Jedna od najlepših žena koje je Holivud zapamtio danas se širom sveta slavi kao izumiteljka koja ne samo da je pomogla Amerikancima da pobede Hitlera u Drugom svetskom ratu, već je zaslužna i za izum zahvaljujući kojem danas imamo bežični internet.
Hedi Lamar rođena je na današnji dan, pre 102 godine u Beču i već od najranijeg detinjstva pokazivala je znake izuzetne inteligencije. Veoma rano počela je da uči svetske jezike i ubrzo je uspela da ubedi roditelje da je puste na studije u Berlin. Sa svega 17 godina prvi put je stala pred kamere i vrlo brzo postala omiljena među rediteljima. Međutim, njen život naglo se promenio kada je upoznala Frica Mandla, jednog od najbogatijih ljudi u Austriji i zakletog nacistu. Udala se za njega i postala njegov zatočenik.
Zabranio joj je da se bavi glumom i umesto toga savetovao da sedi kod kuće i služi kao ukras u njegovoj raskošnoj vili. Vodio ju je sa sobom na večere, gde je često bila u društvu nacista, pa čak i samog Adolfa Hitlera. Iako je firer prezirao Jevreje, prelepa glumica ga je toliko očarala da je na trenutak zanemario tu činjenicu.
Ipak, Hedi nije mogla da podnese strogi život pod kontrolom svog muža, pa je pobegla kako bi se posvetila glumačkoj karijeri. Vrlo brzo postala je jedno od najzapaženijih imena, ne samo zbog svoje lepote već i zbog hrabrosti kakvu je retko ko imao. Naime, u vreme kada je to bilo nezamislivo, austrijska lepotica se 1933. godine potpuno obnažila za ulogu u filmu Ekstaza. U istom filmu snimila je i prvu scenu orgazma na velikom platnu, što je izazvalo ogroman skandal. Ipak, Hedi nije mnogo marila za to. Izjavila je da nije mogla i nije želela da se kontroliše.
Iako su joj uloge nastavile da pristižu, Lamarova je bila duboko nezadovoljna jer su joj dodeljivali samo sporedne likove sa nekoliko rečenica. Režiserima je bila zanimljiva isključivo zbog svoje lepote, a njen um ih nije zanimao. Nije odustala od glume, ali je pronašla način da intelektualno ispuni svoj život – praveći izume koji će ostati aktuelni decenijama kasnije.
Često je govorila da je njena lepota zapravo njeno prokletstvo. Nikada nije pila, a njena ideja dobre večernje zabave bila je mirna večera sa inteligentnim ljudima, s kojima bi mogla da raspravlja o svojim idejama – rekao je Ričard Rouds, autor jedne od knjiga o životu ove izuzetne žene.
Dok se dosađivala u Holivudu, Hedi je počela ozbiljno da posmatra dešavanja u svetu i da razmišlja o tome kako bi mogla da doprinese rešavanju važnih problema.
Bila je fascinirana Drugim svetskim ratom i želela je da pomogne savezničkim silama u borbi protiv nacista. Najviše ju je intrigirao torpedo, moćno oružje koje je imalo veliku razornu snagu, ali nije bilo naročito precizno. Hedi je želela da ga usavrši i pronađe način da poboljša njegovu tačnost. Inspiraciju je pronašla u jednom, naizgled jednostavnom, ali u to vreme revolucionarnom izumu – daljinskom upravljaču za radio.
Shvatila je da bi torpedo kojim se upravlja radio-talasma bio mnogo precizniji. Međutim, problem je bio u tome što su radio-signali mogli lako da se presretnu i ometaju, što bi ugrozilo njegovu efikasnost. Zato joj je na pamet pala genijalna ideja – da stvori sistem u kojem bi radio-talasi stalno preskakali s jedne frekvencije na drugu, čime bi ih učinila gotovo nemogućim za presretanje.
Ovu inovativnu zamisao podelila je sa avangardnim kompozitorom Džordžom Antajlom, s kojim je razvila tehnologiju preskačućih frekvencija širokog spektra. Iako je u početku njihov patent bio zanemaren, decenijama kasnije postao je osnova za mnoge savremene bežične komunikacije. Zahvaljujući ovom izumu, danas imamo bežični internet, GPS i Bluetooth tehnologiju!
Njih dvoje su i patentirali ovaj izum 1942. godine pod nazivom "Tajni sistem za komuniciranje". Njih dvoje su kasnije svoj patent besplatno dali američkoj mornarici, koja je ovo koristila kao sistem za navođenje torpeda.
Nažalost, samo zbog toga što je žensko, bila je jako nipodaštava u naučnim krugovima, zbog čega se povukla iz tih voda. Danas nam ostaje samo da se pitamo šta bi još izumila da a je bila muško.
Nastavila je da se bavi glumom, i najveći uspjeh je postigla filmom "Samson i Dalija", kada je postala najplaćenija glumica. Međutim, nakon toga je sve krenulo nizbrdo - njeni filmovi su postajali sve manje gledani, a čak i priducentski pokušaji su joj propadali.
Udavala se ukupno šest puta i iza sebe ostavila troje dece. Iako će ostati upamćena kao jedna od najlepših žena svih vremena, umrla je u siromaštvu. Na kraju je proživljavala tako što je prodavala svoj nakit i umetnička dela, a jednom prilikm je uhvaćena i kako krade u radnji. Tada je rekla da bukvalno nema šta da jede i da zbog toga krade.
Nakon decenija nipodaštavanja, doživela je svojih pet minuta 1997. godine, kada joj je uručena prestižna nagrada Pioneer Award by the Electronic Frontier Foundation, kojoj su joj priznati njeni izumi. Nagradu je preuzeo njen sin, a glumica je samo kratko poručila "Krajnje je vreme bilo". Tri godine kasnije je preminula, a iako je godinama živjela u Americi, sahranjena je prema sopstvenoj želji u Austriji.
Hedi Lamar bila je austrijsko-američka inženjerka, pronalazač i glumica. U Austriji je bila poznata kao Hedvig Eva Marija Kisler, a nakon selidbe u Ameriku ime je promenila u Hedi Lamar. U SAD je postala glumica čuvene filmske kompanije Metro Goldvin Majer (MGM) za koju je snimila brojne filmove. Prezime Lamar ponela je na zahtev ove kuće, a dodeljeno joj je po njihovoj čuvenoj zvezdi nemih filmova Barbari La Mar.
Svet je najpre osvojila lepotom. Čuveni filmski i pozorišni reditelj Maks Rajnhart govorio je da je Hedi Lamar najlepša žena u Evropi. Kada je emigrirala u Ameriku, o njoj se pisalo kao „najlepšoj ženi na filmu”. U to vreme bila je i jedna od najplaćenijih glumica na planeti.
Njen glumački talenat bio je neosporan, ali su njeni izumi bili još značajniji. Hedi Lamar je bila pionir bežičnih komunikacija i danas se upotrebljavaju proizvodi, koji koriste njen patent.
Šta je sve izumela slavna glumica i inovator? Vojska SAD je njen „sistem tajnih komunikacija” protiv nacista koristila tokom Drugog svetskoj rata. Zajedno sa Džordžom Antejlom registrovala je 1941. patent tehnologije proširenog spektra, koje je nakon 10 godina počela da koristi američka mornarica, a zatim i čitava vojska.
Svojim pronalascima obezbedila je razvoj digitalnih komunikacija. Njen patent koristi se kod mobilnih telefona, faks aparata i svih bežičnih uređaja.
Pronašla je metod transmisije radio-zračenja preskakanja frekvencij koji je upotrebljen za ciljanje podmornica i sprovođenje blokade Kube tokom Kubanske raketne krize. Važno je reći da je taj metod deo načina na koji wi-fi, GPS i Blutut funkcionišu.
Imala je zanimljiv način rada. U pauzama na setu odlazila bi u svoju prikolicu i bavila se naukom.
U njene izume spadaju i fluorescentne ogrlice za pse, razne arome za hranu i sporogoreći štapini za blizinu.
Rođena u Beču 1914. umrla je u 86. godini na Floridi. Udavala se sedam puta, imala je troje dece i ostvarila više od 30 filmskih uloga.
