Zbog Peđe Stojakovića, našeg proslavljenog košarkaša, generacije nisu spavale noćima. Njegove trojke obeležile su jednu epohu srpske, ali i svetske košarke. Bilo je i biće boljih igrača od njega, ali taj šmek teško da će se ponovo pojaviti.
Nikada nije bio čovek od velikih reči niti naslova u tabloidima – upravo u toj tišini krila se njegova snaga. Iako je postigao svetsku slavu kao vrhunski košarkaš, u privatnom životu ostao je nenametljiv, posvećen porodici i svojim korenima.
Fatalna Grkinja mu rodila 3 sina
Peđa Stojaković je od 2006. godine u srećnom braku sa prelepom Grkinjom Kamilom Alekom.
U trenutku kada su se upoznali, Aleka je bila vrlo popularna i nizala je poslovne uspehe, ali je zbog ljubavi odlučila da napravi veliki zaokret u karijeri. Naime, ostavila je sve, da bi bila uz Peđu, a kasnije i uz naslednike, stavivši porodicu na prvo mesto, i tako je sve do danas.Ona se nekada bavila manekenstvom, a sada je ponosna majka dva sina (Andrej i Maksimus) i jedne ćerkice (Mila). Zanimljivo, Aleka je pet godina starija od Peđe, ali ta razlika nikada nije predstavljala problem u njihovoj skladnoj vezi.
Iako je već duboko u petoj deceniji, zanosna Aleka izgleda kao neka boginja iz mitologije svoje zemlje. U vrhunskoj je formi, kao u vreme kada je osvajala modne piste širom sveta.
Zanimljivo je i da je Aleka svojevremeno proglašena za jednu od dvadeset pet najlepših žena čiji partneri igraju u NBA ligi.
"Amerikancima nije bitna ličnost. Za njih sam žena bez boje i mirisa jer oni gledaju samo u Peđu", rekla je Aleka za "Story".
Sin Andrej sve veća zvezda u košarci
Sin Andrej (20) krenuo je očevim stopama i sve je veća zvezda na košarkaškim terenima, ali i među tinejdžerkama širom sveta.
Talentovani naslednik Stojakovića izlazi ovog leta na NBA draft i pre toga ga konačno čeka odluka za koju reprezentaciju će nastupati. Znamo da već godinama traje borba Srbije i Grčke oko Peđinog sina, a kako sada stvari stoje verovatnije je da će odbiti naš nacionalni tim.
Kakav je Peđa bio kao dete?
Peđa je bio mirno i stidljivo dete, privrženo porodici. Od ranog detinjstva bilo je jasno da će se baviti nekim sportom. Isprobao je gotovo sve: karate, odbojku rukomet, fudbal, a po maminoj želji je na kraju završio i u plesnoj školi.
"Ne mogu da kažem da mi se plesna škola nije isplatila, mada je potrebno da sam u veselom društvu i da se oseća slobodno, pa da zaigram", rekao je jednom prilikom Peđa.
Od svih sportova koje je probao košarka ga je najviše privlačila, pa se oprobao u lokalnoj ekipi Papuk.
Nažalost, kada je Peđa napunio 14 godina porodičnu idilu Stojakovića prekinuo je rat. Noću su ih zvali telefonom, ispisivali preteće grafite i na kraju otvoreno pretili... Tako su Stojaković bili prinuđeni da napuste Hrvatsku.
Imali su u rodnom mestu dve kuće, dva lokala i ogromno imanje, a silom prilika ova četvoročlana porodica završila je u Zemunu u vlažnoj garsonjeri od 25 kvadrata. Od nameštaja su imali eksere na zidu da kače na njih stvari.
"Imao sam 14 godina kada smo se zbog rata u Hrvatskoj preselili u Beograd, gde smo ostali dve godine. Bile su to za mene dve prolazne godine. Živeli smo u Zemunu, gde sam obišao sve školske dvorane igrajući košarku. Sve mi je bilo nepoznato, bio sam nov, dete iz provincije, drugačije sam govorio… Doživljavao sam prijatne i neprijatne situacije. Upisao sam Trgovačku školu, misleći da ću nastaviti porodičnu tradiciju, jer su mi roditelji bili trgovci. Uz to sam počeo i sa košarkom. U školi su otkrili moj talenat i tako je počelo", otkrio je jednom prilikom Stojaković.
Miodrag Stojaković, otac srpskog košarkaša, otkrio je jednom prilikom da mu je jedan Albanac nudio čak 450.000 maraka za jednu kuću, međutim odbio je ponudu. Miodrag je priznao da se plašio osude svojih zemljaka, da je pobegao i da sada naseljava Albance.
Kako je postao čuveni košarkaš?
Kada su u školi otkrili njegov talenat, Peđa je ubrzo počeo da trenira sa juniorima Crvene zvezde - kluba za koji navija od malena.
"Među Srbima u Hrvatskoj postojalo je pravilo da se navija za Zvezdu. Znalo se: Ako navijaš za Zvezdu onda si Srbin. Ipak, navijanje smatram i naslednim, tata je navijao za Zvezdu", otkrio je jednom prilikom Stojaković.
Peđa je iz juniora Zvezde prebačen u prvi tim, kao veliki talenat. Potpisao je ugovor i porodica je na korišćenje dobila stan od 50 kvadrata, pa im je život malo olakšan.
U tom periodu je još uvek redovno išao u školu, pa mu je u sećanju ostala jedna zanimljiva anegdota sa treninga.
"Jednog jutra se nisam pojavio na treningu. Kad su me kasnije pitali ge sam bio, najnormalnije sam odgovorio - u školi! Trener me je uz osmeh pitao: 'Pa ti još ideš u školu?' Tada su mi objasnilida ako želim da nastavim s treninzima u prvom timu, ne mogu redovno da idem u školu. Od tog momenta moj ceo život se sveo na klub, treninge, druženje sa ljudima iz kluba".
Peđa nije dobijao adekvatnu šansu u tada izuzetno moćnoj zvezdi (Aleksandar Trifunović, Nebojša Ilić...) pa je odlučio da posle dve godine napusti Beograd.
Bolest brata promenila je život porodice iz korena
Porodica Stojaković susrela sa sa novim problemima, najozbiljnijim mogućim. Peđin stariji brat Nenad imao je teško oboljenje bubrega. Lekovi za njegov normalan život bili su nenormalno skupi. U zemlji su bile sankcije i porodica je odlučila da se preseli u Grčku.
U Solunu je pronašao svoj mir.
"Dobio sam poziv PAOK-a i morao sam da se selim u Grčku, a tek mi je bilo 16 godina. U početku mi je sporazumevanje bilo problem. Međutim, zahvaljujući velikom broju naših igrača u Grčkoj, pre svega Tomića, Nestorovića, Vukčevića, Gurovića, Tarlaća, Jarića, gotovo da nisam morao da učim grčki jezik. Ali odjednom, preko noći, ostao sam sam u ekipi i bio sam primoram da učim jezik. U PAOK-u sam proveo pet lepih godina i upoznao mnogo prijatelja. U privatnom životu sam uživao. Mnogo sam vezan za Solun. Nekako mi Grčka u potpunosti odgovara za život i slobodno mogu da kažem da mi je kao druga otadžbina. Čak sam po odlasku u Ameriku kupio stan u Grčkoj", rekao je Peđa.
Peđa je u PAOK-u proveo pet sjajnih godina. U poslednje dve sezone je beležio preko 20 poena po meču. Bio je MVP grčke lige i dva puta biran za najboljeg aktera All star utakmice. Pored toga u sezoni 97/98 bio je prvi strelac Evrolige.
Odlazak u najjaču ligu
Nakon pet sjajnih godina u Grčkoj, Peđa je odlučio da se oproba u najjačoj ligi na svetu. Imao je 21 godinu kada je otišao u Sakramento Kingse.
"Amerika je bila moj dečački san i jednostavno sam želeo da se oprobam preko „bare“, da se kasnije u životu ne bih kajao. I na kraju se isplatilo. A nije bilo lako. U početku mi je nedostajao nekadašnji način života. Smetala mi je njihova kultura, njihov jezik, njihovo sve… Ali, vremenom sam upoznao njihove prednosti. Grci su topao i gostoljubiv narod, uostalom kao i mi Srbi, dok su Amerikanci nekako hladni, na prvi pogled odbojni. Međutim, Ameri cene ljude i ono čime se oni bave. Pružaju šansu mladima i ambicioznima. Kako su godine prolazile, i ja sam sazrevao i donosio ispravne odluke. Uživao sam igrajući košarku u NBA. Ostvario sam ono što sam želeo. Uzeo sam prsten, igrao na Ol – staru", rekao je u jednom intervjuu Stojaković.
Najveći ponos je osećao kada je igrao za reprezentaciju
Stojaković je sa posebnim žarom igrao za našu reprezentaciju. Poslednja dva zlata uzeli smo kada je Peđa terorisao koševe protivnika - 2001. godine EP u Turskoj i 2002. godine SP u Indijanapolisu.
"Posebno zadovoljstvo mi je bilo da nosim nacionalni dres i da sa jednom sjajnom generacijom dostojno reprezentujemo svoju zemlju. Posebno su me nervirali Ameri kad bi me pitali gde sam rođen. „Ja sam Srbin gde god da sam rođen“. Ali, ako im kažem da sam rođen u Hrvatskoj, odmah me pitaju: „Znači, Vi ste Hrvat?“ Nije im jasno koliko je Srba živelo u Hrvatskoj, a i sve da sam imao vremena da im objašnjavam, ne bi ništa shvatili, pa mi je bilo najjednostavnije da im kažem da sam rođen u Beogradu", izjavio je jednom prilikom sjajni šuter.
