Čuveni Milovan Ilić Minimaks, voditelj po profesiji, a književnik u duši, bio je rodonačelnik posebnog televiziijskog formata - svtvorio je emisiju u kojoj je sa godima bio "na ti", a od pevača i glumaca napravio je velike zvezde. Njegov smisao za humor obezbedio mu je prvi honorar, ali i prokrčio put do uspeha.
Pored velike slave i uticaja trudio se da živi potpuno normalno i jednostavno. Znao je da kaže da bi svoj život mogao da ispriči i za 7 sati, ali i za 7 minuta, jer je bio ispunjeno mnogim zanimljvim stvarila, ali ne velikim.
- Ljudi često misle da poznate ličnosti žive drugačije od ostalih. Tako se iznenade kad me nedeljom vide na pijaci kako isto kao i oni vučem džak krompira. Ali, to je sasvim normalno i čini mi se da je dobro što ja za sve ove godine nisam poverovao da sam nešto posebno. Sećam se da sam još u gimnaziji napisao da bih najviše voleo da postanem normalan i pošten čovek, jer je takvih najmanje - smatrao je.
Rođen je 1938. u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu.
Rođen sam 5. novembra, u znaku Škorpije, što mi je posebno drago. Jer, da mogu da biram horoskopski znak, opet bih izabrao Škorpiju, koja je dosta nezgodna, a čujem da ima – ispričao je Minimaks u jednom intervjuu.
Iako je osetio ljubav prave porodice, njegovi roditelji su se, ipak, razveli, a majka se ubrzo i preudala.
- Svom ocu Dragoljubu bio sam jedino dete, a moja majka se kasnije ponovo udala i u tom braku rodila ćerku, a jednu devojčicu usvojila. Zbog toga smatram da imam dve najrođenije sestre, između ostalog i zato što sam odrastao sa njima - govorio je ponosno.
Put do "Minimaksovizije"
Kao nesvršeni student beogradskog Pravnog fakulteta počeo je da radi u listu Jež. . Ključni momenat u njegovoj karijeri bio je kad je otišao u "Politiku" i ponudio im nekoliko aforizama za humoresku, verujući kako piše mnogo duhovitije od onih koje ugledni dnevnik objavljuje.
Njegova humoreska je objavljena i za to je dobio honorar koji je iznosio pola mesečne apanaže koju su mu roditelji slali da uplati ishranu u studntskoj menzi i da se kupa u javnom kupatilu. Pisao je aforizme za nekoliko domaćih dnevnih novina i mesečnika, da bi šezdesetih prešao na Radio Beograd. Najveću popularnost doživeo je na televiziji.
Postao je poznat kao voditelj radio programa "Minimaks". Ovaj program se emitovao na Radio Beogradu sedamdesetih godina 20. veka subotom pre podne od 8 do 12 sati. Minimaks je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“. Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove.
Sa emisijama "Sutra je petak" i "Tačno u podne", poznatijom pod nazivom "Tup-tup", koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde je vodio emisiju "Od glave do pete".
Neke od najpopularnijih njegovih emisija su bile: "Minimaksovizija", "Maksovizija", "Nedelja kod Minimaksa" i "Fonto", koje se emitovale na nekoliko televizija.
Na početku je uvek govorio: "Dragi moji i drage moje", a na kraju: "Ćao, nema više". Sa sagovornicima je bio na "ti", što je bilo veoma drsko u to vreme.
Godine 2001. postaje voditelj emisije "Grand šou" sa Tamarom Raonić Popović. Predavao je jedno vreme i na kursu za voditelje narodnog univerziteta „Božidar Adžija“ u Beogradu.
Beskrajno šarmantan, oštrouman, brze i britke misli, pored tolikih radio i TV emisija, stigao je i da objavi sedam knjiga aforizama i dve knjige poezije.
Odnos sa poznatima
Po prvi put je predstavio javnosti brojne narodne pevačice i pevače, a najpoznatije od njih su Lepa Brena i Svetlana Ceca Ražnatović.
Upravo je Minimaks Breni dao nadimak po kojem je danas poznata širom sveta. Naime, kao mlada pevačica ona je vrlo brzo započela samostalnu karijeru i dobila je stalan posao u hotelu Park, u Novom Sadu. Usledio je i njen prvi album u izdanju PGP RTS-a na kojem je sarađivala sa čuvenim kompozitorom Milutinom Popovićem Zaharom.
Družio sa mnogim estradnim kolegama, ali mu niko od njih nije kročio u kuću. Kada mu je zdravlje bilo najviše narušeno, veliku pomoć imao je od Kemala Montena i Arsena Dedića, koji su potegli sve svoje veze kako bi bio što pre smešten u bolnici u Padovi.
- Ne sećam se da je neki pevač ili bilo ko sa estrade ikada ušao u moju kuću, jer posao je jedno,a privatnost drugo - isticao je Minimaks.
Ljubavni život kroz 2 braka
Koliko mu je karijera bila burna i uspešna, toliko i u privatnom životu mu je bilo lepo. Prvi put se oženio u 22. godini i u tom braku dobio je sina Igora.
- Bili smo ludi, mladi i nezreli, brak nam je pukao posle 12 godina - rekao je jednom prilikom.
Drugu suprugu Biljanu upoznao je kad je ona kao stjuardesa, zaposlena u JAT-u, došla da podeli nagrade slušaocima njegove emsije.
- Bilo je mnogo žena koje sam želeo, ali samo dve sam poveo kod matičara - priznao je jednom prilikom voditelj koji je posedovao vrlo šarmantan način za udvaranje tako što isprati devojku na autobusku stanicu i pošalje je na more, a on sedne u prvi avion i sačeka nju, zabezeknutu, na odredištu sa buketom cveća.
Sa Biljanom je dobio ćerku Anu i sina Vladimira, koji se devedesetih godina proslavio u muzičkom svetu pod umetničkim imenom - Ila, kao reper grupe iz "Šaila". Muzikom se bavi od 1994. godine i objavio je 11 albuma.
Minimaksov sin je pre nekoliko godina povukao sa scene kada mu je dijagnostikovan tumor pljuvačne žlezde. Operisan je 2013. nakon čega se uspešno oporavio.
Nakon što mu se otac razboleo i kasnije, nakon njegove smrti, Vlada je nekoliko puta javno izjavio kako se niko od očevih "tobože" prijatelja sa estrade nije udostojio ni da pozove da pita kako je, a kamo li da ga poseti. Vlada je bio veoma kivan tada na mnoge od kojih je njegov otac napravio to što su danas, a koji su mu okrenuli leđa u nemoći i bolesti - i zaboravili ga. Sa druge strane, mnogi ljubitelji njegove muzike jedva čekaju Vladine nove pesme.
Bolest odneka danak
Poslednje godine života Minimak je proveo u zagrljaju bolesti i razočaranja. Istovremeno, početkom 2004. Minimaks i njegova supruga Biljana saznali su da su oboleli: on od žutice koja mu je ozbiljno otežala rad jetre, a ona od kancera dojke.
Kada je otišla na pregled zbog deformiteta na dojci, lekari su Biljani dijagnostikovali maligni tumor četvrtog stadijuma koji je već zahvatio kosti. Bilo je kasno za hiruršku intervenciju. Za razliku od supruge, koja nije dozvolila da je ovo saznanje slomi, Mića je doživeo šok. Tri nedelje ranije njemu je potpuno otkazala jetra. U besvesnom stanju prebačen je na VMA, gde se, posle dugotrajnih ispitivanja i silne terapije koje je primio, uspešno oporavio.
- Nisam do sada znao da je jetra jedan od najbitnijih organa. Pre dvadeset dana jetra mi je otkazala. Mozak nije dobijao dovoljno krvi. Zato sam se osećao kao teško pijan čovek. Ovde su me doneli totalno ošamućenog. To je trajalo dva dana i jednu noć. A onda su mi, posle ispitivanja, našli čir, i na želucu i na dvanaestopalačnom crevu. Boravak u bolnici me je naučio da mnogo manje razmišljam o poslu i obavezama. Shvatio sam da od lošeg raspoloženja i nerviranja nemam ništa i da samo zdrav mogu da budem od koristi ženi, deci, poslu, svima. Bolestan ne mogu ništa. Radim od 1957. i to je deo života bez koga ne bih mogao - rekao je Minimaks u poslednjem intervjuu Gloriji 2004. godine.
Preminuo je 10. februara u Padovi u 67. godini, gde je čekao transplataciju jetre. Samo mesec dana pre toga životnu pozornicu je napustila i njegova saputnica Biljana. Čuveni Minimaks odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem.
