Grejs Keli, američka filmska glumica i princeza Monaka, poznata po svojoj vanvremenskoj lepoti, eleganciji i glamuroznoj životnoj priči. Proslavila se ulogama u klasičnim holivudskim filmovima 1950-ih, sarađujući s rediteljima poput Alfreda Hičkoka (Dial M for Murder, Rear Window, To Catch a Thief). Dobila je Oskara za najbolju glumicu za film The Country Girl 1955. godine. Iste godine, udala se za kneza Renijea III od Monaka i napustila filmsku karijeru, postavši princeza Grejs od Monaka. Njena tragična smrt 1982. godine, u saobraćajnoj nezgodi, dodatno je učvrstila njen status legende i ikone 20. veka.
Naime, 13. septembra 1982, Grejs i njena ćerka, princeza Stefani, doživele su saobraćajnu nesreću. Zbog niza zbunjujućih i netačnih saopštenja palate u Monaku — koja je glavni hirurg bolnice nazvao „smećem“ za New York Times — javnost je bila obmanuta i o prirodi nesreće i o težini povreda koje je princeza Grejs zadobila.
Zbunjenost u to vreme dovela je do osećaja da javnosti nije rečeno sve. Evo šta se zapravo dogodilo.
Princeza Grejs je vozila ćerku do železničke stanice
Prema odlomku iz knjige „Rainier and Grace: An Intimate Portrait“ Džefrija Robinsona, objavljenom u Chicago Tribune-u, njih dve su imale vozne karte za Pariz, gde je sedamnaestogodišnja Stefani trebalo da započne školu.
Vozač princeze dovezao je njen Rover star 11 godina i ponudio se da vozi, ali je Grejs insistirala da to ona učini, jer troje ljudi i prtljag nisu mogli stati u automobil. Oko tri kilometra od mesta La Turbi, Grejs je promašila izrazito oštru krivinu i auto je sleteo niz liticu visoku 37 metara.
„Mama je vikala da ne može da zakoči“
Karolina, Stefanina starija sestra, prenela je Robinsonu šta joj je Stefani ispričala nakon nesreće:
„Mama je stalno govorila: ‘Ne mogu da stanem. Kočnice ne rade. Ne mogu da stanem.’ Bila je u potpunoj panici. Stefani je zgrabila ručnu kočnicu. Rekla mi je odmah posle nesreće: ‘Vukla sam ručnu kočnicu, ali nije zaustavljala. Pokušavala sam, ali nisam uspela da zaustavim auto.’“
Grejs i Stefani su hitno prebačene u bolnicu
Stefani je već sledećeg dana puštena iz bolnice sa lakšim povredama. Grejs je, međutim, pretrpela drugi moždani udar — najverovatnije izazvan nesrećom — i nikada nije povratila svest. Umrla je u 52. godini.
Veruje se da je prvi moždani udar uzrokovao udes.
U intervjuu, Stefani je rekla da se Grejs žalila na glavobolju i da je na trenutak izgubila svest. Auto je tada počeo da vijuga, a zatim se velikom brzinom survao niz liticu.
Nekoliko dana kasnije, lekari su potvrdili da postoje dokazi da je princeza imala „cerebrovaskularni incident“ — moždani udar.
Dr Žan Šatlen, glavni hirurg u bolnici, rekao je za Times:
„Da se to desilo kod kuće — možda bi sela i brzo se oporavila. Moglo je biti relativno bezopasno, ali to ne možemo sa sigurnošću reći. U drugim okolnostima, stvari bi se mogle razviti drugačije.“
Takođe se sumnjalo da je Grejs u trenutku napada možda pomešala kočnicu i gas ili da nije mogla da koristi noge.
Pojavile su se pogrešne tvrdnje da je Stefani vozila
To je proizašlo iz intervjua sa čovekom koji je prvi stigao na mesto nesreće i rekao da je Stefani izvukao sa vozačeve strane. Kasnije je Stefani objasnila da to ne znači da je ona vozila:
„Vrata suvozača bila su potpuno smrskana,“ rekla je za The Guardian. „Izašla sam s jedine pristupačne strane — vozačeve.“
Postojali su i lažni izveštaji da će se Grejs oporaviti
Uprkos teškim povredama, predstavnici palate su i dalje tvrdili da je princeza Grejs stabilna, iako je imala prelom butne kosti, ključne kosti i rebara.
Nije bila samo javnost u zabludi.
„Rekli su mi da nije u životnoj opasnosti,“ izjavio je njen brat Džon Keli novinarima u Filadelfiji, prenosi Times.
Jedan lekar iz bolnice rekao je:
„Saopštenja su bila administrativna, a ne medicinska.“
On i dr Šatlen izjavili su da je pogrešna komunikacija iz palate doprinela sumnjama da je Stefani bila za volanom i da Grejs nije dobila adekvatnu negu.
Legenda i prokletstvu
Zbog Grejsine prerane smrti, a iz zbog haotičnih ljubavnih života sve njene dece, ponovno se počelo pričati o "prokletstvu Grimaldijevih".
Reč je o legendi koja započinje sa vladarom Monaka iz trinaestog veka, Renijeom Prvim. Knez je, kako kaže priča, oteo neku lepu seljanku i obeščastio je. Ponižena devojka bacila je prokletstvo na čitavu njegovu lozu: poželela im je da imaju kratak i tužan život te da nikad ne pronađu sreće u ljubavi.
“Kad se setim svih svojih razočaranja, čini mi se da kletva deluje i nakon sedam vekova”, izjavila je jednom princeza Karolina.
