Glumica Melita Bihali bila je rođena na današnji dan, 4. aprila 1938. godine, a premminula je 2023. Glumica se proslavila ulogom u filmu Maratonci trče počasni krug, a njena životna priča prepuna je potresnih detalja.
Rođena u blizini Makarske, njeeno detinjstvo oblikovalo je mirno živopisno okruženje ovog morskog bisera. No, život je imao planove da je odvede u dalje avanture.
Kasnije, porodica ju je odvela do čarobne Istre, regije bogate kulturom i pejzažima, gde je provela važne godine svog sazrevanja. Ipak, njen umetnički poziv ju je nagnao prema drugom obalskom dragulju - Zadru. Na pozornici jednog od lokalnih pozorišta, blistala je kao balerina, prenoseći emocije kroz pokrete i izraze lica.
Njena karijera je putovanje oblikovano upornošću, talentom i trenucima koji su postali dragoceni biseri u njenoj memoriji. Tako nastavlja da blista, poput zvezde koja osvetljava pozornicu i inspiriše buduće generacije umetnika.
"Zadar mi je postao tesan kada sam završila fakultet. Dva i po meseca sam radila i u školi kao profesor. Zamenjivala sam neku trudnicu. Kad sam došla u taj razred, neki završni srednje tehničke, tamo je bilo, verujte mi, starijih učenika od mene. Moram da priznam, ja sam se tu jako loše snašla. Bilo je momaka sa kojima sam igrala na igrankama, jer smo se znali ovako ne baš intimno, ali Zadar je mali grad. Bilo mi je jako neprijatno i nije mi se dopalo. Mada verujem da bih to dobro uradila, jer sve što je u vezi sa decom, uradila bih dobro. Deca su moja slabost. Nažalost, nemam dece, ali volim svu decu ovoga sveta", ispričala je glumica jednom prilikom.
Uloga Olje u Maratoncima učinila ju je veoma poznatom, a ona je jednom prilikom otkrila anegdotu sa snimanja.
"Trebalo je tu da budem potpuno gola, ali me je zaštitio Mija Aleksić. Bila je jedna scena koju je Šijan izbrisao na kraju. Olja je bila za sve u toj kući, pa čak i za se*s. Topalovići su se menjali i u njenom krevetu. Ulazi u toj sceni Bata Stojković i kaže: "Pa, tata, moj red je večeras!", i Mija ga otera."
"E sad, tu je pokojni Božidar Bota Nikolić, koji je bio direktor fotografije, tražio da ja gola otrčim u jedan ćošak, i ja to nisam htela jer to nije bilo dogovoreno. Nije bilo ni ono u kadi dogovoreno s cepanjem moje haljine, ali je sve ispalo spontano. Nisam se bunila, jer je bilo u svrhu filma i vrlo atraktivno, a ovo nisam htela. Oni su insistirali, najviše pokojni Nikolić. Mija je tada rekao: "Stanite, molim vas! Ako se niste dogovorili, nemojte koleginicu da maltretirate!" Tako sam ja otrčala u to ćoše uvijena u čaršaf, a ne gola. Na kraju je to isečeno. Šijan mi je rekao da je to bio malo prizemniji humor i izvinio mi se. Žao mi je, jer je to više govorilo o karakteru te uloge. I tako je ostalo upečatljivo. Pored toliko rada što sam radila, ljudi me najviše po tome znaju. I dan-danas mi viču: "Je l' ti umro Pantelija?!"
Najlepše godine je, kako je pričala, "provela kao udata žena".
"Moj muž bio je načitan, imao je lepe osobine ali i jednu manu. Mnogo je pio, nažalost, zbog toga i nismo imali dece. Stalno sam zamišljala da mogu da mu pomognem, dosadilo mi više da idem po kafanama i gledam kako se ubija. Nisam htela da mu izigravam dvorsku ludu u kafani, a on je našao drugu, koja je htela..."
O smrti je govorila ovako.
"Ne razmišljam o smrti, ničega se ne plašim. Živim svoj život onako kako mogu. Ako mi ostane viška novca, ako zaradim ili mi ostane od penzije, pomažem onome ko nema u komšiluku. Svi me ovde, koliko znam, vole i cene. Ovde ću biti dok sam živa, a kad umrem, moj pepeo neka prospu u more, a može i u reku, dospeće do mora", završila je velika Melita Bihali, koja će zauvek ostati upamćena.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
