Laza Ristovski bio je jugoslovenski i srpski muzičar koji je najpoznatiji po radu u grupama "Smak" i "Bijelo dugme". Oni koji su ga poznavali ističu da je bio stvoren za muziku, a spisak zvezda koje je pratio po turnejama je nepregledan. I pored velikog uspeha, dete u sebi je ljubomorno čuvao. Iako je na kraju zbog strašnih bolesti završio u kolicima, do poslednjeg dana nije skinuo osmeh sa lica, koji mu je i u najtežim momentima bio najbolji lek.
Otišao je na današnji dan pre 17 godina, ali je zauvek ostavio svoj osmeh, borbeni duh i, naravno, note i reči sa kojima je "vladao". Laza Ristovski, muzičar, uvek će živeti dok god se gledaju filmovi "Lepa sela, lepo gore", "Nečista krv", slušaju pesme "Zaboravljeni", "Pljuni i zapevaj moja Jugoslavijo"... Najviše ljudi ga pamti po doprinosu u grupama "Smak" i "Bijelo dugme", dva, oduvek suparnička sastava čiji je bio član.
Laza Ristovski je rođen u Novom Pazaru, od oca Đorđa, koji je bio vojno lice i majke Radmile, koja je bila profesor ruskog jezika. Kad je imao dve godine, zbog očeve prekomande se sa roditeljima preselio u Kraljevo gde je i odrastao, zbog čega se smatrao Kraljevčaninom.
Muzikom je počeo da se bavi sa samo pet godina kada je posle puno natezanja uspeo da ubedi roditelje da mu kupe harmoniku. Prve časove dobio je od jednog poznatog kraljevačkog pedagoga, kod kojeg se svirala samo klasična muzika. Tri godine kasnije prešao je u tek otvorenu muzičku školu. Provlačio se sa trojkama iz vladanja, jer direktoru nikako nije bila po volji njegova naklonost prema rokenrolu.
U 13. godini je zbog galame pobegao sa nekog koncerta ozbiljne muzike i upao u prvu grupu. Kada je završio sedmi razred osnovne škole, roditelji su mu kupili orgulje "Vox Jaguar" za 540 hiljada ondašnjih dinara. Grupa je svirala po kraljevačkim igrankama bez imena, pa su prozvani Bezimeni.
Posle osnovne škole upisao gimnaziju u Kraljevu i vanredno, Muzičku školu „Stanković“ u Beogradu. Gimnazija ga nije oduševila, pa je pao prvi razred i nakon toga prešao u ekonomsku školu. Usput je završio i dve godine srednje muzičke škole.
Prelazak i iz "Smaka" u "Bijelo dugme" i rođenje ćerke
Sa prvom suprugom Vesnom Panić, koja je bila magistar vajarstva, dobio je ćerku Sandu, rođenu 11. februara 1977. godine. Njegova jedinica je diplomirani slikar i modni dizajner, a rodila se na dan kada je imao prvi koncert sa "Bijelim dugmetom".
U međuvremenu se razveo od prve supruge. Nekoliko godina, do 2006. godine, živeo je Beogradu sa Makedonkom Slavicom. Iste godine, ponovo se povezao sa prvom suprugom, koja je bila uz njega do njegove smrti.
- U vezi sa mojim rođenjem i njegovim prelaskom iz "Smaka" u "Bijelo dugme" postoji jedna anegdota. Mama je, naime, bila u osmom mesecu trudnoće. Tata je dobio ponudu da pređe u "Bijelo dugme", što se tretiralo kao prelazak iz Partizana u Crvenu zvezdu jer su to bila dva najveća suparnička benda - pričala je svojevremeno Lazina ćerka i nastavila:
- Pošto je bio jako vezan za svoje prijatelje iz "Smaka", tata je postavio mami pitanje da li da bude čovek ili da imaju puno para. Mama je, onako, racionalna, i trudna rekla: "Naravno da ćemo imati puno para, naravno da ćeš da ideš." Moj deka je krenuo da ga vozi, međutim, posle sat vremena tata se vratio i rekao da ipak ne može i da nema srca to da uradi. Mama ga je poslala nazad. To veče je imao prvi koncert sa "Bijelim dugmetom" u Sarajevu, a mama je tad upala u nerazjašnjene situacije sa smakovcima i od silnog uzbudenja se porodila ranije. Tako da sam ja rođena na dan tatinog prvog koncerta sa "Bijelim dugmetom - 11. februara - pričala je Sanda za Telegraf.
Video ju je tek posle par meseci kada ga je turneja navela u Beograd, što je iskoristio da ode do Kragujevca i vidi svoju jedinicu. Vezan za muziku, želeo je i verovao da i Sanda krene njegovim stopama. Iako je svirala klavir i završila muzičku školu, prsti koji su pritiskali dirke ipak su se odlučili za slikarstvo.
- Podrazumevalo se, s obzirom na to da imam sluh na njega da ću se baviti muzikom. Završila sam klavir ali, kako je on od rođenja voleo da svira tako sam ja volela da crtam. Od drugog razreda srednje odlučila sam se da moj poziv bude slikarstvo ali muzika je uvek bila deo mog života. Zamislio je moju budućnost .
- Ali, malo pre njegove smrti, u avgustu, potvrdila sam mu se kao umetnik kada sam na jednoj izložbi u Bolu na Braču prodala sve radove. Bio je potpuno oduševljen. Presrećan. A, stalno je pričao umetnost vredi onoliko koliko možeš da prodaš - priseća se Sanda.
Nije bio strog kao otac, ali je dobro znala da za neke stvari kod njega ne postoje kompromisi.
- Nije bio strog. Ali, bilo je stvari za koje nije bio spreman za kompromis. To su posao i moje odevanje, morala sam da budem pokrivena i zakopčana do grla.
Sanda je tek posle očeve smrti, njega upoznala kao umetnika. Do tada je on bio tata. Uvek nasmejan, vedar, borben...
- Tek kada je otišao krenula sam da preslušavam njegovu muziku i gledam video snimke jer mi je nedostajao. Tada sam počela da shvatam značaj svega toga, i koliko je on bio važan u polju muzike. Imala sam 30 godina kada je umro. Pre nego što je otišao nisam bila posvećena umetnosti, bavila sam se sinom, životnijim stvarima i krivo mi je što nismo stigli da pričamo o njoj onoliko koliko je trebalo.
Umetnik sa toplim osmehom
Roze starke i 501 farmerke. To je bio Laza Ristovski. Nikada nije voleo odela. Nastupao je u košuljama koje mu je šila supruga. Interesantno, ali u kući nikada nije slušao muziku dok je u automobilu voleo da sluša Šade, i grupu "Toto".
Obožavao je za doručak mlevenu plazmu i čokoladno mleko. Voleo je tortu od palačinki sa orasima koju mu je spremala tašta, uživao je u dimljenom lososu. Često je šetao pored Dunava. Nije voleo da skija. Kao mlad bavio se košarkom, a voleo je i jamb. Imao je mačku Kantaru i nimfu, papagaja Čarlija.
Ljubav koju ni razvod nije ugasio
Žene su ga obožavale, a on je uspeo da osvoju onu, jedinu koja ga nije htela.
- Upoznali su se kada su imali 17 godina. Tata joj je prišao u jednoj diskoteci u Kragujevcu. Mama mu se svidela jer je bila jedina koja nije htela da bude sa njim. Kada ju je osvojio, pošto su bili mladi, rešili su da naprave mene, pa kasno da kažu roditeljima. Kad je došlo do toga, bake su ih naterale da završe Više ekonomske...
Iako su se bili razišli, nikada nisu prestali da se vole.
- Oni su se zvanično razišli, međutim, moj utisak je da nikada nisu prestali da se vole. Mama nosi prezime Ristovski, u spavaćoj sobi ima fotografiju gde su zajedno. Poslednja dva meseca njegovog života i ona je kao i ja, bila uz njega, tako da mislim da su se pomirili. Pošto je mama bila u Hrvatskoj, govorio mi je: "Samo da je uhvatim za kosu!". Kada je to uspeo po njenom dolasku odmah mi se pohvalio. Poslednje njegove dane proveli su zajedno držeći se za ruke - kroz suze pre osam godina ispričala Lazina mezimica.
Njegov prepoznatljiv topao osmeh nije izgubio ni kada je pored multipleskleroze dobio rak koji ga je i odveo u roku od tri meseca.
- Za tri meseca on se ugasio. Međutim, iako je bio teško bolestan, on to uopšte nije pokazivao. Stalno je bio nasmejan. Do poslednjeg dana je radio na svom albumu "Drvo života". Nije se predavao. Uopšte nisam imala utisak da se kraj bliži - kaže Sanda.
Lazin najsrećniji dan bio je kada je postao deda. Sanda mu je rodila unuka Tomislava.
- To je bilo desetak dana pred njegovu smr t- rekla je Sanda Ristovski Grlić.
I dete u Lazi nikada nije odraslo.
- Jedan dan, kada sam otišla kod njega u studio, zatekla sam ga izrazito raspoloženog. Nikada on nije bio nervozan, ljutit, uvek je bio nasmejan i raspoložen, ali tog dana je bio posebno. Rekao mi je:" Ne možeš da zamisliš koliko sam srećan, šta mi se danas desilo... Došao mi je prijatelj i doneo mi tri video kasete sa Pticom Trkačicom! Ceo dan gledam!" Smejao se kao dete... E, taj osmeh nedostaje.
Napominje i da joj je potpuno fascinatno da se neko veže kao Laza za njenu mamu sa 17 godina. Fascinantno joj je i to da je njen otac sa 11 ozbiljno komponovao. Neverovatna su joj i druženja koja je imao.
- Meni najzanimljiviji njegov period jeste kada je došao u "Smak" i živeli kod Čape, prijatelja u kući. U njoj je bio potpuni haos noću, danju... Stalno su se smenjivali ljudi, muzika, žene... Takođe, ne mogu da shvatim da su ga tako mladog roditelji pustili sa Bokijem Miloševićem prvo za Beograd a kasnije se osamostalio.
Leta 1975. svirao je s „Bezimenima“ u Bečićima, gde ga je čuo Boki Milošević i poveo u Beograd. Jednog dana mu je dosadilo da prati Lepu Lukić, pa je pokupio stvari i otišao u Kragujevac. Već posle nekoliko dana održao je prvi koncert sa Smakom na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Laza se nikada nije pokajao što je prešao u "Bijelo dugme", jer mu je Goran Bregović ostao veliki prijatelj do kraja života. I "Smaku" se, kasnije, uvek rado vraćao, i svirao sa njima kad god je bilo prilike.
Lazino ime dospeo je i u školske udžbenike, dobio nagradu za životno delo 2003. i 2005, ispisao svoje ime u svim muzičkim žanrovima.
Stil / Telegraf / Wikipedia
