Zvala se Brajna i potekla je iz malog sela u Mogiljovskoj oblasti Ruskog carstva, u današnjoj Belorusiji.
U mladosti je bila verena za čoveka po imenu Heršel, koji je otišao u Ameriku sa obećanjima i snovima. Godinu dana kasnije, poslao joj je novac za put. U tim danima pre viza, ukrcala se na brod da mu se pridruži, noseći samo nadu u bolji život.
Venčali su se i nastanili u Amsterdamu, Njujork – ne u glamuroznom gradu, već u malom mlinarskom gradu. Brina je Heršelu rodila sedmoro dece: šest ćerki i konačno sina. Dali su mu ime Isur, iako su ga svi zvali Izi.
Američki san se pretvorio u američku noćnu moru
Heršel, koji je bio trgovac konjima u Rusiji, postao je krntijaš u Americi – sakupljao je đubre i ostatke za prodaju. Ono malo novca što je zaradio trošio je na alkohol i kockanje sa prijateljima. U komšiluku je bio poznat kao problematičan i nasilnik. Još gore, bio je okrutan kod kuće – toliko hladan da nikada nije nazvao ženu njenim imenom. Obraćao joj se samo sa „Hej, ti!“
Porodica je živela u ogromnom siromaštvu. Brajna, koja nije umela da čita ni piše, radila je do besvesti noseći veš i radeći bilo koje poslove koje je mogla da nađe. Ali nikada nije bilo dovoljno. Deca su često gladovala.
Slala bi mladog Izija jevrejskom mesaru sa jednostavnim zahtevom: „Molim te, daj mi kosti koje ti više ne trebaju.“ Uzimala bi te odbačene kosti i kuvala ih satima, praveći retku supu koja je održavala njenu porodicu u životu danima.
Godinama kasnije, njen sin – tada poznat kao Kirk Daglas – sećao se tih dana: „Kada je bio dobar dan, jeli bismo omlete napravljene sa vodom. Kada je bio loš dan, uopšte ne bismo jeli.“
Ali Brina nikada nije odustala. Držala je svoju porodicu na okupu samo snagom volje. I verovala je u svog sina sa žestinom koja je prkosila njihovim okolnostima. Kada je Izi govorio o tome da postane glumac – smešan san za siromašno dete iz porodice krnjeva – ona ga je ohrabrivala.
Isur Demski je napustio taj mali grad i postao Kirk Daglas. Postao je holivudska legenda, glumeći u klasicima poput „Spartaka“, „Staze slave“ i „Žudnja za životom“. Ali nikada nije zaboravio odakle je došao. I nikada nije zaboravio ko mu je to omogućio.
Godine 1949, kada je Kirk osnovao sopstvenu filmsku produkcijsku kuću, dao joj je ime: Brajna Produkcija. Ne po sebi. Po svojoj majci.
Godine 1958, Brajna Produkcija je objavila film „Vikinzi“, epski film u kojem su glumili Kirk Daglas i Toni Kertis. Bio je to jedan od najvećih filmova godine. I Kirk je odlučio da njegova majka mora nešto da vidi.
Uzeo ju je za ruku i odveo na Tajms skver u Njujorku. Među blještavim svetlima i ogromnim reklamama, pokazao joj je masivni filmski poster: „BRAJNA PREDSTAVLJA VIKINGE“ Njeno ime. Žena koja nije znala da čita. Žena koja je kuvala kosti za supu. Žena koju je njen sopstveni muž zvao „Hej, ti!“. Njeno ime je bilo na bilbordu na Tajms skveru. Brina Demski je briznula u plač. Možda prve suze čiste radosti koje je ikada isplakala u svom teškom životu.
Tog decembra, samo nekoliko meseci nakon što je videla svoje ime u svetlima, Brina je preminula u 74. godini. Kirk je bio uz nju do samog kraja. Njene poslednje reči upućene njemu bile su jednostavne i pune ljubavi: „Izi, sine, ne boj se. Ovo se dešava svima.“
Čak i u smrti, ona je i dalje pokušavala da ga uteši.
Kirk Daglas je živeo 103 godine. Postao je jedna od najvećih holivudskih zvezda, producent, filantrop i otac glumca Majkla Daglasa. Ali do svoje smrti 2020. godine, uvek je govorio istu stvar: sve što je postigao bilo je zahvaljujući svojoj majci.
Žena koja nije umela da napiše svoje ime dala je svetu legendu. Žena koja nije imala ništa dala je svom sinu sve. A sin koji je postao zvezda pobrinuo se da svet pamti njeno ime.
Svaki film koji je nosio naslov „Brina produkcija“ bio je ljubavno pismo zahvalnog sina majci koja je verovala u njega kada nije imao ništa osim snova. Zaslužila je da vidi svoje ime u svetlima. A njen sin se pobrinuo da se to dogodi.
