Porodica je uvek tu da nas podrži u najtežim ali i u najlepšim životnim trenucima. Njima prvo javljamo radosne i uzbudljive vesti a oni nama pružaju ohrabrenje, poštovanje i bezuslovnu ljubav. Veza između roditelja i dece prevazilazi samu biologiju, a za našu tenisku zvezdu Novaka Đokovića, njegova porodica je čvrst temelj i oslonac.
Njegova porodica je bila najveća podrška koju je ikada mogao da traži.
Novak Đoković je svoju suprugu Jelenu Ristić upoznao još u srednjoj školi i počeli da se zabavljaju 2005. godine. Par se verio u septembru 2013, a 10. jula 2014. su se venčali. Tokom 2014. Đoković je rekao da čekaju svoje prvo dete i sin se rodio u oktobru iste godine. Njihova ćerka Tara stigla je nešto kasnije 2017. godine.
Njegova nedavna pobeda na US Openu podseća nas na teška vremena kroz koja je prošla njegova porodica kako bi podržala njegov uspeh. Sada ima 36 godina i ističe da je njegova porodica odigrala veliku ulogu u tome što je on danas šampion.
U svetu u kome poznati sportisti često dobijaju veliku pažnju, Đokovićeve reči su svetli podsetnik da veliki uspesi dolaze kao produkt dugotrajnog rada i snažne porodične podrške.
Najvažnije je da ne odustanete kada mislite da ste izgubili.
Đoković je imao veliku želju: da se takmiči i osvaja velike trofeje kada njegova deca, Stefan i Tara, budu dovoljno odrasli da shvate značaj ovakvih dostignuća. U masi su bili i njegov sin i ćerka. Bila je to epska bitka i posle tri sata i 17 minuta intenzivnog takmičenja, njegov protivnik je poslednjim forhendom udario u mrežu, nagovestivši Đokovićevu pobedu.
„Bila je okrenuta prema meni dok sam sedeo na klupi. I osmehnula mi se. Svaki put kada mi je bila potrebna, pretpostavljam, takva nevina dečja energija, dobijao sam je od nje. Kada sam prolazio kroz veoma stresne trenutke, posebno u drugom setu kada mi je bilo potrebno malo više snage, lakoće, pokazala mi je pesnicu kao znak da se borim. Bila je dobra u tome“, rekao je Đoković o svojoj ćerki.
„Tako je smešno to videti i tako zanimljivo da ona ima šest godina, moj sin ima devet godina, i da su oboje bili tamo. Oboje su svesni šta se dešava."
Svoju poslednju pobedu posvetio je najmilijima.
Obzirom da je Đoković osvojio drugi set i na kraju zapečatio pobedu u tri seta, njegov prvi čin slavlja nije bio publika, već to što je otišao do svoje ćerke Taru i snažno je zagrlio.
Objasnio je: „Pogledala me je i dala mi ovu energiju. Zato sam prvo otišao kod nje — naravno zato što mi je ćerka, ali mi je i u ovom meču najviše pomogla. Mnogo je volim, i nju i suprugu, sina Stefana i roditelje — osetio sam podršku i ljubav svih. Ovo je i njihov trofej.”
Ova 24. grend slem titula, obezbeđena u svom 36. finalu, nije bila samo lični trijumf za Đokovića; to je bio dokaz njegove trajne posvećenosti i strasti prema sportu. To je takođe učvrstilo njegovu poziciju legende u istoriji tenisa, pomerivši ga za dva mesta ispred Rafaela Nadala i izjednačivši rekord koji je postavila Margaret Kort.
Đoković se obratio publici: „Očigledno mi to znači ceo svet. Živim svoj san iz detinjstva da se takmičim u ovom sportu na samom vrhu. Ispisati istoriju ovog sporta zaista je neverovatno. Nikada nisam mislio da ću pričati o 24 slema, ali poslednjih nekoliko godina sam mislio da imam šansu.”
Njegova priča pokazuje da čak i kada je život težak, ljubav i podrška porodice može da nas odvede do nezamislivih visina.
