Rebela Mekdonald je najbogatija Srpkinja na svetu koja je postavila nove granice u svetu biznisa! Predstavlja primer nepokolebljive poslovne žene iz Toronta, a u prilog tome govore i mnogobrojne nagrade. Stoji na čelu Just Energy grupe, kompanije za trgovinu energentima koju je osnovala.
Međutim, ova sjajna dama kojoj se svi dive potiče iz naše zemlje, u kojoj je odrasla i provela ranu mladost, ali joj je rat priredio drugačiji životni put. Naime, rođena je kao Ubavka Mitić 1953. godine, a u Kanadu se preselila sa svega 22.
„Odrasla sam u Jugoslaviji, uz vrlo stroge roditelje. Završila sam Prvu beogradsku gimnaziju i upisala medicinu, ne zato što sam medicinu volela već zato što su tata i mama to želeli. Sa 22 godine sam pobegla u Kanadu. U to vreme je bilo lako dobiti vizu za Kanadu. Ta zemlja je bila dovoljno daleko od tate i mame, od Jugoslavije, od Evrope. Mislila sam da je Kanada zemlja potencijala. Tada sam bila relativno mlada, ali sam definitivno odlučila da sam sa životom u Jugoslaviji završila i nikada nisam pomišljala da ću se u Jugoslaviju vratiti. Zato nikada nisam imala želju za povratkom. Kada donesem neku odluku, ja sam sasvim fokusirana na nju, ništa ne može da me spreči da je sprovedem“, istakla je svojevremeno.
Nije joj bilo nimalo lako da postane ovo što je danas, morala se suočiti sa raznim poteškoćama, ali ni za čim ne žali, jer je danas jedna od najuglednijih poslovnih žena čije se ime i te kako ceni.
„Devojčica Ubavka Mitić otišla je u Kanadu i postala Rebeka Mekdonald. Bio je to trnovit put. Mnogo je teže nego što mladi misle. Zapad nije za svakog. Bio je to avanturizam. Kada ste mladi, ne razmišljate mnogo. Ali nikada nisam zažalila. Opstati na Zapadu je veoma teško. Ponosim se što sam Kanađanka srpskog porekla.“
Postala je poznata kao srpska kraljica nafte i gasa budući da se njeno bogatstvo procenjuje na dve milijarde dolara.
Posebno naglašava da ju je tvrdoglavost dovela do uspeha. Pokojni muž joj je rekao da neće uspeti, a ona se zainatila i sada svedočimo njenim neverovatnim plodovima truda i rada.
Nikada nije odustala
U svet biznisa je zakoračila 1986. kada su se stvorile nove prilike u industriji prirodnog gasa Ontarija. Zanimljivo je da je Rebekina prva kompanija počela da gubi profit kada su cene gasa pale nekoliko godina kasnije. Godine 1997. ponovo je ušla na tržište osnivanjem korporacije Ontario Energy Savings, iako je imala minimalan profit. Kada su cene gasa ponovo počele da rastu 2001. godine, počela je da se diže i Rebekina grupa Just Energy Inc. Posao je potom proširila na američko i evropsko tržište.
„I danas provodim puno vremena sa mladim devojkama i ženama jer mi mnogo smeta kada svi u Severnoj Americi krive muškarce za neuspeh žena. Žena mora da stane baš kao i muškarac iza onoga što želi da uradi. Mene je Srbija više pripremila za Zapad nego sam Zapad“, kazala je Rebeka, koja je u Torontu sagradila crkvu nalik na Studenicu.
Pokretač je ogromne podrške ženama u poslu, a šest godina zaredom proglašena je za vodeću kanadsku preduzetnicu prema časopisu "Profit". U međuvremenu Rebeka je postala članica mnogih odbora i fondacija.
Osnivačica je Centra za artritis i autoimune bolesti u bolnici Maunt Sinaj u Torontu, bila je i potpredsednik Upravnog odbora bolnice Maunt Sinaj, ali i član upravnog odbora Kraljevskog muzeja Ontario.
Pre četiri godine dobila je orden Svetog Save.
Obožava Noleta
Tenis prati kad god je slobodna, a ne krije da je ipresionira ono što radi Novak Đoković. Ova moćna žena je na Noletov poziv ušla u savetodavni odbor PTPA, Asocijacije profesionalnih tenisera. A sa njim je nekoliko puta slavila i titule.
Sa druge strane, izuzetno podržava i rad Vlade i Ane Divca.
„U obe te fondacije imam poverenje i volim ih kao ljude. Oni su dobri ljudi, žele da pomognu svom narodu i to vrlo cenim kod njih. Poznajem mnoge slavne ličnosti i meni nije bitno da li je neko slavan ili ne, već kakav je čovek. Zvezde dolaze i prolaze, a ljudi ostaju. Ali Srbi u svom karakteru imaju nešto što nigde nisam videla u svetu – sve će vam oprostiti sem uspeha. To ne mogu da shvatim.
U Dominikanskoj republici se opušta
„Opuštam se samo kada odem u letnjikovac na jezeru ili u svoju kuću u Dominikanskoj Republici. Kada sam u Torontu, telefoni stalno zvone, tu nema opuštanja. Tehnologija je veoma dobra i veoma loša stvar. Uvek si na kratkom povocu – uvek te pronađu.“
Poebno ističe da snažno veruje u sudbinu i smatra da je svako došao na ovu zemlju sa određenim zadatkom.
„Verujem u gotovinu. Verujem u sudbinu. Veoma snažno verujem u sudbinu. Smatram da smo svi rođeni sa razlogom. Moja sudbina je bila da dođem ovde, da uđem u ovaj posao. Sigurna sam u to“, zaključila je.
