Rudolf Valentino je rođen 1895. u Južnoj Italiji. Umro je 31 godinu kasnije u Njujorku. Kombinacija lepote i rane smrti može svaku zvezdu pretvoriti u legendu. Međutim,Valentino je za početak bio više od obične zvezde. U Americi je bio predmet i odanosti i otvorene mržnje. Ispostavilo se da su hiljade mladih žena oplakivale Valentina na njegovoj sahrani, a neke su se navodno ubile u očaju kada su čule vest. Dok su mnoge žene jecale i ubijale se zbog glumčeve smrti, mnogi muškarci su bili oduševljeni činjenicom da je glumac mrtav.
Kao i u Italiji, u početku se mučio da nađe posao u Njujorku. Na kraju je našao posao kao žigolo. To je zanimanje koje je praktično nestalo iz današnjeg sveta; bio je zaposlen u plesnoj sali, gde su mu žene bez pratnje plaćale plesom da im bude partner. Njegova veština u plesu, njegov dobar izgled i njegovo evropsko poreklo - lako bi se mogao preneti kupcima kao neka vrsta manjeg plemstva - učinili su ga popularnim partnerom.
Među ženama sa kojima se Valentino sprijateljio bila je i čileanska naslednica koja je bila usred teškog razvoda. Nakon što je Valentino svedočio u njeno ime tokom suđenja za razvod, njen bivši muž ga je umešao u optužbe za poroke koje uključuju uglednu lokalnu gospođu. Optužbe su gotovo sigurno bile lažne i ništa nije bilo mnogo od njih, ali Valentino je kao rezultat toga izgubio posao, a skandal mu je otežao zapošljavanje bilo gde drugde.
Kada je naslednica upucala svog muža 1917. godine, Valentino se plašio da će biti uhvaćen u još jednom javnom suđenju i odlučio je umesto toga da pobegne iz grada tako što je prihvatio posao u mjuziklu na turneji. Skačući sa jedne turneje na drugu, stigao je do Los Anđelesa do kraja 1917. i počeo da gradi karijeru u filmskom svetu.
Brzo je počeo da dobija male filmske uloge. Bilo je to doba kada su uglavnom plavooki i plavokosi muškarci dobijali glavne uloge, što je značilo da je Valentino, sa svojim maslinastim tenom i tamnijim crtama lica, obično glumio gangstera ili nekog drugog negativca. Do 1919. godine, on je stalno radio kao igrač, i počeo je da dobija značajnije sporedne uloge.
Veliki zavodnik, nesrećan u ljubavi
Njegov ljubavni život je bio manje uspešan. Oženio se glumicom Džejn Aker 1919, prilično impulsivno. Brak je, jednom rečju bio katastrofa; požalila je zbog toga skoro istog trenutka. Razveli su se nakon 6 sati bračnog života.
Druga supruga mu je bila više prijateljica nego životna partnerka. Rudolf je lepu scenografkinju i kostimografkinju Natašu Ramovu upoznao na snimanju filma "Uncharted seas".
Glumca je privukla zbog svoje ljubavi prema poeziji i duhovnosti. Par je zajedno odlazio na seanse sa duhovnim savetnicima, a jedan o drugome pisali su pesme. Ali njihovi stavovi razilazili su se po pitanju zajedničkog života. Dok je Rudolf hteo ženu koja će mu roditi decu i kuvati, ona za to nije htela ni da čuje. Brak je trajao dve godine.
Godine 1920. Valentino je pročitao roman pod nazivom Četiri konjanika apokalipse i pomislio da bi mu odgovaralo da igra jednog od likova. Kontaktirao je Metro, studio koji je posedovao filmska prava, samo da bi saznao da scenaristkinja Džun Matis pokušavala da ga pronađe. Valentino je igrao malu ulogu u jednom od njenih ranijih filmova i ona se složila da je on bio pravi za ovu ulogu. Bila je to Valentinova prva glavna uloga, a Četiri konjanika su bila sjajna, jedan od prvih filmova koji je zaradio više od milion dolara.
Poslednji Šeik
Šeik je učvrstio Valentinovu medijsku sliku "latino ljubavnika" uprkos tome što je igrao Arapina, a ne Latinoamerikanca. . Žene svih uzrasta širom sveta podivljale su za njegovim "egzotičnim" izgledom i prodornim pogledom, dok su muškarci negodovali i smatrali su ga nemuževnim. Rugali su mu se i vređali ga, a svoju netrpeljivost prema lepuškastom Otalijanu nisu krili ni filmski kritičari.
Rudolf je, svedočili su njegove kolege i prijatelji, trošio brže nego je zarađivao. Prvim "holivudskim" novcem kupio je bundu od najskupljeg krzna, krznom postavljeni kućni ogrtač, pozlaćene žilete i još mnoštvo luksuznih sitnica. Kada je istekao njegov ugovor sa studiom, morao je na novi da čeka gotovo dve godine.
Iako je prezirao ono što je film "Sheik" napravio od njegovog imidža, zbog dugova u kojima se našao bio je prisiljen da prihvati ulogu u nastavku filma koji ga je učinio seks simbolom. "The Son of The Sheik" doživeo je očekivani uspeh na blagajnama bioskopa 1926. godine. Žene su i dalje za njim divljale, a muškarci su počeli da oponašaju njegovu frizuru koja je dobila ime "vaselino".
Valentino je film snimao jako lošeg zdravstvenog stanja. Nešto više od mesec dana nakon premijere nastavka "Sheika", Rudol Valentino je preminuo 23. avgusta 1926. godine. Glumac je umro od upale slepog creva i pošto mu je pukao čira. Za vreme njegovog boravka u njujorškoj bolnici, histerične obožavateljke nisu prestajale da zovu i raspituju se o njegovom stanju. Vest da je senzualni zavodnik preminuo izazvala je do tada neviđeni cirkus.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
