U jednom od retkih intervjua glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić govorio je o svom privatnom životu i tada je otkrio kako je suprugu Maju posle samo dve nedelje poznanstva odveo pred porodičnu kuću u banatskom selu Baranda.
Dragan Bjelogrlić je znao da će njihova ljubavna priča trajati zauvek. I nije se prevario.
Ni talentovanog sina Alekseja kao ni prelepe i prepametne kćerke Mije ne bi bilo da Dragan nije hrabro, ali hazarderski igrao na sve ili ništa kad je upoznao dugonogu manekenku i studentkinju Filološkog fakulteta u Beogradu Maju Banićević. Posle uzbudljivog beogradskog noćnog provoda, u praskozorje, glumac je odvezao Maju do Barande. Stali su ispod drveta i on je, pokazujući joj kuću i veliko dvorište, rekao: “Probaj sve ovo da obuhvatiš jednim pogledom. Ako budeš pametna, ovde će rasti tvoja deca.”
I Maja je odabrala. Sada se preziva Bjelogrlić i ima dvoje divne dece s velikim srpskim glumcem i rediteljem. Iako se pomno prate svaki njihov korak i objava na društvenim mrežama, uspeli su da sačuvaju svoju privatnost od oluja trivijalnosti i tabloidnosti. Najsnažnija su i najglasnija podrška deci i dopustili su Miji i Alekseju da sami izaberu svoj put, što ponekad nije lako ako se odrasta pored roditelja čiji rad pravi veliku senku. Verovatno i danas u Barandi, na porodičnom imanju Bjelogrlića, Maja i Dragan šetaju bosonogi po travi prisećajući se prvih zajedničkih jutara u banatskoj ravnici ispunjenoj sveprisutnom košavom.
A glumac je omiljen u svom rodnom mestu, mada ni on nije zaboravio Baranđane. Svakog leta je tamo i nema komšije kojem nije dao bar malu ulogu u nekom svom filmu.
Njegove komšije su rado popričale o njemu i njegovoj porodici:
"Znam ga od malih nogu, uvek je bio jako fin dečko. Dragan je živahniji i energičniji, Goran je nekako tokom celog detinjstva bio mnogo mirniji. Mada, obojica vole da se šale sa ljudima. Majka im je bila jako fina, poštena žena. Preko leta ona je stalno bila ovde u selu, a čim počne zima, odlazila je za Beograd. Divne su komšije! Za Uskrs bi njihova majka Nada ofarba jaja i donela poklone za moje praunuke", pričala je svojevremeno jedna komšinica, a prisetila se i toga da je Bjela izgubio oca Tomislava kada je imao 18 godina i da se od tada sam borio da uspe u životu.
"Deda im je bio opančar, radnja mu je bila tu gde je kuća... A Dragan i Goran su bili momci kada su izgubili oca. Posle su se sami borili kroz život da uspeju. Njihova majka Nada se uvek borila da im obezbedi da imaju sve najbolje, a Dragan se sam trudio da uspe i da se školuje. Nije lako deci koja izgube jednog roditelja da nastave da se bore, ali oni su to ipak uspeli. Koliko god da im je bilo teško to što su odrastali bez oca, oni nikada to nisu pokazivali, već su se uvek trudili da budu bolji. Sećam se kada je dolazio ovde na raspuste, nikada nije pokazivao koliko mu je teško, već je stalno učio i borio se za opstanak u velikom gradu. Nije ni jednom ni drugom bilo lako, znate kako je kada dolazite iz malog mesta i u gradu pokušavate da se snađete. Svaka njima čast kako su uspeli tako u životu", pričala je prva komšinica.
"Meni je, nažalost, otac umro kad sam bio pred maturom. Jedan od poslednjih razgovora koji pamtim s njim dok je ležao u postelji bio je upravo taj da treba da se bavim ozbiljnim stvarima u životu, i to je podsvesno uticalo na moj odabir građevine. A u trenutku kada sam bio na studijama građevine, iako mi je ona dobro išla, shvatio sam da nije za mene. Postojala je zebnja moje majke i brata, ali nisu imali otpor prema toj odluci. Kako bi bilo da je moj otac ostao živ, to ne znam, mada mislim da ni tu ne bi bilo problema", govorio je svojevremeno Bjela.
A baka Melanija iz Barande jednom je ispričala da ju je njen prvi komšija angažovao da glumi u čak tri njegova filmska ostvarenja.
"Glumila sam u čak tri njegova filma, za svaki mi je pošteno platio. Jako sam zadovoljna što je proslavio Barandu, daleko se čulo za naše selo. Zvala me sestra iz Skoplja, kaže videla sam te na televiziji u filmu."
"Tokom leta bi po ceo dan igrao fudbal, izlazio u kafanu sa društvom i tako se zabavljao. Voleo je da provodi vreme po kafanama, to svi znaju u selu. Devojke su ga stalno jurile, dok je bio dečak to je bilo zato što je dolazio iz grada i tada su želele da se udaju za njega. Kasnije kada je postao slavan, mnoge su htele da budu sa njim da bi im omogućio da glume u filmu, pa makar se skinule gole. Želele su da imaju karijeru po svaku cenu", kaže drug iz detinjstva.
Bonus video: