Legendarni prevač grupe "Indeksi" i omiljeni Sarajlija, kako su ga mnogi oslovljavali, ostavio je dubok trag na muzičkog sceni širom regiona. Neponovljivi umetnik iznosio je sada već kultne hitove na poseban način sa emocijom koja je ostavljala bez daha. Bio je i šmeker i mangup sa harizmom koja je sve bacala u drugi plan.
Sa "Indeksima" je nastupao od 1964. godine, pa do svoje smrti 2001. godine. i sve što je radio, teško je razvdojiti od ove grupe. Njegov autentični glas se daleko čuo, te je 1995. predstavljao BiH i na na Evroviziji u Dablinu sa pesmom „Dvadeset prvi vijek“, osvojivši 19. mesto.
Samo neke od antologijskih pesama su: „Ti si mi bila naj, naj“, „Bacila je sve niz rijeku“, „Žute dunje“ , „Sanjam“, „Plima“, „Jutro će promijeniti sve“, "Blada", "Izvor"...
Objavio je i dva solo albuma: „Svaka je ljubav ista (osim one prave)“ i „S tobom dijelim sve“.
Put ka večnim zvezdama
Davorin Popović rođen je u Sarajevu 23. septembra 1946. godine. Roditelji su mu se zvali Stjepan i Tereza Popović. U detinjstvu je dobio nadimak „Pimpek“ zbog jedne male izrasline pored levog uha.
Osnovnu i srednju školu završio je u Sarajevu gdje je i studirao na Fakultetu političkih nauka. Od rane mladosti bavio se rukometom i košarkom.
Zanimljivo je da je Popović na početku svoje muzičke karijere trenirao košarku. Košarkaški treneri su govorili da je jedan od najtalentovanijih bekova u Sarajevu. Bio je kapiten Mlade Bosne (kasnije Željezničar). Odigrao je više od 500 utakmica, a sportom se aktivno prestao baviti 1968. godine Međutim, zbog brojnih obaveza vezanih za muziku odustao je od svoje sportske karijere. I ispostavilo se da je doneo najbolju odluku.
Bliski prijatelji ga pamte po tome što je svoje priče počinjao rečenicom „Slušaj, da ti pjevač nešto kaže…“.
Kakav je bio jedna od pionira jugoslovenske rok muzike najblje opisuje upravo košarkaški trener Bogdan Boša Tanjević. Naime, spojila ih je ljubav prema istom sportu, a onda se nisu godinama razdvajali.
"Davorin je bio primer dobrote. Bio je sav sastavljen od dobrote. Od dvanaeste do osamnaeste godine, praktično smo svakog dana bili zajedno. Jedini me zvao 'Bogdane', a inače me svi zovu Boša. Ja sam njega zvao Davor ili Pimpek, tad još nije bio Dačo. U zrelijim godinama je postao Dačo", prisetio se Boša u intervjuu za "Azru" pre nekoliko godina.
Koliko je Davorin imao veliko srce, ističe njegov iskreni prijatelj, oslikava i jedna scena iz bolnice.
"Mislim da Davor nikome ništa nije odbio, ništa za sebe nije uzeo, ništa. On se razd’o drugima u svemu: srcem, dušom i ostalim. To je bosanski izraz. Nigde ga drugde nećete čuti. Zadnji put sam ga video u bolnici, na dan kad su mu uradili biopsiju glave. Čak smo se i tada šalili, govoreći: 'Koliku smo ti burgiju uvalili u glavu', nadali smo se dobrim nalazima, a on i u tom momentu, u takvom stanju, zove nekoga na telefon, u nekoj opštini, ne znam kojoj, i govori: 'Slušaj šta ti pevač kaže...'. On dakle, iz bolnice traži da se nekom njegovom prijatelju, povratniku vrati stan. Duša moja. Njegov sin Dario je isti on. Ista lepota, isti izraz lica, malo je viši od njega... Završio je škole, njemu je i dalje Hajro Bašić vozač, kao što je bio Pimpeku. Nije on bio plaćeni vozač, već ga je obožavao. Hajru sam preko Pimpeka zavolio strašno, i onda njega zovem i pitam kako je Dario. I danas, dakle, postoji briga, ta prijateljska, zbog enormne ljubavi koju smo svi imali za Dadana".
Pre nekoliko godina i sam Boša rastužio je mnoge, kad se medijima proširila vest da mu zdravlje nije najbolje. Kad ga pitaju kako se zove njegova bolest, on kaže:
"Moja bolest se zove tuga. Jeste, od čemera sam je dobio. Nemoj misliti da je Pimpek od nečega drugog umro. To je ono što Sidran najbolje u svojoj zbirci 'Morija' formuliše kad kaže kako u Sarajevu danas umiru ljudi koji misle da su preživeli rat. Sve te kancerogene ćelije u nama postoje, svi ih nose sa sobom, pitanje je kad će se razbuditi. To je, ja mislim, čista posledica te patnje, nagomilane, četiri godine, ali razočaranje je najveće, izdaja, svi smo izdali jedni druge, sve ono u šta smo se kleli: u ljubav, bratstvo... sve je odjednom izašlo u drugom svetlu. I ne mogu svi to da podnesu, za to treba biti dovoljno dobro čvrst, da se podnese tolika tuga, čemer, razočarenje, i tolika izdaja", otvoreno je rekao Tanjević.
Brak sa Sanjom
Na ludi kamen stao je sa pravnicom Sanjom Popović 11. januara. 1991. godine, a sa njim se ostvario i u ulozi oca, dobivši sina Daria. Za vreme rata u Bosni i Hercegovini ostao je u Sarajevu, dok je supruga sa sinom živela u Belgiji. Zbog specifičnog glasa i neverovatne harizme volele su ga mnoge generacije sa prostora bivše Jugoslavije.
Preminuo je 18. juna 2001. godine u Sarajevu od raka pankreasa. Sahranjen je 20. juna 2001. godine na sarajevskom groblju Bare u Aleji velikana. Popović je bio jedna od najcenjenijih i najomiljenijih ličnosti u Sarajevu. Mnogi su ga zvali „Pjevač“, a kada su novinari Pecu Popovića pitali zašto Davorina oslovljava sa „Predsjedniče, odgovorio je: „Zato što je Davorin Popović umeo da sa mangupima bude mangup, sa gospodom gospodin, sa svima je imao meru. I bio, iznad svega. Istovremeno, oličavao je ono što je cela naša generacija mislila da je važno: o tome kaka život ćemo imati ne odlučuje novac, odlučuje dobrota, čestitost, ljudskost… Davorin je to znao. Koga je on priznao, taj je u Sarajevu mogao nešto i da postane. Zato je bio Predsednik. Sve najbolje što sam podrazumevao da je Sarajevo i što je volela cela Jugoslavija, to je bio Davorin Popović.
Hit "Bacila je sve ni rijeku" krije 2 nesrećne ljubavne priče
Jedna od najuspešnijih pesama sarajevske grupe "Indexi" nastala je na osnovu istinitih događaja.
U njoj se, kako je svojevremeno ispričao Kemal Monteno, kriju dve ljubavne priče. Jedna je njegova, druga Davorina.
Kompoziciju je napisao basista legendarne jugoslovenske grupe Fadil Redžić, tokom turneje po Sovjetskom Savezu. Kako je jednom prilikom ispričao, uhvatila ga je tuga jer je bio daleko od supruge, pa je zasvirao na gitari i tako je nastala muzika za vanvremenski hit koji i sadašnje generacije rado slušaju.
- Onda sam dao Kemi i on se zaljubio i to je sročio, a meni se to nije svidelo u prvi mah, taj tekst, usred bašte… ali posle mi je odgovarala, izuzetan tekst - rekao je.
Monteno je ispričao kako je svoju zaljubljenost u jednu devojku iz Čapljine pretočio u stihove.
- Šta ću, zaljubio se. Pođem ja u Čapljinu nju da potražim, odem onim ćirom do tamo. Lutam, gledam hoću li je negde sresti, ništa ne znam, ni gde živi, ma ništa... I idem tako po onoj Čapljini, leto, osamdeset stepeni, i odjednom, na nekom ćošku, stoji ona, bosa, a oko nje, cveće. Prodaje cveće. I meni tako ta slika ostane. Otud ti je "stajala je usred bašte ko najljepši cvijet" - otkrio je jednom prilikom Kemal.
Ova numera nosi posebnu emociju i jednu zanimljivu priču koja je nastajala godinama, tako što je svaki umetnik dao svoj doprinos i deo sebe, dok je tekst nastajao kao mozaik. Jedan deo pesme svedoči o velikoj ljubavi Davorina Popovića, koja se okončala tragično.
Pevač se zabavljao s jednom devojkom iz Sarajeva. Bio je ludo zaljubljen u nju, veza je bila ozbiljna, ali ona nije još uvek bila spremna na brak. Međutim, ostala je u drugom stanju, a nisu planirali dete, kako su pisali hrvatski mediji u to vreme.
Odlučili su da se venčaju. Ipak, pred samo svadbu, devojka je abortirala i zauvek napustila Davorina. To opisuju stihovi "nosila je našu ljubav, našu sreću, prvi cvijet, bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet".
Kako se pisalo, godinama kasnije na koncertu u Švedskoj Popoviću se učinilo da je vidi u publici i odmah je sišao sa bine, kako bi se uverio da je tu, ali je nije našao.
Borba sa opakom bolešću
Preminuo je 18. juna 2001. u 54. godini od raka pankreasa. Sahranjen je da dama kasnije na sarajevskom groblju "Bare" u Aleji velikana. Popović je bio jedna od najcenjenijih i najomiljenijih ličnosti u Sarajevu. Mnogi su ga zvali „Pjevač“, a kada su novinari Pecu Popovića pitali zašto Davorina oslovljava sa „Predsjedniče", odgovorio je:
„Zato što je Davorin Popović umeo da sa mangupima bude mangup, sa gospodom gospodin, sa svima je imao meru. I bio, iznad svega. Istovremeno, oličavao je ono što je cela naša generacija mislila da je važno: o tome kaka život ćemo imati ne odlučuje novac, odlučuje dobrota, čestitost, ljudskost… Davorin je to znao. Koga je on priznao, taj je u Sarajevu mogao nešto i da postane. Zato je bio Predsednik. Sve najbolje što sam podrazumevao da je Sarajevo i što je volela cela Jugoslavija, to je bio Davorin Popović.
Od 2002. godine u Bosni i Hercegovini ustanovljena je muzička nagrada „Davorin“
