Dablin, Irska. 1966. Šinead O’Konor je ušla u svet koji je zahtevao tišinu od svoje dece i poslušnost od svojih žena. Njeno detinjstvo je bilo ispunjeno tamom koju većina nas ne može da zamisli.
Fizičko zlostavljanje, emocionalna muka, majka koja je nanosila bol, sistem koji je skrenuo pogled. Sa četrnaest godina je poslata u crkvenu ustanovu za problematične devojke. Zidovi su čuvali tajne, hodnici su odjekivali kricima mladih žena koje je društvo želelo da zaboravi. Ali unutar tog mraka, dogodilo se nešto izvanredno - volonterka u centru je čula tinejdžerku kako peva. Glas je bio drugačiji od svega što je do tada srela, sirov, uznemirujući, nezaboravan. Muzika je postala nit koja će izvući Šinead iz senke.
Godinama kasnije, kada je potpisala svoj prvi ugovor o snimanju, muškarci u odelima imali su očekivanja. Pustite dugu kosu. Nosite kratke suknje. Više se osmehujte. Izgledajte ženstveno. Budite prodajno privlačna. Njen odgovor je postao legendaran. Ušla je u berbernicu i obrijala glavu potpuno ćelavo.
Godine 1987, kada su umetnice bile definisane razrađenom frizurom i pažljivim kreiranjem imidža, Šinejd O’Konor se pojavila sa obrijanom glavom, pocepanim farmerkama i u vojnim čizmama.
Bez izvinjenja. Bez objašnjenja. Bez kompromisa. Njen debitantski album stigao je iste godine. Kritičari su se mučili da ga kategorišu. Irska tradicionalna muzika sudarila se sa pank agresijom. Ženski glas, besno iskren, pevao je o preživljavanju i odbijanju da se slomi. Album je postao zlatni., a onda je došla 1990. godina.
Pesma koju je napisao Prins pala joj je u ruke. Ona ju je transformisala u nešto transcendentno. Muzički spot za pesmu „Nothing Compares 2 U“ bio je revolucionaran u svojoj jednostavnosti. Samo njeno lice. Suze su joj se slivale niz obraze. Ništa drugo.
Bez plesača. Bez razrađenih setova. Bez ometanja od sirove emocije. Dostigao je prvo mesto u osamnaest zemalja. Šinejd O’Konor je postala jedna od najvećih zvezda na planeti.
Industrija je očekivala zahvalnost. Očekivala je saradnju. Očekivala je da će konačno sarađivati. Imala je druge planove. Odbila je nagrade. Bojkotovala je ceremonije. Odustala je od nastupa kada su principi to zahtevali.
Ljudi su je nazivali teškom. Nezahvalnom. Ludom.
Onda je došao 3. oktobar 1992. godine. „Saturday Night Live“. Milioni gledaju. Šinejd je izvela a kapela verziju pesme Boba Marlijevog „Rata“, promenivši tekst kako bi se obratila temi zlostavljanja dece. Zatim, gledajući direktno u kameru, podigla je fotografiju pape Jovana Pavla II i pocepala ju je na pola.
„Bori se protiv pravog neprijatelja“, rekla je.
Tišina u studiju bila je zaglušujuća. Ono što je usledilo bilo je brutalno.
Njene ploče su zgnječili buldožeri na javnim izložbama. Katolička crkva ju je osudila. Kolege muzičari su se distancirali. Njena američka karijera je u suštini završena preko noći.
Ali evo šta svet nije razumeo:
Šinejd je protestovala protiv sistematskog prikrivanja seksualnog zlostavljanja dece od strane Katoličke crkve. To je bilo 1992. godine. Godinama pre velikih istraga. Deceniju pre nego što će „Boston Globe“ otkriti ono što je ona već znala. Preživela je to i odbila je da ćuti, čak i znajući cenu.
I bila je u pravu u vezi sa svim tim. Istorija ju je potpuno opravdala, ali je ipak platila cenu.
Godinama je objavljivala muziku koju jedva da je iko čuo. Nastupala je pred publikom koja jedva da je postojala. Borila se sa mentalnim zdravljem noseći teret sveta koji ju je kaznio zato što je rekla istinu. Nikada se nije izvinila što je pocepala tu fotografiju.
„Ne žalim što sam to uradila“, rekla je godinama kasnije. „Bilo je briljantno.“
U kasnijim godinama, nastavila je da se razvija. Prešla je u islam. Promenila je ime. Nastavila je da stvara muziku. Nastavila je da govori svoju istinu.
26. jula 2023. godine, Šinejd O’Konor je preminula u pedeset šestoj godini. Počasti su stizale iz celog sveta. Ljudi koji su je osudili 1992. godine sada su hvalili njenu hrabrost. Muzičari koji su se distancirali sada su je nazivali prorokom. Mediji koji su je uništili sada su slavili njenu hrabrost. Bilo je prekasno. Već je nestala. Ali njeno nasleđe ostaje.
