Njeno ime vezuje se za jedno vreme u kojem su se lepota, inteligencija i javna scena preplitale bez napora. Biljana Ristić nije bila samo lice koje se pamti, već pojava koja je nosila duh epohe – samouvereno, dostojanstveno i bez potrebe za dokazivanjem. Njena životna priča, ispunjena usponima, preokretima i tihim povlačenjem iz javnosti, više liči na filmsku dramu nego na biografiju žene koja je jednom nosila titulu najlepše u zemlji.
Već sa prvim pojavljivanjima na televiziji postalo je jasno da Biljana poseduje retku vrstu harizme koja se ne uči i ne imitira. Publika je nije doživljavala samo kao lepu ženu, već kao umetnicu sa izraženim osećajem za ritam, humor i transformaciju. Njene imitacije u šou-programima, naročito u saradnji sa Minimaksom i članovima "Sedmorice mladih", ostale su upamćene kao vrhunac zabavnog televizijskog formata tog vremena. Posebno mesto zauzimaju novogodišnje emisije, u kojima je menjala identitete sa zapanjujućom lakoćom – od Miljana Miljanića, preko Merilin Monro, do Tine Tarner – uvek balansirajući između duhovitosti i glamura.
Njena pojava bila je jednako upečatljiva i van scene. Česte promene boje kose postale su deo njenog vizuelnog identiteta, ali bez obzira na stil ili trend, Biljana je uvek zračila merom, elegancijom i negovanim izgledom. Taj kosmopolitski duh nosila je još iz detinjstva – kao ćerka diplomate, rano je počela da živi van granica zemlje, učeći jezike, upoznajući različite kulture i razvijajući širinu pogleda koja se kasnije jasno osećala u njenom javnom nastupu.
Lepotica i zver
U trenutku kada je njena televizijska karijera bila na samom vrhuncu, njen život dobija novu dimenziju. Udala se za Dušana Mitevića, jednog od najuticajnijih ljudi TV Beograd i jugoslovenskih medija, čoveka čije se ime vezivalo za ozbiljne profesionalne i društvene promene. Njihov brak trajao je 24 godine, a krunisala ga je i porodica – dobili su sina kome su dali biblijsko ime, što je u tadašnjem društvenom kontekstu bilo neuobičajeno i svedočilo o njihovoj potrebi da žive po sopstvenim pravilima.
− U šali su nas zvali lepotica i zver. Bili smo u braku 24 godine. Jako sam volela Dušana, bio je divan čovek i najpametniji muškarac na svetu. Obrazovan, harizmatičan, pravi džentlment sa autentičnim duhom i šarmom. Nema takvih. Ostavku je podneo onog časa kada su studenti od njega to zatražili, što je izazvalo burne reakcije u vlasti – ispričala je u jednom od retkih intervjua u kojima se osvrnula na burne devedesete. Mitevići su 1999. godine, pošto im je prećeno otmicom sina, napustili Beograd i preselili se u Budimpeštu, gde je Dušan preminuo nekoliko meseci kasnije.
Ova drama nije ostala samo na nivou ličnog bola. Godine 1999, kako je Biljana kasnije svedočila, porodica je bila primorana da napusti Srbiju zbog ozbiljnih pretnji da će im sin biti otet. Odlazak u Budimpeštu bio je beg od straha, ali i početak najtežeg poglavlja njenog života, koje je ubrzo obeležila smrt supruga.
Nakon svega, Biljana Ristić se povukla iz javnosti, ali njeno ime nije izbledelo. Naprotiv, ostala je u sećanju publike kao simbol autentičnosti – žene koja nije ostavila trag samo lepotom i talentom, već jasnim stavom i unutrašnjom snagom. Njena harizma nije bila prolazna senzacija, već duboko ukorenjena osobina ličnosti koja je znala ko je i koliko vredi.
Iako je imala sve preduslove da nastavi karijeru na velikim scenama, svesno je izabrala drugačiji put. Mirniji život, okrenut porodici, ličnoj tišini i duhovnom razvoju, postao je njen prioritet. Retka pojavljivanja u medijima bila su bez želje za pažnjom – bez senzacionalizma i nostalgije za slavom.
Sina je vaspitavala u duhu vrednosti koje su za nju bile suštinske: obrazovanje, kultura, dostojanstvo i sloboda mišljenja. Iako je bila ikona stila i popularnosti, nikada nije nametala slavu kao merilo uspeha, već svest o sopstvenom identitetu i integritetu.
U kasnijim godinama, Biljana je sve više vremena posvećivala putovanjima, pisanju i umetnosti, okružena ljudima iz sveta kulture i diplomatije. Ostala je dama u punom smislu te reči – diskretna, otmena i mudra, bez potrebe da se dokazuje, jer je njen život već bio dovoljno snažan dokaz.
