Retki su umetnici koji ostave trag toliko snažan da njihovo ime i danas izaziva osmeh, divljenje i setu u isto vreme. Jedan od njih bio je Zoran Radmilović – glumačka legenda koja je publiku osvajala bez mnogo reči van scene, ali sa neizmernom snagom na njoj. Njegova posvećenost teatru, naročito u Atelje 212, učinila ga je besmrtnim u svetu umetnosti, dok je njegov lični život ostao obavijen dozom tajanstvenosti.
Upravo zato, svaki redak intervju koji je dao ima posebnu vrednost. U njima se se otkrivao kao čovek britkog duha, neponovljivog humora i duboke misli.
Jedan takav razgovor, duhovit i pomalo neuhvatljiv kao i on sam, ostao je zapisan kao svedočanstvo njegove jedinstvene ličnosti – i garantuje da će vas nasmejati, ali i naterati da zastanete i razmislite. Objavljen je 1965. godine u listu "Razvitak". Kasnije je uvršten i u knjigu "Zalažem se za laž", koju je priredila Zoranova pokojna ćerka Ana Radmilović.
Zoranov intervju prenosimo u celosti:
Datum rođenja?
- Ne brinite, dovoljno sam odrastao i svestan onoga što ću reći.
Težina, visina, boja kose, boja očiju?
- Sve se to lepše vidi na slici – ko pažljivo pogleda.
Bračno stanje, deca?
- Želim ih.
Stepen obrazovanja?
- Naravno – visok, zar se ne primećuje?
Strani jezici?
- Samo recite!
Mesečni prihodi?
- Sasvim dovoljni.
Adresa (stan)?
- Zadovoljan sam adresom.
Auto (oznaka)?
- Zar vam ličim na čoveka koji ima te probleme? Ja sam bezbrižan.
Kada biste se ponovo rodili?
- Ne želim to. Zapravo, želim, ali posle smrti. Želim još jedan ceo život.
Sklonost, dar?
- Pa zaboga, to svi znaju.
Sport kojim se bavite?
- Ah, bio sam strahoviti sportista.
Kvaliteti?
- Jasno izraženi znaci genijalnosti.
Mane?
- Znaci (ovi gore) su toliko jaki da se neupućenom mogu učiniti kao mane.
Karakter?
- Očigledno, ne preozbiljan.
Šta vas čini srećnim?
- Da odgovaram na pitanja, eto, kao sad, recimo.
A šta nesrećnim?
- Kad ih postavljam sebi.
Neostvarena želja?
- Ne govorimo o njoj, više se ne može ostvariti.
Šta vas uzbuđuje?
- Ovaj put tihanog dostojanstva manastira. Ja sam u njega zaljubljen.
Čega se bojite?
- Mentaliteta onih koji razbijaju skulpture po parkovima.
Vaša deviza?
- Nalazi se u nekoj od ovih knjiga na mom stolu, ali ne bih želeo da vas zadržavam tražeći je.
Omiljena poslovica, uzrečica, aforizam?
- Gete je rekao otprilike ovo: "Čovek je utoliko predestiniran za stvaralaštvo, koliko demonskog u sebi nosi."
Vaše nade?
- Da se vratim u Sopoćane, Raškoj, na izvor.
Šta vas je do danas najviše razočaralo?
- Pad Troje. Šta vam je smešno?
Slobodno vreme?
- U slobodno vreme sređujem svoj život.
Godišnji odmor?
- Uvek odem na pogrešno mesto.
Šta zamerate sebi umetniku i sebi čoveku?
- Zadovoljan sam sobom kao umetnik, zar to nije dovoljno?
Da li se nečega stidite?
Stidim se svojih moralnih dugova.
