Prošlo je osam godina od kada nas je napustila pevačica Dona Ares. Tog 2. oktobra 2017. godine, u 41. godini života, izgubila je svoju najtežu i poslednju bitku sa opakom bolešću. Njena borba sa karcinomom počela je još kada je imala 39 godina, a iako je dva puta uspela da pobedi bolest, ona se svaki put vraćala, još jača i nemilosrdnija. Treći put, nažalost, bio je koban.
Ipak, Dona nikada nije klonula duhom. Naprotiv, njenu borbu pratila je cela javnost, a mnogi su verovali da će uspeti da se izbori i treći put. Inspirisana tim teškim periodom, odlučila je da svoje iskustvo pretoči u knjigu "Soba za nikoga", koja je zapravo bila njena ispovest, ali i svedočanstvo o tome koliko čovek može da bude jak kada se nađe pred najvećim iskušenjem.
U jednom od svojih poslednjih gostovanja u televizijskim emisijama, pevačica je iskreno govorila o svom uverenju zbog čega je obolela: "Znam da će me napasti svi, ali ja mislim da je mene lično otrovalo mleko", rekla je tada.
Pomoć kolega
Tokom višegodišnje borbe sa bolešću, Dona nikada nije zaboravljala da istakne koliko su joj prijatelji i kolege pomogli, i moralno i finansijski. Otvoreno je govorila o tome da su joj mnogi slali novac kako bi mogla da se leči, jer sama nije bila u mogućnosti da radi i zarađuje.
– Finansijski su mi mnogi pomogli, a najviše Halid Bešlić i Osman Hadžić, koji su me odmah nazvali. Ja nisam mogla da radim u tom periodu, a za moj lek se skupljao novac. Prva terapija je koštala oko 2.500 evra, a onda sam, preko nekih farmaceutskih kuća, sredila popust i plaćali smo po 1.500. I to je ogromna cifra kada ne radiš, a pri tom ima i dodatnih troškova – za infuzije, hranu… – pričala je Dona.
Pored njih, veliku pomoć pružili su joj i Saša Matić, koji joj je obezbedio skupe lekove, zatim Maja Berović i fudbaler Edin Džeko, dok joj je Jelena Karleuša bila najveća moralna podrška. Takođe, priznala je koliko su joj značile reči voditeljke Dragane Katić, koja je u jednoj emisiji izjavila da je voli i da se drži, baš u trenutku kada je pevačica prolazila kroz najgore dane svoje bolesti.
– Pomogla mi je ta lepa reč i svaka lepa misao, nije samo novac – iskreno je govorila Dona.
"Soba za nikoga"
Nažalost, i pored ogromne borbe i vere u život, Dona Ares je preminula u rodnom Bihaću. Na komemoraciji, koja je održana u znak sećanja na nju, pročitane su njene reči sa poslednje strane knjige "Soba za nikoga":
Svi ćemo jednom umreti, samo je pitanje hoćemo li svi svoje živote proživeti? Dok jedni razmišljaju o drugima i tuđe živote žive, drugima život prolazi u strahu šta će neko reći. I dok bolesni čekaju konačna izlečenja, ja nisam gubila vreme – živela sam punim plućima u svim uslovima. Ovde i sada. Da sam sedela i čekala da izlečim rak i tek onda nastavim sa životom, nikada ne bih saznala ovo što znam danas. Zašto kad imamo sve nemamo ništa, i zašto tek kad izgubimo – počinjemo da volimo život?"
Samo pet pevača došlo na sahranu
U koloni koja se protezala gradom na Uni, na njenom poslednjem ispraćaju okupili su se brojni prijatelji, rodbina i poštovaoci njenog lika i dela. Međutim, broj njenih estradnih kolega bio je iznenađujuće mali. Upravo to izazvalo je buru komentara u javnosti. Među prvima se oglasila Hana Hadžiavdagić Tabaković, poznata influenserka i Donina prijateljica, koja nije mogla da prećuti razočaranje:
– Od čitave estrade na poslednji ispraćaj našoj Doni Ares došlo je bukvalno pet pevača. Uopšte neću komentarisati to da od "kolega" koji su bili na koncertu u Zetri dođe samo Din. Najlakše je napisati status, ali je zaista teško doći u Bihać preko sedam gora i sedam mora. Sramite se! – poručila je Hana.
Doninu sahranu, pored porodice i prijatelja, obeležilo je i prisustvo nekolicine javnih ličnosti. Među njima su bili gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić, kao i pevači Halid Bešlić, Šako Polumenta, Din Backović i Halid Muslimović. Njihovo prisustvo dirnulo je porodicu, ali gorak ukus ostavila je činjenica da mnogi od njenih kolega, sa kojima je delila scenu i život estrade, nisu smogli snage da je isprate na večni počinak.
Takođe, ni njen muž nije došao na sahranu.
Šta je bio razlog njihovog izostanka – znaće samo oni sami, ali ono što je sigurno jeste da to nije prošlo nezapaženo. I porodica i prijatelji, a naročito njeni verni fanovi, ostali su zatečeni i razočarani zbog tog nedostatka poštovanja.
Dona Ares je, ipak, ostala upamćena kao borac, kao žena koja nije klonula ni pred najtežom bolešću, koja je do poslednjeg dana živela punim plućima i davala primer drugima kako da cene život i trenutke koje imaju. Njena smrt ostavila je prazninu na muzičkoj sceni, ali i lekciju koju je svojim delom i životom ostavila svima nama.
