Postoje umetnici čije pesme godinama žive u srcima ljudi i prenose se kroz generacije. A jedna od njih je i čuvena pevačica Dragana Mirković, žena čiji glas već decenijama prati najvažnije trenutke mnogih od nas. Od vremena „Južnog vetra”, preko velikih hitova koji su obeležili jednu epohu, pa sve do današnjih dana, ostala je dosledna sebi – iskrena, brižna, emotivna, i bliska publici koja joj verno uzvraća ljubav.
U susret velikom koncertu na Tašmajdanu, otvorila nam je dušu i govorila o muzici, porodici, uspomenama koje ne blede, ali i o novim snovima koji tek čekaju da se ostvare.
Uskoro nas očekuje veliki koncert „Južnog vetra” na Tašmajdanu, a Vi ste pre četiri decenije bili deo čuvenog sastava. Kako se sećate tog perioda, u kakvom ste odnosu ostali sa kolegama iz tog muzičkog pokreta i šta nam spremate za 27. jun?
- Period Južnog vetra zauvek će imati posebno mesto u mom srcu. To nisu bile samo godine stvaranja muzike, već godine u kojima su se rađali snovi jedne mlade devojke koja je verovala da pesma može da pronađe put do svakog čoveka. Bili smo deo jednog vremena koje je ostavilo dubok trag na muzičku scenu i ponosna sam što sam bila deo te priče. Sa kolegama me vežu uspomene, poštovanje i zahvalnost za sve što smo zajedno prošli. Život nas je odveo na različite strane, ali ono što smo stvorili ostalo je trajno.
Tašmajdan će biti veče emocija, nostalgije i ljubavi prema muzici koja traje decenijama. Pripremam posebne trenutke za publiku, jer bez njih ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Oni su bili uz mene kroz sve godine, čuvali moje pesme i pretvarali ih u svoje životne priče. Zato će 27. jun biti naš zajednički praznik.
Unuka joj unela u život posebnu nežnost i sreću
Krajem prošle godine Vaš sin je dobio ćerku, a Vi prvo unuče. Da li Vas je uloga bake promenila?
- Svako novo dete donosi novu svetlost u porodicu. Dolazak unuke uneo je posebnu radost i nežnost u moj život. Naravno da Vas takvi trenuci oplemene i podsete na ono što je zaista važno. Ne bih mnogo zalazila u privatne detalje, ali mogu da kažem da su takvi trenuci dragoceni i da čoveka ispune nekom tihom srećom koju je teško opisati rečima.
Kakav odnos imate sa snajom, šta Vam se najviše dopalo kod nje? Dajete li joj savete oko roditeljstva?
- Najvažnije mi je da među nama postoji međusobno poštovanje, razumevanje i toplina. Kod nje cenim iskrenost, dobrotu i ljubav prema porodici. Melani je divna osoba, a podseća me na mene jer je vesela, uvek nasmejana i neko ko se trudi da drugima uvek popravi raspoloženje. Kada je roditeljstvo u pitanju, mislim da svaka generacija ima svoj put i svoje iskustvo. Savet dajem samo kada me neko pita. Verujem da ljubav, strpljenje i posvećenost detetu ostaju iste vrednosti bez obzira na vreme u kojem živimo.
Uprkos Vašoj ogromnoj popularnosti, uspeli ste da sačuvate privatnost svoje dece dok su odrastala, a da li je neko od njih nasledio talenat za muziku?
- Od prvog dana sam želela da moja deca imaju detinjstvo što dalje od reflektora. Smatrala sam da imaju pravo da sami biraju svoj put i da odrastaju bez tereta moje profesije. Ponosna sam na ljude kakvi su postali. Najvažnije mi je da su dobri, vredni i ostvareni u onome što rade. Kada je reč o muzici, talenat je svakako prisutan, ali uvek sam smatrala da svako treba da pronađe svoj poziv i svoj način da zablista.
Zablistala posle razvoda
Vaše kolege komentarišu da blistate i plenite energijom otkako ste se razveli. Da li imate neki savet za žene koje trenutno prolaze kroz to? Jeste li spremni za novu ljubav?
- Život svakome od nas donese periode koji nisu laki, ali verujem da je važno sačuvati dostojanstvo, veru u sebe i veru u život. Kada zatvorite jedno poglavlje, ne znači da je knjiga završena. Nekada tek tada počinjete da pišete najlepše stranice. Ženama bih poručila da budu nežne prema sebi, da ne gube samopoštovanje i da nikada ne zaborave svoju vrednost. A kada je reč o ljubavi, verujem da ona dolazi onda kada je najmanje očekujete. Ljubav je jedna od najlepših sila koje pokreću svet i nikada joj ne treba zatvarati vrata.
Mnogima ste pomogli na javnoj sceni, među njima je bila čak i Jelena Karleuša. Pozajmili ste joj novac da snimi prvi album – kako je uopšte do toga došlo?
- Uvek sam verovala da treba pružiti ruku kada možete nekome da pomognete. Svi smo nekada bili na početku i svi znamo koliko podrška može da znači. Ne volim mnogo da govorim o takvim stvarima jer smatram da dobra dela ne treba isticati. Ako sam nekome pomogla da ostvari svoj san, meni je to dovoljno zadovoljstvo.
I Kseniji Pajčin ste na početku pružili ruku podrške, potom ste postale i dobre prijateljice. Je l’ ima nešto što biste istakli o njoj, a o tome se nije pisalo u javnosti?
- Ksenija je bila mnogo više od onoga što je publika videla na sceni. Bila je izuzetno emotivna, duhovita i pažljiva osoba. Ljudi često pamte nečiji sjaj pod reflektorima, a zaborave koliko topline i dobrote može da postoji iza toga. Najviše pamtim njenu iskrenost i energiju kojom je osvajala ljude. To su uspomene koje ostaju zauvek.
Pokrenula revoluciju na muzičkoj sceni
Takođe, neko ste ko pomera granice, te ste se svojevremeno prvi pojavili sa denserima na sceni i napravili pravu revoluciju. Kako se rodila ta ideja?
- Oduvek sam volela da publici pružim više od same pesme. Smatrala sam da koncert treba da bude doživljaj – spoj muzike, energije, pokreta i emocije. Ta ideja je nastala spontano, iz želje da scenski nastup podignemo na viši nivo. Danas je to sasvim normalno, ali tada je bilo nešto novo i drugačije. Drago mi je ako sam na taj način otvorila vrata nekim novim trendovima na estradi.
Dedin savet joj je i danas zvezda vodilja
Postali ste jedna od najvećih balkanskih zvezda, a kakva je Dragana bila kao devojčica, po čemu najviše pamtite detinjstvo?
- Bila sam vesela, radoznala i puna mašte. Odrastala sam okružena porodicom, ljubavlju i jednostavnim životnim vrednostima. Najviše pamtim iskrenu radost malih stvari, druženja, porodičnih okupljanja i bezbrižnost koja danas deluje kao najlepša pesma iz nekog davnog vremena.
Sa muzikom ste se upoznali zahvaljujući svom dedi Dragutinu, pamtite li i danas neki njegov savet? Kako sada gledate na svoje prve muzičke korake i jeste li nekada hteli da odustanete od svega?
- Deda me je naučio da ostanem svoja i da nikada ne zaboravim odakle sam krenula. To je savet koji nosim kroz ceo život. Kada danas pogledam svoje prve korake, osećam zahvalnost. Bila sam devojčica sa velikim snovima i mnogo ljubavi prema muzici. Naravno da su postojali teški trenuci, kao i kod svakoga. Ali svaki put kada bih izašla pred publiku i videla njihove osmehe, znala sam da sam na pravom putu. Upravo su mi oni davali snagu da nastavim dalje.
Koja je Vaša najveća životna lekcija do sada? I da li, ipak, ima nešto o čemu maštate, iako ste već ostvarili nezamislive uspehe?
- Najveća životna lekcija je da ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo. Važno je ostati čovek, sačuvati dobrotu i biti zahvalan na svakom danu. Kada pogledam iza sebe, osećam ogromnu zahvalnost za sve što sam doživela. Ali čovek ne prestaje da sanja. Moja najveća želja danas nije vezana za uspehe ili rekorde. Želim zdravlje, mir i još mnogo susreta sa publikom koja me prati decenijama. Moje pesme žive zahvaljujući njima. Njihova ljubav je moja najveća nagrada, najveći uspeh i najlepši san koji još traje.
