Kada bi postojalo nešto veće od pojma "diva", titule koja se danas često i ponekad neosnovano koristi, verovatno bi i to za nju bilo premalo. Olivera Marković, jedna od najvećih glumica ovih prostora, umetnica posle koje ništa u srpskoj kinematografiji i pozorištu nije bilo isto. Njen život su, pored nezaboravnih uloga, obeležile i dve velike ljubavi.
Da je i dalje ovde, da se nije preselila u nebeski teatar gde igra nikad ne prestaje, narednog meseca legenda srpskog glumišta proslavila bi jubilarni 100. rođendan. Jedno po svemu veličanstveno stoleće. Olivera Marković, koja je rođena 3. maja 1925. u Beogradu, bila je predodređena za profesiju u kojoj joj nije bilo ravne – imala je samo devet godina kada je osnovala svoju pozorišnu trupu gde je bila glumica, rediteljka, autor, upravnik.
Oliveru je ostala upamćena po svemu što se može nazvati lepim. Po "Mački na usijanom limenom krovu" i poređenjima sa Elizabet Tejlor, po zlatnom dobu beogradskih pozorišta, "Sibirskoj lejdi Magbet", Brehtovoj "Majci Hrabrost", ali i onoj iz "Kozare", Gospođi ministarki... Po ruskim romansama i šlagerima koje je tako divno izvodila, da je ostvarila zavidnu muzičku karijeru i van granica naše zemlje. Po holivudskoj ljubavi sa Radetom Markovićem i odbijanju da život nastavi u tom istom Holivudu, jer je ovde imala svoje pozorište i život u njemu.
Očaravala je svojim ulogama u serijama "Balkan ekspres", "Bolji život", "Otvorena vrata"... U sećanju ostaje po raskošnom talentu, nizu najvećih priznanja, lepom i uvek nasmejanom licu, harizmi, snažnom karakteru i čvrstim stavovima. Šarmantna, skromna, nenametljiva, jednom rečju – dama, umela je da nasmeje do suza, ali i da dotakne duše čistim i iskrenim emocijama.
Prva ljubav u vihoru rata
Sa prvom ljubavlju, takođe bardom naše sedme i pozorišne umetnosti Radetom Markovićem, spojila ju je velika tragedija. Upoznala ga je u ratom zahvaćenom Beogradu 1944. godine, kada se na Kolarčevom univerzitetu okupila kreativna omladina sa željom da stvara pozorišne predstave. Jednog dana na audiciju je došao i Rade. Prema sopstvenom svedočenju, loše je odigrao deo iz Nušićevog "Sumnjivog lica", ali je bio primljen.
Dok su se te godine sastajali u holu petosobnog stana na Terazijama, priključio im se i počeo da ih podučava jevrejski reditelj drame i opere Erih Helc, otkriva "Blic" u jednom tekstu. Planirali su da spreme nekoliko predstava koje će odigrati nakon oslobođenja, ali kako je tada počelo savezničko bombardovanje, a Kolarac bio u centru dešavanja, dogovorili su se da probe nastave u vili Pere Radovanovića na Pašinom brdu i zakazali prvi termin narednog jutra u devet.
Tog kobnog dana na vreme su stigli svi osim tad već zaljubljenog para. Sudbina je odredila da se Rade i Olivera prethodne večeri dogovore da se nađu na Južnom bulevaru rano ujutru, a potom zajedno upute na zakazano mesto. Rade je stigao prvi u trenutku kada su se nad Beogradom oglasile sirene i počelo žestoko bombardovanje...
Dugo je čekao Oliveru koja se, na sreću, nije pojavila na tom susretu, a potom je tužan sam krenuo na probu. Stigavši do vile, zatekao je stravičan prizor. Mesto gde je trebalo da počne da se rađa pozorišna umetnost bilo je sravljeno sa zemljom. Poginulo je svih 40 umetnika koji su došli na vreme.
Druga ljubav trajala je više od tri decenije
Mada se od ovog stravičnog događaja nikada nisu potpuno oporavili, apsolventkinja istorije umetnosti Olivera Đorđević ubrzo je postala gospođa Marković. Udala se za nesuđenog studenta tehnike, Radeta Markovića, i njihov život potpuno se promenio. Profesije za koje su se školovali pale su u drugi plan, pružajući im priliku da pokažu raskošan talenat. A raskoš je, u njihovom slučaju, mala reč. Velika ljubav krunisana je u avgustu 1946. godine, kada su dobili sina, proslavljenog reditelja i scenaristu Gorana Markovića.
Nakon oslobođenja, preživeli deo ove amaterske družine osnovao je Beogradsko dramsko pozorište, podseća "Blic", a Rade i Olivera su pedesetih godina prošlog veka važili ne samo za najlepši par teatra na Crvenom krstu, već se o njima govorilo i kao o umetnicima koji su ovdašnjoj publici doneli jedan sasvim novi, savremeniji scenski izražaj.
Doživeli su popularnost o kakvoj je u ono vreme malo ko na jugoslovenskim prostorima mogao da sanja. No, ljubav nije opstala, i rastali su se 1962. posle 17 godina braka.
Nakon razvoda, glumica koja gotovo da nije imala vremena ni za šta osim posla, zaljubila se u kolegu Dušana Bulajića. Venčali su se 1964. i ostali zajedno više od tri decenije, do njegove smrti 1995. godine. Dušan, iako priznati dramski umetnik, nije voleo da se eksponira, pa veliki deo javnosti nije ni znao da je legendarna Olivera Marković bila s njim u braku.
Stil/Žena
