Naime, 2012. godine se desila tragična situacija u Vodovodskoj ulici u beogradskom naselju Žarkovo, kada je voditeljka udarila 73-godišnjeg Slobodana Bajića. On je žurbano prelazio ulicu na pešačkom prelazu kako bi stigao do autobusa GSP-a koji je čekao na suprotnoj strani ulice. Na mestu nesreće, Slobodan je i dalje pokazivao znakove života, a brzom reakcijom Hitne pomoći hitno je prevezen u Urgentni centar.
Petra, koja je upravljala vozilom koje je udarilo gospodina Bajića, izjavila je:
"Učinila sam sve što sam mogla kako bih izbegla ovu tragediju. Trznula sam volan udesno, pritisnula sirenu, kočila, ali, nažalost, nije bilo moguće izbeći kontakt. Odmah sam zaustavila vozilo, istrčala i prišla čoveku. Ubrzo su se okupili prolaznici, sećam se da smo nas nekoliko razgovarali s njim. Jedna devojka mu je postavljala pitanja kako ne bi izgubio svest. Odgovarajući na pitanja, Slobodan je hrabro iznosio svoje lične informacije – ime, prebivalište, broj unuka i njihova imena, kao i broj telefona supruge. Nisam napuštala njegovu stranu sve do dolaska vozila hitne pomoći. Tada su mi rečeno da ne brinem, da će sve biti u redu."
"Dan nakon nesreće pronašla sam telefonski broj porodice Bajić. Gledala sam dugo u taj broj na papiru, verovatno su prošli sati pre nego što sam smogla snage da pozovem. Šta reći njegovoj porodici? Kakva će biti reakcija kada čuju da je sa druge strane vozač automobila? Razgovarala sam sa Radovanom, sinom pokojnog Slobodana, i izjavila mu saučešće. Ne sećam se detaljno razgovora, ali znam da je prošao u korektnom tonu. Pitao me je kako se osećam, rekao da je i sam vozač, te da ima razumevanja, jer tako nešto može svakom da se dogodi", rekla je ona pre nekoliko godina.
Dan nakon nesreće, Slobodan je podlegao povredama, a posle sahrane Petra više nije htela da bude prisutna u medijima kako bi se lakše izborila sa pritiskom koji je nosila.
- Pustite me, predugo je trajala ova agonija i nisam spremna za bilo kakvu priču - rekla je ona nakon sudskog procesa koji je dugo trajao i nakon što je Apelacioni sud utvrdio da voditeljka nije kriva, te da se nije kretala nepropisanom brzinom.
- Eto, niko nije napisao da sam čim mi je bilo bolje svu snagu pokrenula da odem do supruge Bajića, gospođe Vasiljke… A, otišla sam, odnela joj dve ikone sa Ostroga: prikaz Svetog Vasilija i Bogorodice sa Isusom u naručju. Razgovarale smo, objašnjavala sam da nisam kriva, da je svakom ovakva nesreća mogla da se dogodi… da se osećam užasno. Govorila sam da razumem njenu tragediju, zamolila je da ona razume mene i sve kroz šta prolazimo moja porodica i ja. Da, to je tragedija dve porodice: Bajića i Cvijića… Ne smem ni da vratim sećanje, a ono je tu, stalno je u glavi, i noć, i svaki čas, i svaki tren, kada su mi javili da su mi majku odvezli u užičku bolnicu, kada je čula da joj je ‘ćerka ubila pešaka’. Moje sestre, a imam ih tri, nisu se smirivale, ni danas se ne smiruju od užasnih vesti i optužbi - rekla je ona nakon optužbi da nikada nije posetila udovicu Slobodana Bajića.
Petra je istakla da su je dosta pogađale priče o njenom imovinskom stanju i navodnom plaćanju advokata desetinama hiljada evra, a mir je, kao i ranije, pronalazila u manastiru, s obzirom na to da se od ranije zna da je religiozna.
- Pokušavala sam i pokušavam da u hramovima naše vere nađem mir. Uporna sam da istrajem na tom putu. Mislim da je lekovit - rekla je Petra, koju danas ne viđamo na televiziji, ali i dalje radi u informativi, samo iza kamera.
Ova nesreća ostavila je trag kako na žrtvu, tako i na vozača, Petru, koja je prošla kroz težak emocionalni teret situacije. Iz njene priče izbija saosećanje i bol zbog nesreće koja se dogodila te sudbonosne 2012. godine.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
