U kući porodice Jovanović na Senjaku sredinom prošlog veka živele su tri sestre koje su slovile sa najlepše Beograđanke. Nisu se samo izdvajale po predivnom izgledu, njihova energija, šarm, kultura, obrazovanje i ponašanje činile su ih neverovatnim damama. Svaka od njih ostavila je neizbrisiv trag na našoj umetničkoj sceni.
Njihova majka Vjera, ćerka legendarnog crnogorskog junaka Mitra Martinovića i rođaka kraljice Jelene Savojske, koja je obrazovanje i vaspitanje sticala u otmenim francuskim školama, prenela je na ćerke ljubav prema umetnosti.
Naime, za čuvenu glumicu Jelenu Žigon su čule i mlađe i starije generacije, jer su njene uloge u kultnim filmovima postale vanvremenske. Međutim, njena sestra Svetlana postigla je veliki uspeh u muzici, dok je Božana bila izvanredna pozorišna kostimografkinja.
Lepotice finih manira, za kojima se okretalo i staro i mlado, rođene su pre Drugog svetskog rata u uglednoj građanskoj porodici. Otac je bio poreklom iz Bajine Bašte, a majka od Martinovića sa Cetinja, u srodstvu sa kraljem Nikolom.
"Godina 1958. unela je u moj život promene. Oženio sam se Jelenom Jovanović i dobio sina Nikolu, danas cenjenog i intrigantnog slikara. Gospođa Žigon potpisivala se kao Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobronamernih koji su taj potpis čitali kao: Jelena Jovanović minus Žigon", svedočio je bard našeg glumišta Stevo Žigon, koji je imao čast da oženi jednu od sestara Jovanović.
Kada su se prvi put sreli on je imao 24, a ona 17 godina. Svestan da nije primereno da se asistent na fakultetu udvara studentkinji, to je činio diskretno, tako što joj je godinu dana slao anonimna ljubavna pisma.
Osim sina Nikole, par je dobio i ćerku Ivanu, a Jelena Žigon karijeru je svesno podredila porodici.
– Volim kuću i nerado je napuštam. Malo izlazim, sem kad su u pitanju pozorišne predstave – govorila je.
Glumila je u brojnim filmovima i televizijskim serijama, a najveću popularnost donela joj je uloga prije Jelene u serijalu "Žikina dinastija".
Njena zanosna pojava, zbog koje su je zvali srpska Sofija Loren, osvajala je na svakom koraku.
– Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom nisu stigli da vide koliki je njen dar – rekao je jednom prilikom njen muž.
Do poslednjeg dana života, a preminula je 2018. godine, Jelena Žigon plenila je ne samo lepotom, već i skromnošću.
– Vaspitana sam u jednom periodu kad se nije razmišljalo o lepoti. Danas deca već u školi prave rang liste lepih devojčica. Mislim da se fizičkoj lepoti ne može dati primarni značaj – isticala je.
Na pitanje kako se neguje, odgovarala je:
– Sasvim obično. Puno vode, čist vazduh, kretanje, malo kreme. To je sve.
Ništa manje lepa i uspešna, a podjednako skromna, bila je i Jelenina sestra Božana Jovanović. Kada je 2020. preminula u 89. godini života, reditelj Jagoš Marković je napisao:
"Otišla je najveća od najvećih. Ne znam da li je iko bio toliko veliki reditelj i glumac, koliko je Božana Jovanović bila veliki kostimograf. Bila je, u stvari, slikar. Kao kostimograf zadužila nas je najvećim i najlepšim. Kao saradnik i čovek bila je skromna od najskromnijih, odanija od najodanijih. Samozatajna do granice vidljivosti, a plemenita do tačke nama nedostižne".
– Prepričava se da je u mladosti bila jedna od najlepših žena Balkana. Ona se i tada, međutim, krila po sporednim ulicama ne bi li izbegla poglede očaranih prolaznika koji su se okretali za njom. Iz tog razloga nije prihvatala ni da se klanja na kraju predstave – otkrila je njena sestričina Ivana Žigon prilikom otvaranja izložbe "Božana – slikar kostima".
Rođena je 1932. u Beogradu, gde je nakon završene osnovne i srednje škole upisala i diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek scenografije, kod profesora Milenka Šerbana.
Nakon diplomiranja šest meseci boravila je u Parizu kod profesora Pola Kolena. Na početku karijere radila je kao scenograf i kostimograf, ali se kasnije fokusirala samo na kostim, prvo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, zatim u Srpskom narodnom pozorištu, a od 1963. godine bila je kostimograf Narodnog pozorišta u Beogradu sve do penzionisanja.
Prva predstava u Narodnom pozorištu u kojoj se potpisuje kao kostimograf bila je Bertove kočije ili Sibila Velimira Lukića u režiji Arse Jovanovića (1963) a poslednja, Verdijeva Dama s kamelijama u koreografiji Lidije Pilipenko (2010).
Božana se udavala dva puta, dobila jednog sina, a glasine da je bila neprebolna ljubav Dobrice Ćosića čuveni književnik potvrdio je rečima:
– Ta žena je bila moja iskrena ljubav. I danas smo prijatelji, vrlo se uvažavamo i poštujemo.
Najmanje podataka može se naći o trećoj sestri Jovanović, Svetlani, koja nije zaostajala po lepoti, harizmi, obrazovanju. Završila je Muzičku akademiju. Bila je pijanistkinja i urednik klasične muzike Radio Beograda.
Stil / Žena / Wikipedia