Neki bi rekli da je Mika Antić bio jedan od naših najboljih pesnika, dok ga drugi više cene, recimo, kao filmskog reditelja, međutm, svojatali su ga i najpoznatiji beogradski boemi. Ali, gospodin iz čijeg pera su izašle najlepše rime ostao je upamćen, pre svega, kao vrsni umetnik kojeg je krasio nesvakidašnji talenat. Sa lakoćom je stvarao sve dok mu bolest nije promenila život iz korena...
Otišao je sa ovoga sveta pre 37 godina, ali i danas žive njegovi stihovi, pesme i anegdote, pa se čini da je i Mika tu.
Miroslav je umro u bašti svoje kuće u Ulici Mihaila Babinke u Novom Sadu, baš na dan kad je primio Avnojevsku nagradu. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.
Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično, slikao. Tada je nastao ciklus predivnih slika suncokreta “boje sunca” koju je Mika dobio mešajući oker sa zlatnim prahom. I tako je Mika Antić umro sa zlatom na rukama! Pokušali su da mu ga skinu sa šaka, ali nisu uspeli.
Mika je ležao na odru dok su mu šake svetlucale kao u biblijskoj priči. Na onaj svet pesnik je otišao zlatnih ruku. Simblika koju je velikan definitivno i zaslužio.
Zahvaljujući svom neverovatnom liku i delu ostao je besmrtan, poput jedne od njegovih najlepših pesama:
Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda će u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti. I korov će me skriti. A ja ću za to vreme leteti visoko… Visoko.
Zar misliš da moja ruka, koleno, ili glava može da bude sutra koren breze il’ trava?
Ako ti jave: umro sam, ne veruj to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag.
Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim, i živim.
