Glumica Linda Hant je imala težak put do uspeha. Za razliku od nekih zvezda koje samo treba da pokažu svoj talenat da bi uspele u Holivudu, Linda je morala mnogo više da radi da bi bila prihvaćena onakva kakva jeste.
Suočila se sa tugom, brojnim razočarenjima, ali njena odlučnost da nikada ne prihvati manje od onoga što je smatrala da zaslužuje dovela ju je do toga da postane zvezda kakva je danas.
Lindino detinjstvo je bilo izuzetno teško, ali je zahvaljujući podrđci roditelja uspela da se izdigne iznad svih prepreka.
Sa samo 6 meseci, njeni roditelji su primetili nešto neobično na njoj. Bila je spora u razvoju svojih motoričkih sposobnosti. Majka ju je odvela u bolnicu, a lekari su rekli da ima urođenu hipotireozu. Predvidjali su da će na kraju morati da bude smeštena u instituciju.
Međutim, Lindina majka nije želela da prihvati ovakvu dijagnozu i rešila je da se bori kako bi ćerki omogućila što kvalitetniji život. Počela je da radi sa Lindom svakog dana kako bi joj pomogla da unapredi svoje motoričke veštine. U vreme kada je krenula u školu, Linda je značajno napredovala. Međutim, i dalje se izdvajala od svojih drugova iz razreda i nije se baš uklapala. Već od prvog dana škole osećala se usamljenom i drugačijom. „Mnogo su me zadirkivali."
Linda se plašila da će njeno stanje uticati i ograničiti njene glumačke sposobnosti.
„Znala sam da želim da se bavim glumom još u ranom detinjstvu, ali nisam znala koliko će to biti toliko teško“, rekla je Hant u jednom intervjuu 1991. godine.
Kada je prvi put sa 8 godina na sceni gledala izvođenje Petra Pana shvatila je da želi da uradi isto - da ima sposobnost da natera druge da veruju u priče koje je imala u svom umu. Kada je saopđtila roditeljima svoje želje, angažovali su nastavnike pevanja i glume i upisali je u Gudman školu drame u Čikagu.
Tokom njenog boravka tamo doktor je došao do neočekivanog otkrića. Nije imala urođeni hipotiroidizam kako se u početku verovalo nego je imala hipopituitarnu patuljastost. To znači da hipofiza ne oslobađa dovoljno hormona rasta. Deceniju je praktikovala različite tretmane i lekove da poboljša svoje stanje, ali, nažalost, nijedan nije bio uspešan.
Dok je studirala, profesori su joj predlagali da se umesto glume bavi režijom. Verovali su da će joj zbog njenog stanja biti veliki izazov da napravi stabilnu glumačku karijeru.
Nakon što je diplomirala u ranim dvadesetim, preselila se u Njujork kako konačno bi započela karijeru.
„Bila sam veoma mlada i veoma izgubljena. Nisam ni pokušavala da se ponašam profesionalno što je podrazumevalo da dobijete agenta i idete na audicije. Nisam bila u stanju da uradim ništa od toga i to je bilo izuzetno emotivno za mene", priseća se ona.
Srećom, Linda je imala mnogo prijatelja koji su joj pomogli. Zaposlila se kao scenski menadžer u malim pozorištima na off-Brodvej sceni. Međutim, čak i nakon što je radila tri godine, nije napravila veliki pomak i počela je da sumnja u sebe.
Kasnije se vratila u kuću svojih roditelja i tada se njen život okrenuo. Linda je odlučila da se vrati onome što voli - GLUMI.
Dok je živela sa roditeljima, Lindin trener glume ju je podsetio koliko joj je gluma važna i da poseduje pravi talenat. Rekla je: „Izgubila sam se na neko vreme ali nakon toga sam shvatila da je gluma moj san i poslala svoj glumački portfolio."
Prvu profesionalnu glumačku priliku dobila je sa predstavom Hamlet, a tokom naredne dve godine pojavila se u još nekoliko predstava. Onda je jednog dana Lindu nazvao njen agent i rekao joj da reditelj Piter Vir traži glumca koji će tumačiti lik Bilija Kvana u filmu Godina života opasnog. Bili Kvan je bio lik koji je bio azijski muški fotograf patuljastog rasta.
„Upoznala sam direktora kastinga i rekla: 'Planiraš da ovu mušku ulogu prilagodiš ženskoj zar ne?' A on je odgovorio: 'Ne.' Nasmejala sam se. Osećala sam se nekako besmisleno“, priseća se Linda.
Međutim, nakon susreta sa Piterom, shvatila je da treba da prihvati ulogu. "Bio je to jedan od onih apsurdnih trenutaka u životu kada morate ići napred i ako ništa nema smisla." U to vreme je možda delovalo nelogično, ali ova uloga je omogućila njenom talentu da dođe do izražaja a ona je postala prva osoba koja je dobila Oskara za ulogu lika suprotnog pola.
Ali, čak i nakon što je osvojila Oskara, Lindin život se nije promenio i nije je odveo do samog vrha kako je zamišljala.
Dok je dobijala glavne uloge u pozorištu, morala je da se zadovolji sporednim ulogama u filmovima. Priznala je iskreno: „Radim više nego što sam mislila da ću raditi ali ne radim onoliko koliko bih želela. Još uvek osećam frustracije zbog svog života i karijere i trenutno sve analiziram. Ponekad uđem u trenutke potpunog očaja i mraka. Srećom, verujem da uvek postoje odgovori."
Iako njena karijera nije krenula kako se očekivalo, ona je danas jedna od najprepoznatljivijih ličnosti u Holivudu. Tokom svoje karijere, pojavljivala se u brojnim poznatim filmovima. Takođe imala je i uspešnu televizijsku karijeru, posebno u TV seriji NCIS: Los Anđeles, gde je osvojila 2 nagrade Teen Choice Avards.
