Bojan iz Srema oženio i kući doveo Amerikanku, sa njom došla i tašta: Prave sir i čuvaju koze, a o njihovom odnosu priča cela Srbija

U vremenu kada sve više ljudi ljubav pronalazi putem društvenih mreža, priča Bojana Kanje iz Srema i Amerikanke Iris dokaz je da jedna sasvim obična poruka može iz korena promeniti nečiji život. Njih dvoje upoznali su se preko Fejsbuka, a ono što je u početku delovalo kao slučajan kontakt preraslo je u snažnu ljubavnu priču koja je spojila dva kontinenta i dve potpuno različite životne sudbine.

Oboje su iza sebe imali težak životni period

Kada je prvi put stupio u kontakt sa Iris, Bojan, po profesiji istoričar, prolazio je kroz veoma težak period. Iza njega je bio razvod, a razočaranja i životne okolnosti polako su ga navodile da odustane od potrage za ljubavlju. Kako je kasnije ispričao, bio je umoran od neuspešnih pokušaja i gotovo izgubio veru da će pronaći osobu sa kojom će moći da izgradi srećan i stabilan život.

S druge strane, ni Iris nije prolazila kroz lak period. Nakon razvoda živela je u američkoj saveznoj državi Teksas i pokušavala da pronađe novi smisao i pravac u životu. Međutim, svakodnevica u kojoj je živela postajala joj je sve teža.

Kako je govorila, ubrzan tempo života, konstantan stres i osećaj nesigurnosti počeli su ozbiljno da utiču na nju. U jednom trenutku osećala se toliko nezaštićeno da je, iz straha za sopstvenu bezbednost, počela da nosi oružje.

Shvativši da više ne želi takav život, donela je hrabru odluku – ostavila je dotadašnji način života iza sebe, prodala većinu stvari i krenula na putovanje po Americi. Živela je u kombiju, obilazila različite krajeve i pokušavala da pronađe unutrašnji mir.

Poruka koja je promenila sve

Upravo u tom periodu, dok je tragala za novim početkom, pronašla je Bojanovu poruku.

Ono što je započelo kao obično dopisivanje ubrzo je preraslo u svakodnevne razgovore koji su trajali satima. Iako su ih delili hiljade kilometara, među njima se vrlo brzo razvilo poverenje i bliskost.

Razgovarali su o svemu – o životu, porodici, prošlim iskustvima, strahovima i planovima za budućnost. Oboje su osećali da su konačno pronašli nekoga ko ih razume.

Posle nekoliko meseci dopisivanja i video-poziva, Iris je odlučila da doputuje u Srbiju i upozna Bojana.

Dolazak u Srbiju pretvorio se u novi život

Prvobitni plan bio je da Iris u Srbiji provede samo kraće vreme. Međutim, već nakon prvih dana provedenih u Sremu shvatila je da je pronašla ono za čim je dugo tragala.

Mir, sigurnost, priroda i toplina porodičnog života potpuno su je osvojili.

Odluka da ostane došla je gotovo spontano.

Danas Iris, koja je nakon krštenja uzela ime Milica, zajedno sa Bojanom živi u selu Bingula u Sremu, gde su izgradili život kakav su oduvek želeli.

Život u selu doneo im je ono što su dugo tražili

Njihova svakodnevica danas izgleda potpuno drugačije od života koji je Milica vodila u Americi. Okruženi prirodom i životinjama, posvećeni su domaćinstvu i jednostavnijem načinu života.

Iako oboje i dalje rade onlajn poslove, slobodno vreme provode u dvorištu, baveći se životinjama i uživajući u miru koji pruža selo.

Milica svakodnevno uči srpski jezik i upoznaje običaje zemlje koja je postala njen novi dom.

Kako sama ističe, tek dolaskom u Srbiju prvi put je osetila istinski mir i osećaj pripadnosti.

U Srbiju je stigla i njena majka

Njihovoj porodici ubrzo se pridružila i Milicina majka, koja je nakon dolaska u Srbiju odlučila da ostane. I ona je, poput ćerke, pronašla mir u sporijem načinu života daleko od užurbanosti američkih gradova.

Za Milicu je dolazak u Srbiju značio mnogo više od preseljenja u drugu zemlju. Bio je to potpuno novi početak, prilika da izgradi život ispunjen ljubavlju, zajedništvom i vrednostima koje je dugo tražila.

Njena i Bojanova priča danas predstavlja dokaz da ljubav ponekad može da se pronađe onda kada je najmanje očekujemo – čak i u jednoj zaboravljenoj poruci na društvenim mrežama.

- Odeš da kupiš jaja, a završiš tako što se sklanjaš od metaka. Ko želi tako da živi? Ja sam samo pomislila: "Ne osećam se bezbedno". Svi su stalno u nekoj žurbi, sve je brzo, i rekla sam sebi: "Ja samo želim sporiji život. Želim da putujem, da upoznajem nove ljude, da pronađem ljubav". A još jedna stvar je bila ta što sam prošla kroz razvod i nisam više bila toliko povezana ni sa prijateljima ni sa porodicom - ispričala nam je Iris.

Upravo u tom periodu, dok je pokušavala da shvati gde dalje, stigla joj je poruka koju mesecima nije ni videla. Kada ju je konačno otvorila i odgovorila, započeo je razgovor koji se nije prekidao - satima, danima, iznova i iznova.

Već tada je bilo jasno da to nije obično dopisivanje.

Došla na tri meseca, ostala zauvek

Nedugo zatim, usledio je i prvi susret. Iris je došla u Srbiju, a Bojan je, uprkos anksioznosti i strahu koji ga je tada pratio u svakodnevnim situacijama, skupio snagu da je dočeka na aerodromu. Taj trenutak, kako kaže, pamti kao prekretnicu - čim ju je zagrlio, osetio je mir koji dugo nije imao.

- Ona me je i spasila. Izvukla me iz svih depresija i promenila mi život i naterala me da drugačije razmišljam. Ja sam osetio kao da se deo moje duše vratio. To je najrealnije. Kad nju zagrlim, to je to. Ja se smirim, kao lek je. Ona je meni kao lek - priča Bojan.

Ono što je trebalo da bude tromesečna poseta, ubrzo je preraslo u odluku da Iris ostane. Umesto povratka u Ameriku starom načinu života, Iris je sa Bojanom započela novi, u Binguli, u srcu Srema, gde su kupili kuću i počeli da grade zajednički dom.

Govoreći o životu na selu, Iris ističe koliko joj znači osećaj zajedništva koji ranije nije imala.

- Ovde postoji zajednica i ljudi jedni drugima pomažu. Desi se da dođemo kući, a na tremu nas čeka kanta puna krompira. Ne znamo ko ju je ostavio, ali neko je imao viška pa je podelio s nama.

Njegov sin iz prvog braka je zove "mama"

Iris je u Srbiji pronašla ne samo partnera, već i porodicu - Bojanov 13-godišnji sin iz prvog braka, Džimi, odmah ju je prihvatio i spontano počeo da je zove "mama", a ta veza je, kako kažu, danas neraskidiva.

Porodica se igrom sudbine ponovo proširila. Dve godine nakon Irisinog ostanka u Srbiji, Bojanu i njoj pridružila se i njena majka Darlin, vaspitačica u penziji, koja je nakon prve posete, tužna zbog razdvajanja od ćerke i razolarana životom u Americi, odlučila da ostavi sve što je gradila i preseli se kod njih. Ono što je počelo kao privremeni dolazak, pretvorilo se u trajnu odluku - danas žive zajedno, pomažu se i uče jedni od drugih.

Iris postala Milica, a Darlin Dragica

Prirodno je došao i sledeći važan korak za ovu zajednicu - Iris se neposredno pre sklapanja braka i venčanja, krstila u crkvi u Binguli, gde je dobila ime Milica, a zajedno sa njom krstila se i njena majka, koja je tada dobila ime Dragica. Time je Iris, kako kaže, prvi put zaista osetila da ovde pripada.

- Znate, jedno je doći ovde, ja ove godine dobijam stalni boravak i državljanstvo i zbog toga sam zaista uzbuđena. Ali pomislili biste da je to ono što čini da se osećate kao kod kuće. Međutim, mene je zapravo krštenje nateralo da prvi put osetim da je ovo moj dom. To je za mene bilo drugačije iskustvo, jer se način na koji se krstimo u Americi razlikuje. Ovde je tradicija mnogo dublja i starija, i meni je bilo važno da joj se približim i da budem deo toga - ispričala nam je Iris.

Priča o Iris i Bojanu Kanji

- Jedino što me je malo iznenadilo bilo je polivanje vodom po glavi, jer kad se to desilo mojoj mami, rekla je: "Šta se sad dešava?".

Danas, daleko od života koji je ostavila iza sebe, Iris vodi potpuno drugačiju svakodnevicu. Dane provodi u dvorištu, među životinjama, koje hrani, doziva i neguje kao da su deo porodice - i one joj, čini se, uzvraćaju istom merom.

U njihovom domu u Binguli zatekli smo Milicu u dvorištu, u svakodnevnim poslovima oko životinja. Hranila ih je, dozivala i obraćala im se s lakoćom, potpuno uklopljena u ritam seoskog života koji joj je nekada bio posve nepoznat. Kako nas uverava, ali i kako nam obećava sve više uči srpski jezik. Iako kaže da sve razume iz tuđe konverzacije, sama se i dalje u njoj ne snalazi. Ipak, jasno je da je mnogo toga već naučila o Srbiji i Srbima - od načina života do mentaliteta ljudi u selu. Snalazi se u svakodnevici, razume kako stvari funkcionišu i, što je najvažnije, prihvatila je takav život bez zadrške.

Iako imaju životinje i brinu o njima, Bojan i Milica od toga još uvek ne žive. Oboje rade onlajn poslove, dok im život na selu donosi ono drugo - hranu, mir i osećaj ispunjenosti. Upravo ta kombinacija, kažu, za sada im najviše odgovara.

Iako danas imaju ispunjen porodični život, njihov put nije bio bez izazova. Kako kažu, pokušavali su da dobiju zajedničko dete, ali u tome zasad nisu uspeli. Upravo zbog toga, ali i želje da još nekome pruže ljubav i sigurnost, razmišljaju o tome da u budućnosti postanu hraniteljska porodica i svoj dom koji još uvek grade podele sa decom kojoj je to najpotrebnije.