Otac pokojnog glumca Nebojše Glogovca, prota Milovan, otvoreno je govorio o bolu nakon gubitka deteta i odgovorio na jedno pitanje koje je mnoge zanimalo. Naime, mnoge je začudila činjenica zašto na grobu njegovog sina nema krsta, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je ceo život posvetio crkvi.
„Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol… Ali, kad i danas stižu reči odasvud: Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu“, rekao je svojevremeno za „Večernje novosti“.
Međutim, jedini razlog zašto to nije učinjeno je zato što nije moguće staviti onakav krst kakav se postavlja po pravoslavnim običajima. Naime, ovi običaji se ne poštuju u Aleji zaslužnih građana.
„ Ali, Nebojša je u svakoj mojoj molitvi, kao i u molitvi bratstva manastira Ostrog, Dečani i svuda gde su ga voleli i poštovali. U molitvi se kaže: Primite ga u svetlost lica Božijega. I on je tamo, u toj svetlosti“, zaključio je otac Nebojše Glogovca, prenosi Pulsonline.rs
Otac Milovan iza koga je 55. godina svešteničkog staža govorio je o detaljima sa početka teške borbe koju je vodio njegov sin, taj deo je prikazan u dnevniku RTS-a :
"Za Novu godinu je osetio nešto, kašljao je i nešto je tvrdo je napipao na stomaku. Bio prisutan tada. Skener je pokazao da je nešto sumnjivo," izjavio je otac Milovan, pa dodao:
"Nebojša je kratko trajao, ali je ostavio jedan određeni trag na mlade ljude i često puta sretnem ljude koji ponavljaju neke rečenice koje je on izgovorio na filmu ili na pozornici. Tih 50 godina, odnosno 49 koliko je imao nije ostalo bez uticaja, bez nekoga traga. Dok žižak gori što bi rekao naš narod, treba se boriti do poslednje snage. Da se očuva žižak života".
Pričao je o odrastanju Nebojše Glogovca u crkvi i istakao da je najviše ponosan što se njegov naslednik za života nikada nije obrukao, a tome svedoče dela koja su ostala nakon njegove smrti:
"Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju." Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu" rekao je prota Milovan u jednom intervjuu.
"Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas" i dodaje da je ostao upaćen i da ga se ljudi sećaju:
"Ja to vidim i osećam, jer, nema dana da neko na njegovom grobu, i pre nego što ja tamo stignem da upalim sveću, upali kandilo, ostavi cvet. To nije trenutak. To traje i to je odnos prema njemu i njegovom ovozemaljskom životu".
Ispričao je kako je izgledalo Nebojšino detinjstvo: "Odrastao je u crkvi. U oltaru su njegovi prvi koraci, prekinuo je tišinu. I sad se, u crkvenom pevačkom društvu, sećaju kovrdžavog dečaka, koji je horu donosio naforu, na galeriji.
Oblikovala ga je naša vera. I on je o tome nemalo puta govorio. Mislim da se sve vrednosti, sve vrline, kao i mane, iz kuće ponesu. Porodica je temelj. Sve što je kasnije nadogradio Nebojša je na tom temelju podizao. Ugradio u svoje sinove sve istinske vrednosti" , poručio je protojerej stavrofor Milovan Glogovac u dokumentarnom filmu.
