Poznatog dramskog umetnika Dušana Golumbovskog, domaća publika najviše pamti po ulozi beskrupuloznog Ozrena Soldatovića u serijama Srećni ljudi i Bela lađa, a odigrao je više desetina briljantnih uloga na scenama Narodnog pozorišta i Pozorišta na Terazijama.
Dušan Golumbovski, rođen 15. mart 1941. u Beogradu, na daske koje život znače stao je prvi put sa deset godina, a glumačku akademiju upisao je sa Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić, Petrom Kraljem, Milošem Žutićem i Oliverom Katarinom Vučo.
Često je isticao da je njegov život obeležila jedna tragedija. Smrt oca koji je umro pre nego što se on rodio i rastao je bez njegovog prisustva.
„Otac je umro novembra 1940. godine i ja sam, ustvari, posmrče. Moj otac Dragutin je bio razmaženi sin bogatog industrijalca, a majka Dušica Vasiljević poznata balerina. Iz priča znam da, kad je moj deda umro, njegovo četvoro dece, među kojima je bio i moj otac, podelili su njegovo bogatstvo. Otac je tada počeo da živi sladak život – prvi je u Beogradu kupio ‘bentli’ i, logično, zaveo je balerinu. Naravno, zabranio joj je da se bavi svojim poslom, jer su u to vreme balerine i glumice pratile razne predrasude“, rekao je on svojevremeno u intervjuu za Press.
„Za to što sam postao glumac najzaslužniji su moj učitelj Ilija Janković i jedna čistačica. Učitelj je u meni prepoznao glumačku sklonost i dao mi ulogu u predstavi, a neka čistačica je gledala tu predstavu i preporučila me čuvenom Bati Miladinoviću u Radio Beogradu. Desetak godina kasnije upisao sam glumačku akademiju, u klasi sa pokojnim Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić i Petrom Kraljem", dodao je Golumbovski.
Upravo mu je Petar Kralj bio i nabolji prijatelj među kolegama.
„Pera i ja družili smo se na Akademiji svakodnevno. Što na časovima, što privatno. U njemu sam prepoznao čast i poštenje, što je veoma retko i izuzetno kod ljudi. Pri tom je Pera simpatičan čovek, duhovit je, opušten i, što je tada bilo jako važno, uvek raspoložen za dobru kapljicu. Jednom prilikom, posle gostovanja u nekoj emisiji, sreli smo se negde oko deset sati izjutra. Seli smo u bifeu „Lasta“, pričali i pili sve dok nismo pali s nogu. Mislim da smo se rastali tek negde oko ponoći. Nikad mi se nije desilo ništa slično. Druženje s njim je bilo veoma lepo. Život nas je malo razdvojio, između ostalog jer sam prestao da pijem iz zdravstvenih razloga. Tokom bombardovanja 1999. godine imao sam moždani udar i od tada ni kap nisam popio“, otkrio je Dušan.
Dušan nije krio i da se borio sa alkoholizmom, a godinama je bio u skladnom braku sa suprugom Mirjanom sa kojom ima ćerku Anu.
„Moja supruga je televizijska novinarka, a ćerka se bavi montažom i zaposlena je na TV Pink. U izbor Aninog zanimanja se apsolutno nisam mešao, upisala je ono što je volela. Još uvek nisam postao deda, ali se nadam da ću uskoro“, zaključio je glumac u intervjuu za pomenuti medij.
Dušan Golumbovski preminuo je u januaru 2016, u 74. godini života.
