Bard Srpske glumačke scene, Zoran Radmilović bio je omiljeni glumac među publikom i kolegama, ali najbolje Zorana opisuje njegova ljubav prema bližnjima.
“Mislim da je život vrlo jednostavna i lepa stvar. I time sto ga komplikujemo nepotrebnim htenjima, nepotrebnim željama koje idu van naših mogućnosti, samo sebi i drugima stvaramo nesreću.” – rekao je Zoran Rdmilović.
U svom životu potrudio se da sebi i drugima ne donosi nesreću, da ne ide preko svojih mogućnosti. Ali, njegove mogućnosti bile su ogromne, stvorio je od sebe ne samo besmrtnog glumca već nešto više od toga. Do te mere je zaokružio i uzdigao svoju glumačku ali i ljudsku ličnost da je ostao neponovljiv i svima drag.
Njegovo darivanje je bilo veliko. Stoga je i ljubav publike prema njemu bila isto toliko velika. Ali tek kad malo zavirimo u njegovu privatnost koja prirodno intrigira i saznamo kako tako velika ličnost voli svoje bližnje i nadasve svoju izabranicu, poštovanje prema njemu zaokružice se u blistavosti koja se retko sreće u čoveku.
Zoranov privatni život obeležila je dobrota i pažljivost prema roditeljima i sestri. Rodio se i živeo do studija u Zaječaru. Stekao je dobre prijatelje sa kojima je ostao u dobrim odnosima do kraja života. Nova poznanstva iz kasnijeg perioda nisu se pretvorila u prijateljstva, imao ih je dovoljno i verovatno nije smatrao da bi sa drugima mogao da ostvari tako prisnu vezu kao sa onima koji su ga pratili od ranog detinjstva. Negovao je ono što je imao, bio je svestan vrednosti prijateljstva i težine da se stekne, kao i vremena koje je potrebno da bi se potvrdila. Ali to nije umanjivalo njegovu druželjubivost u glumačkom svetu.
Njegov ljubavni život obeležila je andjeoski lepa ali i pametna glumica Dina Rutić. Telo joj je bilo skladno, gipko, lice sa krupnim očima, ljupkim usnama, odavala je utisak umilne srne. Želela je da se posveti književnosti i upisala Filološki fakultet u Beogradu. Ali kao ćerku poznatog beogradskog pozorišnog glumca Jožeta Rutića, brzo su je primetili i ponudili da glumi u filmovima. Za kratko vreme postala je najpopularnija beogradska glumica u Jugoslaviji. U sebi je nosila neodoljivu lepotu duha, skromnost je bila utkana u nju. Slava je nije promenila, ostala je jednostavna, srdačna i dalje vezana za knjiženost.
Nakon što je imala priliku da glumi zajedno sa Zoranom Radmilovićem u TV drami Mome Kapora “Provod”, izjavila je u jednom intervjuu kako bi volela ponovo da radi sa njim jer je prijatan za saradnju i vrstan glumac. Uz njega, rekla je Dina, svi igraju dobro. A u Zoranovoj glavi već je tutnjala želja-misao koju je izgovorio dok je posmatrao kako ide na fakultet: “ova mala ce biti moja žena”.
Zbližili su se, Dina je raskinula veridbu i krenula u zajednički život sa Zoranom. Venčali su se 1966.godine. U njihovom braku bili su upućeni samo jedno na drugo, posao je završavan na poslu i o tome se u kući nije pričalo. Zoran se brinuo o svemu, ušuškao je svoju voljenu Dinu u toplinu i sigurnost.
U skladu sa Zoranovim stavom da na život treba gledati sa radosnije strane, provodili su vreme u radosti, smehu, nežnosti… Ja imam svega dovoljno-govorio je Zoran- i meni je lako da tako živim. I Dina je bila duhovita i vedra, njihov spoj bio je savršena igra duhovne bliskosti. Kad je Zoran govorio o svom životu i pogledu na njega, nije zaboravljao na one kojima težina života ne dozvoljava da na život gledaju sa smešnije, radosnije strane. Šta god da je izjavio, uvek je govorio sa merom i osećajem za sve ljude.
U Zoranovoj 41-oj godini u njihov život ulazi kći Ana. Nova, neizmerna radost života u troje učinila ih je još kreativnijim u njihovom zajedničkom životu. Zoran je pisao dnevnik o odrastanju Ane. Činio je sve da Ana bude srećna, da joj razvije maštu bez koje se loše živi, govorio je.
Zoran je insistirao da slobodno vreme provodi zajedno sa Dinom i Anom jer mu je bila potrebna ljubav i radost njegove porodice. U svom duhu rekao je kako ne razume sta ce ljudima veliki stanovi u kojem svako ima svoj prostor, porodica je tu da bi bila zajedno!
Sreću velike ljubavi Zorana i Dine, Zorana i Ane, prekinula je Zoranova prerana smrt. Napustio ih je 1985.godine.
Dina nije uspela, a možda nije ni želela, da kreira neki novi život. Povukla se iz javnosti i brinula o Ani. Ona joj je oživljavala i dopunjavala sećanja na oca. Svojim pričama učinila je da Ana na neki način nastavi da živi pod okriljem svoga oca, koji je na Anu ostavio neizbrisiv trag iako ga je izgubila sa svega 11 godina. Smejale su se uz njegove šale, dosetke, primedbe…
Ana je odrasla, započela život novinara, pisca, a ta radost je ostala da živi u njoj sve do njene rane smrti februara 2017. Godine.
Zoran Radmilović je jednom prilikom izjavio da bi ipak želeo da živi još jedan ceo život. U njemu bi verovatno ponovo bili Dina, Ana i njihova sreća…
Stil / belgradeguidedtours / Slavica Štulić
