Nemačka filmska diva Marlen Ditrih smatra se jednom od najboljih glumica svih vremena, zahvaljujući prvenstvo ulogama u filmovima redatelja koji ju je "otkrio", Josefa von Sternberga.
Rođena 27. decembra 1901. kao Maria Magdalena Ditrih, glumica je odrasla u Berlinu kao mlađa od dve kćerke, majke iz imućne porodice i od oca policijskog poručnika. Otac joj je umro kada je imala 10 godina, a majka se preudala za njegovog najboljeg prijatelja Eduarda von Loscha, koji je umro ubrzo nakon venčanja.
Oduvek se protivila pravilima i bila je prva žena koja je tada nosila pantalone.
Imala je veze i sa ženama i sa muškarcima. Ovo nikada nije bila tajna, ali muškarci su uglavnom spominjani po imenu.
Glumica nije pravila veliki problem od svoje biseksualnosti. Kada ju je austrijsko-švajcarski reditelj i glumac Maksimilijan Šel pitao o seksu sa ženama nekoliko godina pre njene smrti, dok je snimao dokumentarac "Marlene" (1984) o njoj, ona je kratko odgovorila: "Oh, znaš, postoji čovek , i tu je žena, a onda on legne na nju, a onda se jednostavno dogodi, zar ne — isto je sa dve žene."
Buran ljubavni život
S Rudolfom Ziberom dobila je ćerku Mariju Rivu, koja je i sama postala glumica, a zajedno su bili sve do njegove smrti. Ipak, njihov brak bio je otvoren i slobodan, a Marlen je u jednom trenutku izdržavala i supruga i njegovu ljubavnicu na njihovom ranču u San Fernandu. Volela ga je toliko da je karijeru završila nakon Rudolfove smrti, a nikada nije sebi oprostila što 1976. godine nije bila uz njega dok je umirao.
Kako je Rudolf bio neveran, tako je i Marlen imala brojne avanture, a među njima su posebno zapažene bile one sa ženama. Glumica je uvek rado koketirala sa svojom muškom stranom i rado u kabaretu nastupala u fraku i sa cilindrom, neretko sa cigaretom u ruci, što je nailazilo na opšti šok tada vrlo konzervativnih Amerikanaca. Štaviše, Marlen, koja nije preterano skrivala činjenicu da je biseksualka i nazivala je sebe "džentlmenom u srcu", imala je nekoliko vatrenih veza u Holivudu, pa joj je Fon Šternerberg u filmovima "Maroko" i "Plava Venera" dodelio uloge kabaretskih igračica koje flertuju, kako se to pisalo, "s muškarcima, sa ženama i s nevoljama".
Dobro je poznato da je Marlen Ditrih bila veoma aktivna u berlinskom noćnom životu, da je posećivala privatne zabave poznate po slobodnije ponašanju, a iako je bila udata, o njoj su kolali šokantni tračevi, poput onog da je jednoj ljubavnici zubima pokidala veš i zadovoljila je u pozorištu.
Afera sa Kenedijem
Godine 1962. Marlen Ditrih je pozvana u Belu kuću. Ditrih se kasnije setila tog događaja koju je otkrila kritičaru Kenetu Tajnanu, koji je zabeležio priču u svojim dnevnicima. Izvodi iz ovih časopisa kasnije su objavljeni u časopisu "The New Yorker".
Dok je bio u Beloj kući, Kenedi je prišao Marleni i rekao: "Nadam se da ne žuriš." Bilo 18,30 časova, a Ditrih je trebalo da primi nagradu u 19 časova.
Kenedi je navodno odgovorio: "To nam ne daje mnogo vremena, zar ne?"
Ditrih je odgovorila: "Ne, Džek, pretpostavljam da ne."
Ditrih je rekla Tajnanu: "Sve je bilo slatko i vrlo brzo."
Kenedi je otišao da spava, a Ditrih je pogledala na sat, videvši da je 18.50. Prodrmala je Kenedija jer, kako se kasnije prisećala, "Nisam se snalazila u tom mestu i nisam mogla sama da pozovem taksi". Kenedi, obučen samo u peškir, odveo je glumicu do lifta i rekao operaterki lifta da pozove Marleni Ditrih auto i da je odveze do njenog hotela zbog njenog pojavljivanja koje ima zakazano u 19 časova.
"Jesi li ikada bila sa mojim ocem?"
Pre nego što je Ditrih otišala, Kenedi ju je pitao:"Samo jedna stvar... Da li si ikada bila sa mojim ocem?" Predsednikov otac, Džozef P. Kenedi, bio je prijatelj sa Ditrih 1930-ih i navodno je imao aferu sa drugom poznatom glumicom, Glorijom Svonson.
Ditrih je odgovorila: "Ne, Džek, nikad nisam." Kao odgovor, Kenedi je rekao: "Pa, to je jedno mesto na kom sam prvi." I sa tim su se vrata lifta zatvorila i Ditrih više nikada nije videla Kenedija.
Prema Tajnanovim rečima, Ditrih je rekla istinu o svojoj povezanosti sa predsednikovim ocem. Međutim, Kenedijeva biografija tvrdi da ga je lagala.
Preminula je u Parizu, 1992. godine, u devedesetoj, a kovčeg s njenim telom prekriven je francuskom zastavom, a potom i američkom, nakon čega je upućen u Berlin. Tu je dodata i nemačka zastava, a Marlen je sahranjena u berlinskom Šenenbergu, u blizini kuće u kojoj je odrasla.
Bonus video: