Dragan Babić bio je jedna od najvećih novinara u Srbiji i Jugoslaviji, njegova pisana reč daleko je odjekivala, ali njegov ljubavni život i danas intrigira. Radio u RTS-u kao urednik i voditelj najbolje putopisno-obrazovne emisije "Dvogled", ali svi pamte romansu sa Liv Ulman, holivudskom zvezdom i fatalnom plavušom koje je Beograđane ostavila bez daha.
"Lepi momak iz Beograda, inteligentan, uspešan u televizijskom poslu, onaj koji je doveo Liv Ulman u našu kuću. Bili su kratko privlačan par, nije umeo da prevlada svoju frustraciju, kako živeti sa svetskom zvezdom? Osim svega, od oca radnika, partizanskog ratnika, palog u onom ratu, i matere, rigidne pravnice, sudije Vrhovnog suda, kojoj se dopalo da bude žena proletera. Sa Draganom sam bivao na mnoga mesta, puno toga popili smo skupa… Bio je trajno opsednut “literaturom”, samo da napiše malu knjižicu tipa ‘Stranca’! Nije se mogao svrteti tamo na Central Parku sa Liv, uz Vudija Alena i ostale, gonio je da skaču sa stene u Algarve, da bi se ubili, bezuspešno. A kad su se našli na otoku, kod Bergmana, stari cinik ih je trucirajući, smestio u apartman iz filma ‘Bračni život", opisao je čuvenog novinara Bora Ćosić.
Početkom 80-ih godina prošlog veka beogradska čaršija bila je zaokupljena govorkanjima o iznenadnoj, snažnoj i skandaloznoj vezi koja se razvila između omiljene Bergmanove glumice (i njegove bivše supruge) Liv Ulman i jugoslovenskog, srpskog novinara Dragana Babića. U to vreme Babić je bio autor poznatog i gledanog televizijskog formata, odnosno serijala intervjua pod nazivom "To sam ja", a za jednu od sagovornica 1980. godine izabrao je lepu nordijsku glumicu. Neobuzdana strast, kako je dosta kasnije sam Babić posvedočio u emisiji "Dok anđeli spavaju", rađala se postepeno između sagovornika tokom intervjua. Nekoliko narednih godina su bili u vezi. Liv Ulman je počela da posećuje Beograd, a da je bila rado viđena gošća i na srpskim slavama posvedočiće dnevnička beleška psihologa Dragana Krstića:
“Kod jednog prijatelja bio sam na ručku, na slavi Sv. Trifuna, zajedno sa glumicom Liv Ulman, koja je došla u pratnji jednog našeg zajedničkog poznanika. O vezi lepe i slavne glumice i inteligentnog beogradskog novinara priča se dosta, začudo bez one pakosti, ili količine pakosti koja bi se mogla očekivati u ovakvim slučajevima. Za stolom nas je bilo desetak i svi koji su se tamo našli bili su dovoljno obrazovani i videli dovoljno sveta da smo mogli govoriti opušteno, mislim da se i Ulmanova osećala prijatno i bez zazora, nije bila na oprezu. Negde na početku ćaskanja preneo sam joj pozdrave moje majke, zaista je volela njene filmove, posebno sa Bergmanom, ali i uopšte je bila sklona nordijskim kulturnim tvorevinama, posle Rusa rado je čitala i Knuta Hamsuna, Ibzena. Ulmanova se sa šarmom velikog profesionalca iskreno obradovala tim komplimentima, bila je dovoljno iskusna da je znala koji glas treba čuti, ovaj koji je čula nije bio korumpiran nikakvim interesima, takve glasove ona retko čuje, mislim da je tako nešto i rekla", zapazio je Dragan i dodao:
"Nismo je mnogo zapitkivali, pustili smo je da govori kad hoće, i zanimljivo je njeno zapažanje da ne pijemo mnogo, da pijemo manje od Nordijaca u ovakvim prilikama, da pijemo pažljivo, ne mešajući pića, što inače rade njeni Nordijci koji su nestrpljivi da što pre uđu u pijanstvo, pa mešaju rakiju i pivo, te se opiju i pre obeda. Mi smo već znali za te naše vrline, znali smo i za mane, ali ona je ovde bila isuviše kratko da bi ih uočila, a ako je i videla poneku manu, bila je učtiva pa je nije spomenula.”
(Stil / “Dnevnik 2013 – 2020” pisca Bore Ćosića / Krstić Dragan, Psihološke beleške V 1978-1981, s. 312.)
