Gost u Sceniranju kod Ljiljane Stanišić ove nedelje je bio dr Branimir Nestorović, čovek čija svaka izjava odjekne kao bomba. Od trenutka kada se pojavio u javnosti svaka njegova reč izaziva veliku pažnju.
Čuveni dečji pulmolog govorio je u emisiji o detinjstvu, bolesti, pedijatriji, najtežim trenucima iz karijere, porodici i mnogim drugim detaljima iz svog života.
Kako je ispričao sticajem okolnosti je otišao na pedijatriju, a kako kaže prvi dani na poslu su mu bili "kataklizma".
"Prvih par meseci svaki doktor koji dođe na pedijatriju ima stalne glavobolje i non stop su prehlađeni, zbog infekcija koje pokupe na odeljenju. Prve tri godine su najteže, a sada kada se osvrnem na karijeru nikada je ne bih menjao, jer je mnogo lepo raditi sa decom. Moj prvi radni dan je bio 27. novembar 1979. godine, prilično davno sad kad pomislim, a sećam ga se kao da je bio juče", ispričao je dr Nestorović.
Iako se kroz celu svoju karijeru trudio da privatni život zadrži za sebe, sada je progovorio o nekim najtežim trenucima i o tome da je čak u jednom trenutku razmišljao da napusti pedijatriju.
"Bilo je tih nekih trenutaka, ali meni lično najteži od svih, kada sam zaista razmišljao da napustim pedijatriju, je bilo u trenutku pri kraju mog boravka na dijalizi, kada je umrla jedna devojčica iz okoline Tuzle. Cela porodica se otrovala pečurkama, ona je jedina preživela, ali je zadobila veliko oštećenje bubrega. Godinama je ležala na odeljenju i vezala se za mene, jer nije imao ko da je obilazi. Svaki dan sam se sa njom šetao, kupovao joj sladoled, bukvalno po ceo dan sam provodio sa njom. Ona je umrla meni na rukama, iskrvarila je, kao što se često događa kod pacijenata koji su dugo na dijalizi. Mnogo mi je teško bilo i nakon toga sam prešao na drugo odeljenje, što je bio i jedan od glavnih razloga mog prelaska. To su jezive situacije, pomišljao sam da će mi sa odraslima biti lakše, malo je falilo da napustim pedijatriju, međutim, ipak sam rešio da ostanem", iskren je bio doktor.
Kako kaže zadnjih dvadeset godina rešio je da ne preduzima nikakve akcije, nego je čekao da se stvari same od sebe dešavaju. Tvrdi da vreme ne zaceljuje rane, a na pitanje kako da se ljudi nose sa životnim nedaćama ima jednostavan odgovor.
"Ne postoji način da se čovek oporavi do gubitka voljene osobe. To je sve individualno od osobe, do osobe. Ova moderna medicina preporučuje tablete, ja sam protivnik toga. Ne možeš da piješ tablete protiv duševnog bola, to ne može da se leči na taj način. Postoje načini druge vrste, po meni religija je odlična za ljude koji su doživeli velike traume, nije slučajna ona da čujete da je neko otišao u manastir. Neki ljudi počnu više da rade, nego počne da forsira hobi, bitno je da se nađe način da se skrene pažnja koliko toliko. Kažu vreme zaceljuje rane, ali to nije tako, ako si nekoga voleo, voliš ga podjednako i kada ga nema. Bitno se samo ne držati stvari u sebi, jer se to višestruko odrazi na zdravlje", savetuje dr Branimir.
