Kada se prvi put pojavio na sceni sa svojih 7 godina glumac Igor Pervić je oduševio publiku svojom harizmom i talentom. Bilo je jasno da će se time i baviti jer gde god da bi se pojavio plenio je svojim osmehom, šarmom i lepotom. Njegove svetle oči je retko ko mogao da zaboravi.
Bio je beogradski šmeker, dečko sa manirima, koje je naučio od roditelja velikana - Muharema Pervića i Lidije Pilipensko. Devojke su ludele za njim, ali... Upao je u kandže droge iz kojih nije uspeo da se izvuče, a prvi heroin mu je dala jedna lepotica.
Glumio je u kultnim filmovima "Crni bombarder", "Lajanje na zvezde", "Bure baruta", i poznatim serijama "Ranjenik", "Vuk Karadžić". Mnogima u sećanju je ostala njegova bolna ispovest o agoniji koju je prošao u godinama kada se drogirao.
A pakao sa drogom krenuo je još od njegove 13. godine...
- Kad udahnete taj lepak onda se javi taj osećaj neki da ste bezbedni, da ste zaštićeni I od spoljašnjeg sveta I realnosti. Ja sam se tada osećao tako. I mislio sam da je to prava stvar I da to treba raditi sa 13 godina. To je bila jedna ekipa koja se nije razvadajala. Od prvog do narednog puta je prošlo par dana kada sam uzeo kesu. E sad pošto taj lepak smrdi mnogo onda smo svi nosili četkice za zube I kaladont i uporno prali zube da roditelji ne bi primetili taj lepak - ispričao je Igor.
Roditelji nisu znali šta se dešava sve dok im to nije rekao Igorovog drug sa kojim je trenirao košarku.
- Ja sam trenirao košarku i bio dosta dobar u tome. Jedan dan se na treningu pojave moja majka I moj očuh. Tad sam imao skoro 14 godina. I tu je bio jedan moj drug sa kojim sam zajedno trenirao I on je rekao mojim roditeljima čime se ja bavim. I hvala mu na tome. Tada sam mislio da mi je najveći neprijatelj ali se ispostavio kao sjajan prijatelj. Oni su došli, ja sam ih video na tribinama i pitao se zašto su tu. Posle smo povezli tog mog druga, i sve mi se činilo da će tu nešto biti. Kako je on izašao iz kola tako sam ja dobio šamarčinu što od Lidije što od mog očuha da mi je glava skoro proletela kroz šoferšajbnu", rekao je Pervić.
I te noći je pobegao od kuće.
- Oni su me zatvorili u sobu, sklonili mi svu garderobu. Stanovao sam na prvom spratu koji je bio u visini kao da sam na trećem. I ja sam u pidžami izašao kroz prozor, spustio se noktima niz taj zid I bos otišao na Kalemegdan. Ovi to jutro što su prali ulice su me gledali misleći da sam pobegao iz neke ludnice. Legao sam na klupu i gledao u reku i izlazak sunca. Imao sam osećaj da se nikad neću vratiti kući, gotovo je, ja ću nastaviti da se bavim samo drogom, ubiću se samo da im nanesem više bola - rekao je Pervić.
Kasnije je počeo sa travom, a onda je iskusio LSD.
- Ta neka starija ekipa nam je dala LSD po sistemu kuća časti, a posle ćeš normalno da platiš itekako. I onda smo mi tako na LSD-ju odlazili u bioskop. Sednemo u salu, svako na različitu stranu. I onda se dovikujemo. A taj LSD, ako je dobro raspoloženje među ljudima, izaziva histeričan smeh. Toliko smo se smejali da je projekcija prekinuta a nas su izbacili napolje - ispričao je glumac.
Svi su, kako je ispričao, iz te ekipe bili iz dobrostojećih kuća, pa su mogli od džeparca za vreme odmora da kupe LSD. A išli su dotle da su čak i na času duvali lepak. Međutim, na heroin ga je, zapravo, "navukla" jedna devojka! Nije ni slutio u kom pravcu će se njihova ljubavna priča odvijati...
- Jedna devojka, pokoj joj duši, koja je sada mrtva… Ja sam bio strašno zaljubljen u nju… Imao sam motor, "Tomos automatik", tad sam imao nekih 17 godina. To je tada bilo ne možeš da zamisliš, imati taj motor. I ja je stavim na motor i ona mi kaže: "Ajde, vozi me na Novi Beograd, imam nešto hitno tamo da završim". Ja vidim njoj nešto nije dobro, a ja tada stvarno nisam ništa znao o teškim drogama. Došli smo do zgrade i ona me pošalje na treći sprat. Za nju sam bio spreman sve da uradim - opisivao je kobnu situaciju Igor.
I naglašava da je samo hteo da je očara...
- Nađemo se mi na trećem spratu i ona poslaže sve "rekvizite", ja gledam zapanjeno šta to ona tamo krčka… I stavi ona meni špric, a ja sam se igle bojao kao groma. I ja naravno da bih tu devojku očarao, onako mlad i glup, kažem hajde. Okrenem glavu na drugu stranu i ona mi to uradi. U tom trenutku osetim nirvanu i počeli smo da vodimo ljubav na stepeništu. Nije jedan dan prošao, ja sam se ponovo… To. Nikad nisam uzimao na nos. Počeo sam tako i nastavio na igli. U početku nam nije trebalo mnogo para, ali kasnije su počeli problemi i krize su bile psihičke. Gledajući nju koja je bila mnogo duže u svemu tome, ubacivao sam sve više sebe u to stanje. Kada je ona vikala da je sve boli i ja sam, a u stvari me ništa nije bolelo osim mozga - zaključio je.
Potom je završio na bolničkom lečenju.
- Poslali su me u “Dragišu Mišović”. Balkon od moje sobe je bio u prizemlju i onda dođe ekipa, ja njima dam voloron, koji se tada koristio za lečenje toga, a oni meni heroin. I ja sam uživao. Uzimao sam heroin u bolnici a da niko nije znao - govorio je glumac.
Dva puta je imao veoma neprijatna iskustva sa policijom. I to ne samo sa našom, već i sa stranom.
- Taj neki momak koga prvi put vidim daje nam paketiće, mi njemu pare i u tom trenutku kao u filmu – tri četiri keca staju uz škripu kočnica. Izlaze policajci i viču – murija, murija. U civilu su bili i odmah su povadili magnume. Ja krenem da bežim, oni se bace na mene, a ja uspem da bacim paketić da oni ne vide - pričo je u jednom dahu i nastavlja:
- Onda su usledili nemilosrdni udarci. Samo su meni stavili lisice na leđa jer sam pokušao da bežim a oni to ne vole. Doveli su me do glavnog policajca koji me je takvom snagom šutno u mu*a, da sam naredna dva meseca piškio krv - rekao je Pervić.
Odveli su ga u 29. novembar, prvo malo u samicu, pa kod načelnika od koga je dobio batine.
- Kada je čuo da sam bežao počeo je da me tuče po leđima sa gepekom za skije, što je neka šipketina. Srećom sam imao neku deblju jaknu ali sam i pored toga dva meseca imao crne štrafte preko leđa. Iz ove perspektive mislim da je to dobro što je uradio.
Podvlačio je da tog momka uopšte nije poznavao.
Onda su počela propitivanja a ja tog momka stvarno nisam znao. E sad, oni mogu da te biju ali te neće ubiti. Ali ako kažeš ime preprodavca onda možeš da popiješ i metak. Ubiće te onaj drugi - završio je on.
Posle su ga vratili u samicu plavog, crvenog i krvavog.
- U samici svetlo kao da su reflektore upalili, klupa pod nagibom pa kad zaspiš ti padneš. A dole samo plivaju fekalije. Jezivo iskustvo. Ujutru su me pustili, jer nisam napravio nikakvo krivično delo. I čim sam izašao vratio sam se tamo gde sam bacio onaj paketić, našao ga, upotrebio ga, i rekao – eto mamu im njihovu - ispričao je nekadašnja velika glumačka nada sa nezaboravim pogledom.
Drugo iskustvo bilo je sa policijom Grčke.
- Čekao sam na aerodromu kada mi je prišao tip I tražio da odem u sobu da bi videli da li nosim nešto sumnjivo. A ja sam imao možda 5 grama trave u kesici. I verovao sam da će biti kao što je npr u Londonu ili Parizu gde za tako nešto platiš kaznu, dobiješ šamar i puste te.
Stavili su ga u čeliju u kojoj nije mogao ni da se okrene.
- Ovde kada su to našli rekli su da idem u zatvor. A u zatvoru su me stavili u ćeliju koja je ličila na kavez, 2,5 sa 2,5 metara. Rešetke sa obe strane, a unutra nas jedno 5-6 koji spavamo kao fetusi. E tu sam proveo 5 noći - rekao je Igor.
Majka ga je, kako je rekao, nalazila u takvim stanjima da nije mogla nekad da ga gleda.
- Nego me stavi u kola i da mi pare da uradim drogu. Nalazila me us**nog, ispovraćanog. U jednom trenutku nisam imao više gde da se ubodem - rekao je on.
Veliku podršku u periodu od odvikavnja bila mu je prvo devojka, a potom supruga, pesnikinja i književnica Jasmina Holbus.
- Otišao sam u London na detoksikaciju i za 24 sata pod anestezijom promenili su mi krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu kako ne bih mogao ništa da osetim ako ponovo uzmem drogu. Oboje smo se strašno zaljubili, moj očuh joj je pisao recenziju za knjigu, tako smo se prvi put videli. Vodila je računa o meni do te mere da me je hranila, vodila kod doktora, bukvalno sve - ispričao je tada Igor Pervić.
Pervić je dugo godina bio u emotivnoj vezi sa glumicom Jovanom Petrović, unukom Miodraga Petrovića Čkalje. Par se rastao par godina pre Igorove smrti, ali su ostali u jako dobrim i prijateljskim odnosima, a Jovana je nakon njegove smrti bila neutešna - što je pokazala i svojim objavama na Fejsbuku.
Glumac je preminuo u Beogradu 2019. nakon duže bolesti u 52. godini.
