Glumicu Rialdu Kadrić Šebek, najpoznatija po ulozi Marije iz "Žikine dinastije", krasio je veliki talenat i posebna energija, koju su gledaoci i osećali preko malih ekrana, gledajući je u secnama sada već kultnih ostvarenja. Iako je njena popularnost u jednom trenutku bila nemerljiva, odlučila je da spakuje kofere i ode u London. I tamo se brzo snašla - gradila je veom uspešno karijeru novinarke, da bi se na kraju zaljubila u psihoanalizu i posvetila svoj život tome.
Popularnost je stekla sa samo 14 godina glumeći u serijalu „Lude godine“. Mariju Todorović, kasnije Pavlović je igrala ukupno osam puta. Odigrala je još nekoliko manjih uloga, a početkom 90-ih godina je odustala od glume iako su joj predviđali uspešnu karijeru. Seli se u London gde je prvo radila kao novinar, a kasnije se specijalizovala za psihoanalizu. Kako bi mogla da pronađe zaposlenje završila je egzistencijalno-fenomenološku terapiju. U oktobru 2006. godine stekla je zvanje psihoterapeuta.
- Moja uloga je da stupim u kontakt sa klijentom u dijalog, istovremeno prateći dinamiku terapijskog odnosa i kako se nesvesni fenomeni manifestuju u tom kontekstu. Cenim da preduzimanje prvog koraka može biti zbunjujuće. Zbog toga smatram važnim naglasiti da je najmanje što možete očekivati pristup bez osude, stroga poverljivost i mogućnost razgovora u sigurnom okruženju - govorila je o svojoj drugoj velikoj ljubavi - psihoanalizi i radu sa klijentima.
Bilo je planirano da učestvuje u nastavku čuvenog serijala „Žikina dinastija”, veoma se radovala tom angažmanu i vraćanju u neka lepa vremena.
Od malih nogu u glumačkim vodama
Rođena je 14. juna 1963. godine u Beogradu. Do šeste godine je sa roditeljima živela u Ulici proleterskih brigada, preko puta Muzeja Nikole Tesle. Potom su se preselili u Ulicu Narodnog fronta, gde je živela sa roditeljima i bakom do odlaska u London. Pohađala je Osnovnu školu „Isidora Sekulić“ i bila član Dramske sekcije Radio Beograda. Imala je samo 13 godina kada je snimila svoj prvi film. Po završetku gimnazije, a pre upisa na fakultet mesec dana je provela u Parizu. Za tako kratko vreme je zavolela francusku prestonicu i verovala je da Potom je upisala studije Svetske književnosti u Beogradu.
Obeležile jugoslovensku kinematografiju 1 ulogom
Kao član Dramske sekcije Radio Beograda još kao devojčica je stekla prva znanja o glumi. Ipak, veliki trenutak se desio 1976. godine kada se prvi put pojavila na filmu. Sledeće godine je sa sjajnom glumačkom ekipom snimila film o odrastanju „Lude godine“. Premda je režiser planirao da to bude jedan film, veliko interesovanje publike i produkcije, navelo ga je na snimanje nastavaka.
Jednom prilikom Rialda je ispričala da je prvi poljubac u životu imala upravo u ovom legendarnom filmskom ostvarenju.
- Prvi put sam se u životu poljubila pred filmskim kamerama. I naravno da sam ja tu glumila zrelost, jer sam ja htela da pokažem da ja to sve znam. Ne savetujem, probajte bez filmskih kamera - rekla je tada glumica i dodala:
- To što sam ja možda izgledala zrelije, ili što neko dete i danas može da deluje zrelije, ili intelektualno, ne znači da emotivno to može da isprati - ispričala je u emisiji "Balkanskom ulicom".
Put u London na 30 godina
Kako bi usavršila znanje engleskog jezika 1984. godine je prvi put boravila u Londonu. Put ju je ponovo odveo u englesku prestonicu dve godine kasnije, ali tada je ostala više od 30 godina. Tamo se zaposlila i udala, a zbog te ljubavi je bila spremna da ostavi sve, napusti Srbiju zauvek i odustane od glumačke karijere.
Prvo je pisala radio kolumne o Londonu za Radio Beograd i Treći kanal Radio Televizije. Raspadom Jugoslavije i početkom krvavog sukoba, interesovanja slušalaca su se promenila, pa je Kadrićeva radila kao reporter i izveštač. Jedno vreme je honorarno radila na televizijskoj mreži Bi-Bi-Si (BBC), a potom i kao reporter „Glasa Amerike“ u Vašingtonu. 1999. godine se vratila u London.
Gubitak majke
Kada je počeo rat, majka joj iznenada umire na ulici u Beogradu. Taj nenadoknadivi gubitak i situacija u zemlji bili su dodatni razlozi da se ne vraća iz Engleske.
- Bila sam u Londonu na usavršavanju jezika. Tog 16. januara 1991. godine, kada je počeo rat u Zalivu, moja majka je iznenada preminula na ulici u Beogradu. Sedela sam u stanu u Londonu, gledala vesti, slušala o početku rata, kada me je zatekla ta vest. Aerodrom je bio zatvoren i nisam imala načina da se vratim kući. Jako sam bila vezana za svoju majku, a pošto nje više nije bilo, a rat i u bivšoj Jugoslaviji širio se celom zemljom, rešila sam da se vratim u London i tamo počnem neki novi život - rekla je tada Rialda, koja nikada nije prebolela majčinu smrt.
Gledaoci, saradnici, neki novi autori koji je vole i pamte, svi oni koji behu ujedinjeni u nadi da će “Bobina Marija” nanovo zablistati na filmskom platnu – ostali su šokirani vešću o njenom iznenadnom odlasku. Umesto da uživamo u reprizama njenih legendarnih rola, ostajemo poraženi neumoljivim rediteljskom potezom – Života, koji joj je namenio “reprizu” tragičnog kraja njene sopstvene majke.
Rialda je preminula iznenada 25. januara 2021. godine u 58. godini života od posledica srčanog udara na ulici u Atini.
Imali smo prilike da je gledamo u ostvarenjima kao što su: "Moljac", "Ćao, inspektore", "Lepotica iz Amhersta", "Šest dana juna", "Suncokreti".
