Jedan od omiljenih junaka novije domaće kinematografije svakako je simpatični Avaks koji je na krovu jednog voždovačkog solitera video leteći tanjir. Prošlo je čak 20 godina otkad smo prvi put gledali film Raše Andrića "Kad porastem, biću Kengur", a on je za to vreme uspeo da postane možda i kultno ostvarenje svog doba. Gotovo da nema osobe koja nije više puta gledala "Kengura", a nemali broj obožavalaca zna napamet desetine urnebesnih replika. Među junacima koji se često citiraju je Avaks, kojeg je fenomenalno odigrao Lazar Strugar.
Strugar je maestralno odigrao bezposlenog momka koji konzumira marihuanu, a od tada se nije često pojavljivao u javnosti, ipak pre nekog vremena je otvoreno govorio o svojoj priči. On je svoju zavisnost od heroina pobedio nakon učešća u sedamnaestomesečnom programu, a tada je pričao kako veruje da je ona u njegovom slučaju bila posledica nekih drugih problema.
— Ne tvrdim da je tako, ali kod mene barem je duhovni problem bio, narkomanija je bila konsekvenca mog duhovnog problema, što nisam znao gde sam, ko sam, gde idem, šta radim, ali do toga ne možeš da dođeš kada si loše fizički, kada si loše psihički. Duboko sam ubeđen da je narkomanija bolest duha, naravno i duše, ali tek pošto se razboli duh — rekao je on tad.
Malo ko zna da se Lazar četiri godine borio sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci. Bio je na rehabilitaciji, a nakon što je njegova borba završena, snimio je dokumentarni film "Od sumraka do smisla, raspad" u kom je prikazao sve faze narkomanije.
U svet droge ušao je vrlo mlad, sa 14-15 godina počeo je sa marihuanom, a sa 17 godina probao je heroin. Objašnjava da je više voleo droge koje podižu nivo endorfina, dopamina, serotonina, dok heroin "spušta bol". Heroinu se vratio nakon nekoliko uspešno odigranih uloga kada je usledilo razočarenje.
Šta je uzrokovalo da sedi kući sa pištoljem u ruci, spreman da ubije, o odluci da se izbori sa drogom i teškoj borbi u kojoj je pobedio, opširnije u dokumentarnom filmu " Od sumraka do smisla, raspad". Kako je glumac objasnio, diler kome je dugovao novac ga je pozvao i tražio pare, rekao da će mu doći na kuću, a on mu je na to uzvratio da dođe i čekao ga sa pištoljem na stolu.
"Sam proces izlaska iz problema traje 15 meseci u mom slučaju. Posledica uzimanja opijata se rešava relativno brzo, ali uzrok se ne rešava tako brzo. Do uzroka tek treba doći, to je ono što ljudi u centru 'Duga' jako dobro znaju da urade, i da pomognu čoveku da shvati šta je bio uzrok. Generalno, u svet droge ulaze prezaštićeni i nezaštićeni ljudi. Ja sam više od polovine svog života bio prezaštićen, a zatim nezaštićen. Mogu da kažem da je moj uzrok bio kompleks više vrednosti", rekao je on za pomenuti medij.
Glumac je govorio i o tome sa čime se sve susretao u našem zdravstvenom sistemu dok je tražio pomoć.
"To je problem na toliko nivoa i toliko se tu greši. Ja ne govorim kao zdravstveni radnik, govorim kao bivši zavisnik. Ja dođem kao individua i kažem: 'Ljudi, dajte mi pomoć, ja sam narkoman i hoću da se lečim', oni mene sa heroina prebace na metadon ili na buprenorfin i to je to. Uradili su veliki posao što se tiče društva. Sklonili su jednog narkomana s ulice, ja sam prestao da se viđam sa dilerom, prestao sam da radim krivična dela da bih došao do droge, ali ja sam i dalje zavisnik. To je program smanjenja štete i taj program je urodio plodom, šteta je smanjena, ali šta je urađeno individuama, to je poražavajuće.
Zdravstveni sistem, koliko ja znam, ne bi trebao da vodi socijalnu politiku nego da leči ljude, a oni ih čine mnogo bolesnijim zarad društva. Ja ne znam kada i gde je to tačno krenulo. Metadon je smišljen u nacističkoj Nemačkoj, i to je bio lek koji je bio protiv bolova, zajedno sa morfijumom. On nije unapređivan od tada.
Hoću da govorim o konsekvencama po telo. Od heroinske krize niko nije umro. Heroinska kriza traje pet do sedam dana, ali niko nikada nije umro. Od metadonske krize se umire. Ja nikada nisam koristio metadon, koristio sam buprenorfin. Ono što je meni počelo da se dešava posle nekoliko meseci je kompletna deluzija. To su situacije za koje sam ja mislio da su se desile, a nisu se nikada desile. Ja sam imao halucinacije koje traju danima. Nešto se do te mere pomeri. Ja sam cele dane imao u glavi gde sam bio i šta sam radio, oni se nikada nisu dogodili.
Kriza od buprenorfina je meni trajala preko mesec dana. Raspadanje u najgorim bolovima, u najgoroj nemoći. Posao policije je da smanjuje štetu, a posao zdravstvenih ustanova je da čoveka koji dođe i kaže 'ja sam bolestan' izleče, a ne da ga prebace u drugu bolest. To nije tako samo kod nas, to je tako svuda u Evropi", rekao je glumac za "Danas".
Nakon što se izlečio, Lazar je počeo da pomaže drugim zavisnicima koji su dolazili u rehabilitacioni centar.
"Program traje 18 meseci. To što se meni desilo je bilo bukvalno preko jedne noći. Medicina bi to verovatno opisala kao psihozu, jer sam način razmišljanja se potpuno promenio. Ljudi koji vode centar 'Duga' videli su u meni nekog ko može da bude odgovoran i da pomogne. Ja sam imao ogromnu želju da pomognem, i nalazio sam načine da razgovaram sa različitim ljudima. Želeo sam da vidim na koji način mogu da pomognem. Bilo mi je drago kada vidim da sam nekome pomogao. Radio sam volonterski, to mi je išlo, i obezbedili su mi uslove da pomognem nekom ko je u sličnom problemu u kojem sam ja.
Trebalo je uvesti ljude u proces da nešto mora da se uradi po koracima. Pravila su morala da se poštuju, i pravila će te dovesti u stanje da postaneš funkcionalan član društva. Mi smo bili na imanju u Temerinu, i ti si morao da budeš zadužen za neki deo posla. Naučiš da ceniš neke stvari. Imaš deset sati dnevno obaveze. Kada se ide napolje na radove, kada vodiš radnika na rad, ti si odgovoran za njegov život i moraš da ga čuvaš.
Telo se budi posle nekog vremena, posle pet, šest meseci, ti si konstantno sa muškarcima u centru i kada ti se neka devojka nasmeje, ti stekneš osećaj da si zaljubljen i da si izlečen. Nisi se izlečio, nisi izlečio uzrok, i mrtav si za godinu dana - možda. Možda ćeš živeti još 15 godina, ali uglavnom, to se dešavalo. Izašao je jer se zaljubio, nije rešio svoj problem, posle šest meseci je bio nazad na drogama, za godinu dana je preminuo. Zato ih čuvaš od njih samih. Ne sme da dođe u situaciju da bude u iskušenju. Način da uspeš je samo jedan, načina da propadneš je milion", ispričao je on za pomenuti medij.
Stil / Glossy / Mondo / Kurir
NE PROPUSTITE
Bonus video:
