Da li je moguće da jedna ljubavna zabluda izbriše ceo jedan život, karijeru i dostojanstvo?
Lida Barova bila je oličenje glamura, talenta i harizme – žena pred kojom su se otvarala vrata najvećih evropskih filmskih studija, glumica čiji je osmeh osvajao bioskopske dvorane, i ime koje se šapatom spominjalo u kulturnim krugovima predratne Evrope. Rođena kao Ljudmila Babkova u Čehoslovačkoj 1914. godine, glumom se počela baviti još kao tinejdžerka, a već sa 17 godina dobila je prvu ulogu. Nije prošlo dugo pre nego što je postalo jasno da pred sobom ima blistavu karijeru.
Berlin, tada jedno od središta evropske kinematografije, bio je logičan sledeći korak. Tridesetih godina, dok su umetnost i politika neprimetno počinjale da se prepliću, Lida je ušla u nemačku filmsku industriju kao zvezda u usponu. Bila je lepa, egzotična, s talentom koji je kamera volela. A onda je život odveo u pravcu koji ni najtragičniji scenario ne bi mogao da predvidi.
Zaljubljena u moć, nesvesna tame
U srcu nacističke Nemačke, dok su se senke totalitarizma širile kontinentom, mlada Lida je, možda nesvesno, uplovila u vode iz kojih više nije mogla da se izvuče. Ušla je najpre u vezu sa glumcem Gustavom Fröhlichom, koji je tada bio u braku sa mađarskom Jevrejkom Gitom Alpar. Pod pritiskom nacističke ideologije i antisemitizma, Gita je morala da napusti Nemačku i ode u London, dok je Lida ostala – sve bliža vrhu režima.
A onda je usledio koban susret – onaj koji će je zauvek obeležiti. U njen život ušao je Jozef Gebels, ministar nacističke propagande, bliski Hitlerov saradnik i jedan od najmračnijih ljudi tog vremena. Njegova vila nalazila se nedaleko od one u kojoj je boravila Lida. Opsednut njenom lepotom, Gebels je ubrzo u potpunosti izgubio razum – bio je spreman da žrtvuje brak, političku karijeru i reputaciju zarad nje.
Prema svedočenjima biografa, tražio je od Lide da svakodnevno prolazi ispred njegovog prozora samo da bi je video. Nije mu više bilo potrebna komunikacija – dovoljna mu je bila njena senka, njeno prisustvo.
Hitlerova zabrana i pad u nemilost
Njihova strastvena, ali u očima režima neprihvatljiva afera, nije dugo ostala tajna. Glasine su brzo doprle do ušiju Hermana Geringa, koji je naredio njihovo prisluškivanje. Kada je i sam Hitler saznao za aferu, bio je razjaren – ne iz moralnih razloga, već zbog ugroženog imidža režima koji se oslanjao na porodične vrednosti kao stub nacionalne časti.
Gebels je, u potpunom zanosu, tražio od supruge Magde dozvolu da zadrži Lidu uz brak – predlog koji je Magda kategorički odbila, uz zahtev da se razvede i napusti zemlju. Hitler nije dozvolio ni jedno ni drugo. Skandal je morao da se zataška.
Gebels se vratio supruzi, koja je ubrzo ostala trudna sa njihovim šestim detetom, a Lida je ostala sama – odbačena, izolovana i potpuno izbrisana iz javnog i umetničkog života. Njeni filmovi su zabranjeni, ime zabranjeno da se spominje, a vrata karijere – zauvek zatvorena.
Pokušaji bekstva i poslednji susret
Pokušala je da obnovi karijeru u Italiji, ali nikada više nije dostigla slavu koju je imala u Berlinu. Poslednji put je videla Gebelsa 1942. godine na Venecijanskom filmskom festivalu. Stajali su na nekoliko koraka jedno od drugog. „Mora da me je prepoznao“, rekla je kasnije, „ali nije pokazao nikakav znak. Uvek je bio majstor samokontrole.“
Kraj rata – početak porodične tragedije
Nakon rata, Lida se vratila u domovinu, misleći da će tamo pronaći mir. Umesto toga, dočekali su je lisice. Odmah po povratku uhapšena je i provela više meseci u zatvoru zbog svojih veza sa nacističkom elitom. Tamo, u ćeliji, saznala je šta se dogodilo dok je ona bila odsutna. Majka joj je umrla od srčanog udara nedugo nakon njenog hapšenja, a sestra je, obeležena kao „nacistička sestra“, izvršila samoubistvo skočivši kroz prozor.
„Posle svega, dane sam provodila na groblju. Nadala sam se njegovom pozivu, iako sam znala da nikada neće doći“, priznala je decenijama kasnije u dokumentarcu. „Volela sam ga, na neki svoj način. Bila sam mlada, glupa, i verovala sam više u ljubav nego u stvarnog čoveka. On me je voleo duboko, ali ja sam se, zapravo, zaljubila u samu ideju ljubavi.“
Tiho nestajanje
Poslednje godine života provela je daleko od reflektora. Igrala je povremeno u Italiji i Austriji, ali nikada nije povratila svoju zvezdanu poziciju. Dva braka su se raspala, dece nije imala. Umrla je sama, zaboravljena od većine, u 86. godini, u svom stanu u Salcburgu.
Za sobom je ostavila život vredan romana – o slavi, ljubavi, zabludi i ceni koju čovek plati kada pređe crtu iz koje se nema povratka.
Lida Barova ostaje upamćena kao žena koju je pogrešan izbor koštao svega – karijere, porodice, dostojanstva. Njena priča nije samo priča o ljubavi i grešci, već i opomena koliko istorija ume da bude neumoljiva prema slabostima kada se one dese u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu.
