Kada je stigla vest koja je potresla celu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, to je bio jedan od najtužnijih dana za Jugoslaviju. Na četvrti maj 1980. godine umro je drug Tito.
"Umro je drug Tito," obavestio je Miodrag Zdravković, spiker Televizije Beograd, večeras, iznoseći tužnu vest iz Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ove reči odjeknule su među radničkom klasom, radnim ljudima, građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, izazivajući tugu i setu širom zemlje.
Josip Broz Tito, lider i vođa koji je vodio zemlju kroz izazovna vremena, ostvarivši značajne promene i zadržavši suverenitet Jugoslavije na svetskoj sceni, napustio nas je. Njegova smrt označava kraj jedne ere i ostavlja veliku prazninu u srcima mnogih građana. Titova posvećenost socijalističkim idealima, borba za prava radničke klase i očuvanje jedinstva različitih naroda i narodnosti u Jugoslaviji ostaju trajna inspiracija.
Tokom svog dugogodišnjeg vlasti, Tito je ostvario mnoge značajne reforme koje su oblikovale društvo i ekonomiju zemlje. Njegova politika nesvrstanih i neovisnosti zemlje od velikih svetskih blokova donela je Jugoslaviji poseban status na svetskoj sceni. Iako su se pojavljivali izazovi i teškoće, Tito je ostao nepokolebljiv u svojoj viziji i hrabro vodio zemlju kroz brojne izazove.
Ova vest o Titovoj smrti nije samo gubitak za Jugoslaviju, već i za celokupnu svetsku zajednicu. Brojni lideri iz različitih delova sveta izrazili su saučešće i odali priznanje njegovom doprinosu miru i nezavisnosti. Titova ostavština će ostati živa, a njegovo ime će se uvek povezivati sa važnim trenucima u 20. veku.
Dok se Jugoslavija priprema za dan žalosti i organizaciju pogrebnih svečanosti za svog voljenog lidera, ostaje trajna želja da se Titova vizija socijalizma, jednakosti i suživota nastavi i dalje. Njegova smrt označava kraj jedne ere, ali takođe služi kao podsjetnik na važnost vođstva, posvećenosti i jedinstva u postizanju društvenih ciljeva.
Tačno u 18.50 sati, višemilionski auditorijum od Vardara pa do Triglava primio je najcrnje vesti - doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije završio je svoj poslednji mandat. Čovek koji je upravljao Jugoslavijom, vrhovni komandant oružanih snaga i čelnik Pokreta nesvrstanih preminuo je u Ljubljani uoči svog 88. rođendana.
Ovom saopštenju je prethodila višemesečna borba lekara za život predsednika SFRJ. Titu je amputirana noga, a poslednje dane je proveo u veštačkoj komi iz koje se nije probudio. Ova tragična epizoda označila je kraj jedne ere i ostavila dubok trag u sećanju svih Jugoslovena.
Josip Broz Tito, često oslovljavan kao "drug Tito," bio je ikona i vođa koji je vodio zemlju kroz mnoge izazove i promene. Njegova smrt značila je gubitak ne samo za Jugoslaviju, već i za čitavu svetsku zajednicu. Bio je poznat po svojoj strastvenoj posvećenosti socijalističkim idealima, borbi za prava radničke klase i za očuvanje jedinstva različitih naroda i narodnosti u Jugoslaviji.
Tokom svog dugogodišnjeg mandata, Tito je sprovodio značajne reforme koje su oblikovale društvo i ekonomiju zemlje. Njegova politika nesvrstanih i nezavisnosti od velikih svetskih blokova donela je Jugoslaviji poseban status na međunarodnoj sceni. Bez obzira na izazove i teškoće, Tito je ostao nepokolebljiv u svojoj viziji i odgovorno vodio zemlju kroz turbulentne periode.
Doktor Milomir Stanković je u to vreme bio mladi lekar smešten na dužnost dežurnog lekara pored postelje neprikosnovenog lidera Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, maršala Josipa Broza Tita. Njegova uloga je bila od suštinskog značaja, jer je imao odgovornost da brine o zdravlju najvišeg državnog lidera.
Doktor Stanković je vodio precizne beleške, zapisivao dijagnoze, prognoze i terapije, prateći svaki korak Titovog zdravstvenog stanja.
Nažalost, doktor Milomir Stanković je preminuo u decembru 2019. godine, ostavivši iza sebe vredan testament svedočenja o poslednjim danima jugoslovenskog lidera. Njegova prisutnost i posvećenost medicinskoj brizi za Tita ostala je duboko urezana u istorijsku priču Jugoslavije.
U gostovanju kod Mire Adanje Polak, doktor Stanković je svedočio o svojim sećanjima na te važne trenutke. Sedeći uz Tita, prisećao se ne samo medicinskih aspekata, već i ljudskih, delikatnih trenutaka. On je podelio sećanja na neke od poslednjih reči predsednika, otkrivajući intime trenutke koje je imao priliku da provede uz svog pacijenta i lidera.
- Šta sve ovo treba da znači? - rekao je Tito, priseća se doktor Stanković, a nije znao da li se odnosilo na njegove odluke ili na lekari koji su mu obećavali uspešnu terapiju.
Sredinom februara 1980. godine Josip Broz Tito nije mogao da govori, a do kraja života je bio u veštačkoj komi. Četvrtog maja u 15.05 se pojavila ravna linija.
