Kanadsko-američki glumac Majkl Džej Foks oduvek je sebe smatrao srećnikom, jer je bez ikakvih veza i čak bez glumačkog obrazovanja uspeo da osvoji Holivud. Njegov Marti Mekflaj iz kultne trilogije Roberta Zemekisa, postao je jedan od najpoznatijih likova u istoriji kinematografije — duhovit i snalažljiv putnik kroz vreme, kojeg publika svih generacija obožava i danas.
Njegova mladolika pojava pomogla je devetnaestogodišnjem Majklu da dobije ulogu petnaestogodišnjeg tinejdžera u svom prvom igranom filmu "Ponoćno ludilo"; sa 21 glumio je srednjoškolca u seriji "Porodične veze", a tokom snimanja filma "Povratak u budućnost" imao je 23 godine, dok je njegov lik Marti imao 17 prema scenariju.
Posle ove fantastične trilogije, karijera Foksa uzletela je kao raketa. U roku od pet godina od izlaska prvog dela, snimio je sedam projekata, ne računajući izuzetno uspešne nastavke "Povratka u budućnost".
Do svoje tridesete godine već je imao tri nagrade Emi i dva Zlatna globusa (za ulogu u "Porodičnim vezama"). Više ga niko nije doživljavao kao niskog momka s detinjastim licem — i reditelji i publika prepoznali su njegov autentični talenat.
U tom trenutku Majkl je imao sve: potražnju među rediteljima, ljubav fanova, ogromne honorare… Čak mu je i privatni život bio sređen. Na snimanju serije "Porodične veze" upoznao je glumicu Trejsi Polan. Venčali su se 1988. godine, a već 1989. dobili su sina Sema Majkla.
Sve se promenilo u trenu. Godine 1991. kao grom iz vedra neba, Majklu je dijagnostikovana Parkinsonova bolest. To je delovalo neverovatno: samo jedan od sto ljudi starijih od pedeset godina oboli od ove bolesti. A u tridesetim godinama šanse su gotovo ravne nuli. Gotovo, ali ne potpuno.
Tačni uzroci bolesti nisu poznati. Postoji teorija da je oboleo zbog nepovoljnih ekoloških uslova na lokacijama snimanja serije "Leo i ja" (još trojici glumaca iz projekta takođe je dijagnostikovana Parkinsonova bolest).
Za samog Foksa uzroci nisu bili bitni. Shvatajući da će bez stalne medicinske pomoći za deset godina biti vezan za postelju, Majkl je tražio utehu u alkoholu. Takođe se prekoravao što je suprugu uvukao u sve to — tek su dobili dete, a situacija je izgledala kao najgori mogući scenario.
"Mnogo mi je bilo lakše da stalno budem pripit i da ne razmišljam o onome što se dešava", rekao je kasnije.
Trejsi je sve teže podnosila njegovo neprekidno opijanje. Plašila se da će ga alkohol uništiti pre nego sama bolest.
"Jednog jutra probudio sam se na kauču u dnevnoj sobi — na podu se razlila flaša vina, a supruga je stajala pored mene i gledala me ravnodušno. Rekla je: "Je l’ to ono što želiš da budeš?" I izašla iz kuće", ispričao je Majkl. "Tada sam shvatio da sam dotakao dno."
Odlučio je da se leči od alkoholizma i uspeo je da se sabere: od tada već tri decenije ne pije.
Nekoliko godina nakon dijagnoze, Majkl se smirio i nastavio da glumi. Prihvatao je sve ponuđene projekte i osvojio još nekoliko nagrada Emi i Zlatnih globusa — ovog puta za glavnu ulogu u seriji "Gradonačelnik u usponu."
"Uživao sam u glumi u toj seriji, ali sam stalno morao da krijem da sam bolestan", rekao je Majkl. "Ogroman deo mog života bio je posvećen čuvanju te tajne."
Sakrivanje drhtanja ruku koštalo ga je ogromnog truda. Levu ruku je stalno držao u džepu. Spazmi mišića lica postajali su sve uočljiviji, zbog čega su se na setu proširile glasine da je zavistan od droge. Tada je odlučio da prizna da je bolestan. Zvanično je saopštio da već sedam godina živi s Parkinsonovom bolešću. Od tada se njegovi angažmani na snimanju znatno smanjuju.
Nakon priznanja, Majkl je prošao kroz talamotomiju — operaciju na mozgu koja se sprovodi kada ostali medicinski tretmani ne pomažu.
"Bez hirurške intervencije bolest bi me pretvorila u nepokretnu, nemu osobu s ukočenim licem", rekao je glumac.
Nakon operacije, Majkl je ponovo učio da hoda, odlučno ignorišući štake. Invalidska kolica je odmah zamrzeo jer se u njima osećao kao "prtljag" i čvrsto odlučio da njegov život neće zavisiti od "stolice na točkovima."
U međuvremenu, njegova supruga nije odustala od ideje da imaju još dece. Tako su na svet došle njihove ćerke bliznakinje Skajler i Akvina, a kasnije i mala Esme Anabel. Majklova supruga i majka njihovo četvoro dece i dalje je uz njega.
"Da nije bilo Trejsi, ne bih preživeo", priznao je Foks. "Kada sam joj rekao da imam Parkinsonovu bolest, odmah sam je pitao da li je spremna da prođe kroz sve to. Rekla je da jeste. Ona je neverovatna! Ponekad je gledam i jednostavno ne mogu da poverujem."
Pre osamnaest godina Majkl je ponovo počeo pomalo da glumi. Iako su uloge bile male, to je za njega bila pobeda nad bolešću. A 2013. godine odlučio je da prihvati ponudu producenta Sema Lejbona da naprave "Šou Majkla Dž. Foksa" i da u njemu igra novinara koji, uprkos Parkinsonovoj bolesti, odlučuje da se vrati poslu na informativnom kanalu. Za tu ulogu bio je nominovan za nagradu "Zlatni globus" u kategoriji "Najbolji glumac u humorističkoj seriji."
U junu je Majkl Džej Foks proslavio 62. rođendan. Našao je način da se bavi kreativnim radom i piše memoare. Pre tri godine izašla je njegova četvrta knjiga "Uvek gledajući unapred: Avanture neizlečivog optimiste". Tako sebe naziva — neizlečivim optimistom.
Na promociji knjige, Foks je izjavio da je konačno odlučio da se povuče iz glume jer želi da se potpuno posveti pisanju.
Ogromnu ulogu u njegovom životu ima rad na podršci ljudima s Parkinsonovom bolešću. Foks ima sopstvenu dobrotvornu fondaciju koja finansira istraživanja ove bolesti i redovno organizuje razne akcije. Na jednoj od njih, Majkl je pokazao da je i dalje sposoban da svira pesme "Earth Angel" i "Johnny B. Goode", kao što je Marti radio u filmu "Povratak u budućnost", uz pomoć muzičara iz grupe Koldplej.
Prema prognozama lekara, Majkl je trebalo da postane "biljka" još pre dvadeset godina. Ali to se nije dogodilo zahvaljujući njegovoj volji za životom. Foks ima ironičan odnos prema sebi. Šali se da je postao najbolji igrač pokera jer sada niko ne može da prepozna po njegovom izrazu lica kada blefira.
"Sreća je direktno proporcionalna tvojoj sposobnosti da prihvatiš stvari onakvima kakve jesu i obrnuto proporcionalna tvojoj nestrpljivosti i očekivanjima", smatra Majkl Džej Foks.
Po njegovom mišljenju, niz nesrećnih događaja će tbe progoniti samo dok ih budeš smatrao nesrećnim, piše portal "Dzen".
A ovde pogledajte kako se Brus Vilis bori sa svojom bolešću.
NE PROPUSTITE
U nastavku otkrijte šta izaziva rak grlića materice:
Bonus video:
