Meril Strip, jedna od najslavnijih glumica svih vremena, poznata je po svojoj neverovatnoj snazi, talentu i stabilnosti u svetu Holivuda, ali malo ko zna da je na početku karijere prošla kroz ličnu tragediju koja ju je obeležila za čitav život.
Rođena 1949. godine u Nju Džersiju, Meril je odrasla u malom gradu Bernardsvilu, u porodici sa dva brata. Njeni roditelji, radni ljudi, uvek su je podržavali, a obrazovanje je stekla na prestižnim fakultetima Vasaru i Jejlu. Iako se činilo da joj je život pružio sve potrebne temelje za uspeh, život je imao drugačije planove. Na početku njene blistave karijere, jedan događaj zauvek će promeniti njen svet.
Godine 1976., na setu filma Mera za meru, Meril je upoznala Džona Kazalea, glumca neverovatnog talenta i posebne harizme, koji je ostavio neizbrisiv trag u filmskoj industriji. Iako je tokom svoje kratke karijere snimio samo pet filmova, svi su bili nominovani za Oskara, a njegova uloga Freda Korleonea u Kumu postala je legendarna. Njih dvoje su se odmah zaljubili i njihova veza bila je idealna, puna ljubavi i međusobnog poštovanja.
Nažalost, sreća nije dugo trajala. Već 1977. godine, Džonu je dijagnostikovan rak pluća u uznapredovaloj fazi. Ta dijagnoza je bila šok za oboje, ali Meril nije posustajala. Činila je sve što je mogla kako bi ostala jaka za njega. Doktori su im rekli da je rak metastazirao i da nema nade za izlečenje, ali Meril je i dalje verovala da život treba nastaviti s dostojanstvom. Čak i nakon strašne vesti, pokušala je da ga oraspoloži pitanjem: „Gde ćemo na večeru?“ Njena nepokolebljiva snaga bila je njen način da se izbori sa nadolazećim gubitkom.
U mesecima koji su sledili, Meril je bila uz Džona na svakom pregledu, tretmanu, neprestano pružajući podršku i ljubav. Nikada nije pokazala da gubi veru, iako je unutar sebe bila na ivici emocionalne iscrpljenosti. U pismu profesoru drame sa Jejla, otvorila je srce i priznala koliko je teško podnosila tu situaciju: „Pokušavam da budem jaka, ali svaki dan me slama. Pretvaram se da sam vedra, ali briga me izjeda iznutra.“ Njena posvećenost Džonu nije jenjavala ni na trenutak.
Početkom marta 1978. godine, Džon je hospitalizovan. Meril je bila uz njega, držeći ga za ruku tokom poslednjih dana njegovog života. U noći 12. marta, doktor joj je saopštio da je Džon preminuo. Slomljena bolom, Meril se bacila na njegovo telo, udarajući ga pesnicama po grudima i gušeći se u jecajima. Upravo u tom trenutku, kao da je osetio njenu bol, Džon je na trenutak otvorio oči i poslednji put tiho rekao: „U redu je, Meril, u redu je.“ To su bile njegove poslednje reči pre nego što je zauvek sklopio oči.
Gubitak voljene osobe u ranoj fazi njene karijere ostavio je ožiljke na Meril. Ipak, iz tog bola izvukla je neverovatnu snagu koja ju je definisala kao glumicu i osobu. Njena sposobnost da izdrži najteže trenutke života i da uprkos svemu ostane nepokolebljiva omogućila joj je da postane jedna od najvećih umetnica našeg doba.
Tokom svoje bogate karijere, Meril je osvojila tri Oskara, a bila je nominovana čak 19 puta, što je rekord u filmskoj industriji. Danas, iako je njen život obeležen tragičnim gubicima, ona je simbol izdržljivosti, talenta i neprolazne ljubavi prema umetnosti i životu.
