Vlada Divljan je bio muzičar koji je rođen i odrastao u Beogradu. Tu se školovao i kao mladi muzičar maštao da se preseli u neku drugu zemlju gde će mu instrumenti biti dostupniji, a bavljenje muzikom jednostavnije.
Voleo je putovanja, te je 1985. godine tri meseca živeo u Americi. Godine 1991. se preselio u Austraiju, ali se posle nekog vremena vratio u Beograd, gde se venčao sa Dinom Đurović kojoj je posvetio mnoge svoje pesme.
Nakon razvoda sa prvom ženom pomislio je da više nije spreman da voli, bar ne tako brzo.
" Svaki brak je priča za sebe. Sa bivšom suprugom rastao sam se prijateljski, niko nije bio povređen niti se osećao izneverenim. Ona živi u Australiji, ponekad se čujemo telefonom, imamo iskren prijateljski odnos."
"Nije mnogo prošlo od mog razvoda u Australiji, nisam razmišljao o ženidbi ili novoj vezi, već o renesansi momačkog života. Međutim, ubrzo sam shvatio da me to ne interesuje, jer me je Dina privukla već na prvom susretu. Pošto smo išli u istom pravcu, predložio sam joj da sa sedeljke zajedno krenemo taksijem. Usput sam joj pomenuo da putujem u Zagreb, a ona mi je u šali rekla da joj donesem bajadere."
„Upoznali smo se krajem 1997. godine kod zajedničke prijateljice Duce Marković, neposredno nakon mog povratka iz Australije gde sam živeo šest godina. Bila mi je simpatična i privukla me je, ali pošto sam samo nekoliko meseci pre toga okončao svoj prvi brak nisam jačao te emocije. U Beograd sam došao sa ubeđenjem kako ću se zadržati svega šest meseci i želeo sam da ponovo proživljavam momački život. Ali brzo sam shvatio da mi takav tempo više ne prija, a bio sam svestan da sam se zaljubio u Dinu i kratko mi je trebalo da shvatim da je to ono pravo. Ljubav vreba, nikad ne znate kada će se desiti i često se dešava kada čovek misli da je nesposoban ili nespreman da voli“, pričao je Vlada Divljan.
Godine 1999. dobili su sina Stefana, a pred sam početak bombardovanja SR Jugoslavije odselili su u Beč, u nadi da će se kroz dve nedelje vratiti u Beograd i nastaviti sa svojim životom.
Međutim, bombardovanje je potrajalo pa su Vlada i Dina sa sinovima Stevanom i Pavlom ostali u Beču. U novembru 2014. godine mediji su objavili da se povlači sa muzičke scene zbog bolesti. Već 4. marta 2015. godine preminuo je od retkog oblika raka slepog creva i upale trbušne maramice. Divljan je dugo godina bolova od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.
Srpski scenarista, reditelj i producent Mladen Matičević mu je posvetio film „Nebeska tema“ koji je dobio nagradu „Vlada Divljan“ 2019. godine.
Lažno samoubistvo
Da bi privukle pažnju "najpoželjnijeg dečka novog talasa" Vlade Divljana, devojke su bile spremne na najneobičnije postupke. Jedna je zbog frontmena nekadašnjih "Idola" čak lažirala samoubistvo, a one romantičnije donosile su mu za rođendan onoliko ruža koliko puni godina. Ipak, najbrojnije su bile one koje bi ga na ulici pozdravile refrenom neke pesme "Idola" ili mu ispisivale poruke na vratima stana i zidovima zgrade u kojoj je živeo.
Pre nego što je sa grupom školskih drugara osnovao Idole, Divljan je pevao i svirao u džez-rok bendovima Merlin i Zvuk ulice. S Idolima je snimao i nastupao u periodu od 1980. do 1984. godine, a 1985. godine je započeo samostalnu karijeru. Pored rok i pop muzike, Divljan se bavio i filmskom muzikom. Komponovao je muziku za brojne filmove, uključujući „Šest dana juna“, „Kako je propao rokenrol“ , „Crni bombarder“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Sedam i po“ i druge.
Cenjeni muzičar je preminuo u 57. godini života od retkog oblika raka slepog creva i upale trbušne maramice.
U znak sećanja na Divljana, 2019. godine prikazan je film „Nebeska tema“ scenariste i reditelja Mladena Matičevića, u kojem učestvuju najznačajniji autori s prostora eks-YU.
