Neprikosnoveni novinar, istaknuti diplomata i vojni analitičar Miroslav Lazanski svojim delima stekao je veliku reputaciju u narodu, te iako više nije sa nama, ljudi o njemu govore sa velikim poštovanjem. Naime, strast prema pisanoj reči, ali i želja da se istina čuje usperile su ga ka izveštavanju iz ratnih područja. Vremenom, pokazao je duboko razumevanje kompleksnih vojnih strategija i geopolitičkih odnosa. Njegovi članci, analize i komentari postali s ključni u razumevanju vojnih sukoba, bezbednosnih izazova i političkih previranja širom sveta.
Pohađao je Osnovnu školu „Dragojla Jarnjević“ u Karlovcu. Pošto je njegov otac dobio prekomandu u Foču, Miroslav je sa majkom letnje raspuste provodio u tom bosanskohercegovačkom gradu. Vreme su provodili u kući Fočaka Latifa, koji mu je poklonio prvu pušku izrezbarenu od drveta. U Foči je voleo da peca i da se kupa u reci Čehotini, te da posećuje vojni kamp na Čemernu.
Preselili su se u Trebinje jer je Vladimir sa svojim vodom radio na izgradnji aerodroma „Ćilipi“ u Dubrovniku. U Trebinju je završio osnovnu školu i Gimnaziju „Jovan Dučić“. Otac mu je penzionisan u 44. godini života pa se porodica preselila u Zagreb, a Miroslav je upisao Pravni fakultet na kome je kasnije i diplomirao. Vojni rok je služio 1977. godine u Bitolju, a u jednom intervjuu je priznao da mu je to bilo najlepših godinu dana u životu.
Miroslav je govorio da, uprkos svim dešavanjima na prostoru Jugoslavije, nije imao nikakav problem da prošeta Zagrebom, Sarajevom ili bilo kojim drugim gradom bivše zemlje. Godinama je sakupljao sablje, a njegova kolekcija fotografija sa ljudima koje je intervjuisao predstavlja svojevrsnu hroniku Hladnog rata.
Novinarsku karijeru je započeo u omladinskom listu „Polet“ u kom je objavio svoj prvi članak na temu francuska Legija časti. Od tada je postao stalni član redakcije lista koji je u to vreme imao veliki tiraž. Godine 1980. je prešao u „Vjesnik“, a sledeće godine pridružio se redakciji političkog nedeljnika „Danas“ u kom je ostao sve do 1991. godine. U međuvremenu je sarađivao sa magazinom „Start“, „Politikom“ i drugim listovima.
U februaru 1991. godine se iz Zagreba preselio u Beograd i počeo da radi kao novinar i vojni komentator „Politike“. U karijeri je intervjuisao brojne državnike, ruske maršale, načelnike generalštaba SSSR-a, Japana i Kine, komandante NATO saveza i druge visoke vojne zvaničnike. Bio je jedini novinar iz Jugoslavije koji je izveštavao iz Persijskog zaliva tokom operacije „Pustinjska oluja“. Izveštavao je sa ratišta na području bivše Jugoslavije, iz Rusije, Iraka, Irana, Avganistana, Libije i drugih.
Lazanski je jedan od retkih stranih novinara koji je razgovarao sa dvojicom komandanata NATO saveza, trojicom ruskih maršala, intervjuisao je bivšeg rumunskog predsednika Nikola Čaušeskua (Nicolae Ceaușescu), sirijskog predsednika Bašara Al Asada, predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i druge. Njegova serija reportaža iz Libije osvojila je gran pri nagradu „Zlatna Nika“ na Međunarodnom festivalu reportaže u Apatinu. Snimio je pet dokumentarnih filmova, od kojih su najpoznatiji „Rat za Kosovo“, „Komandosi“ i „Titova soba“.
Bio je urednik televizijskih serijala „Lazanski direktno“ i „Na nišanu Lazanskog“. Osim toga, napisao je osam knjiga, uključujući „Uvek postoji sutra“, „Istina o Srpskoj“, „Hitler je pobedio“ i druge.
Od juna 2016. godine bio je poslanik u Skupštini Srbije.
Vanbračna ćerka u svetu glume
Lazanski je karijeru vojnog analitičara i novinara gradio godinama. Pored toga, od 1995. bio je i stalni član žirija za izbor za Mis. Nije ni čusto što se nalazio na ovoj poziciji, jer je uvek bio okružen lepoticama, a iako se samo jednom ženio, za njegovo ime se vezuje velika ljubavna afera.
Njegovu sigurnu luku i porodičnu harmoniju uzdrmala izjava glumice Gordane Bjelice da je Miroslavu 1994. godine rodila ćerku, koju on nikada nije želeo da prizna.
U svojim tvrdnjama bila je toliko dosledna, da je čak odlučila da ga tuži i sudskim putem zahteva da prizna očinstvo nad ćerkom. Ipak, epilog slučaja javnosti nikada nije postao poznat.
"Pre nego što sam u zrelim godinama ostala u drugom stanju imala sam brak u kome nisam uspela da se ostvarim kao majka. Završio se sporazumno. Posle razvoda imala sam fatalnu vezu u kojoj sam neplanirano ostala u drugom stanju. Odluka da rodim dete bila je samo moja jer smatram da bi svaka žena koja je u mogućnosti trebalo da postane majka. Nikada od muške strane nisam tražila bilo šta. Ko je Teodorin otac znamo ona, ja i on. Imale smo jedan ozbiljan razgovor kada sam joj sve objasnila i više o tome ne pričamo," rekla je posle svega Gordana Bjelica.
Gordanina ćerka je Teodora Bjelica sigurnim korakom gradi uspešnu karijeru.
Modelingom je počela da se bavi od šesnaeste godine. Prvobitno joj je to bio samo hobi, a od osamnaeste godine krenula je i sa profesionalnim angažmanima. Učestvovala je na izboru za Mis Srbije 2011. godine. Tada je proglašena za najlepšu devojku po mišljenju žirija poznatih i osvojila je titulu Mis šarma Srbije 2011.
Glumački debi ostvarila je 2017. u filmu "Afterparti", a javnost ju je zapazila kada se naga pojavila u kadrovima "Južnog vetra", potom su usledile uloge u ostvarenjima: "Toma", "Aviondžije", "Slatke muke", "Hotel Beograd".
Jedini brak sa prelepom "Bjelopavlićkom"
Nekadašnji naš ambasador u Rusiji uvek je otvoreno govorio i profesionalnim uspesima i neverovatnim iskustvima koje je doživeo u bogatoj karijeri, ali o privatim životu je retko kad pričao, čuvajući porodicu daleko od medija.
Mada su Lazanskog povezivali sa brojnim lepoticama iz bivše Jugoslaviji, čuveni diplomata se samo jednom ženio, a njegova supruga Tamara vazi za veliku damu koje se samo u posebnim prilikama pojavljivala u javnosti. Međutim, uvek je bila velika podrška suprugu i vetar u leđa u svim kriznim situacijama.
- Ona je divna, prelepa žena. Moja Bjelopavlićka iz Crne Gore, imala je ukrajinske krvi. Predivna žena - rekla je jednom prilikom Vesna da Vinča, inače veliki prijatelj porodice Lazanskog.
Kao kruna ljubavi sa Tamarom došao je sin Aleksandar 1990. godine, koji je donekle i krenuo očevim stopama.
Kod kuće jedem što supruga spremi, uglavnom kuvanu hranu sa mnogo povrća. Inače, moji obroci su prilično obilni, obožavam restovan krompir sa blitvom. Volim i svežu ribu - rekao je jednom prilikom
Kao kruna njihove ljubavi 1990. godine rodio se sin Aleksandar.b Završio je školu rezervnih oficira na Banjici u Beogradu i rezervni je potporučnik srpske vojske.
- Nagovarao sam Aleksandra da upiše Vojnu akademiju. Ipak on je završio školu rezervnih oficira na Banjici. On je rezervni potporučnik srpske vojske, pešadija. Voli oružje i brže rasklapa kalašnjikov od mene. Inače radi u firmi koja se bavi oružjem - rekao je Lazanski jednom prilikom, naglasivši da je veoma ponosan na svog sina.
Lazanski se trudio da svaki slobodan trenutak provede sa porodicom, s obzirom da je zbog posla bio često odsutan. A kada su ga pitali sa kim će dočekati 2020. godinu, rekao je sledeće:
- Čekam da mi familija dođe ovde. Sin Aleksandar radi u Beogradu, žena Tamara isto ima neke svoje poslove tamo, ali verujem da će doći. Svi kažu da je Moskva najbolji grad na svetu za doček Nove godine.
Takođe, u jednom intervuu je otkrio da živi prilično jednostavno, te da nije izbirljiv kad je hrana u pitanju, kao i da nije imao nikakve recepte za posebno zdravu hranu, već je jeo normalno sve što se može kupiti u običnim samoposlugama ili na pijaci.
- Kod kuće jedem što supruga spremi, uglavnom kuvanu hranu sa mnogo povrća. Inače, moji obroci su prilično obilni, obožavam restovan krompir sa blitvom. Volim i svežu ribu - rekao je on tada i osvrnuo se na životne navike:
-Ne vodim računa o kalorijama, ne znam ni koje je jelo više, a koje manje kalorično. O telesnoj težini nikada nisam vodio neku posebnu brigu, ali sada bih morao o tome da povedem računa. Nekada sam kao student svake subote igrao fudbal, često sam vozio trkački bicikl i po 25 kilometara dnevno - pričao je.
Lazanski je dodao i da nikada nije bio sklon porocima.
- Nikada nisam pušio, nikada nisam bio pijan. Mogu da popijem čašu vina ili jedno pivo tokom nekog boljeg ručka, i to je sve. Nije da nisam probao cigarete, jednom u gimnaziji probao sam ih, ali meni one nisu bile ni slatke, ni kisele, potpuno bez ukusa - bio je iskren.
Miroslav Lazanski preminuo je u 3. Avgusta 2020. u 71. godini u svom domu u Beogradu, od posledica srčanog udara. Sahranjen je 6. avgusta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
