Ne postoji gotovo niko ko ne voli Anđelku Prpić, glumicu koja je osvojila apsolutne simpatije sitkomom "Andrija i Anđelka". Trenutno ne na vrhuncu populanosti, i ističe da voli svoj život i način na koji ga živi. Smatra da za svaki dobar posao treba pripreme i vremena, a da je u glumi najvažnija istinitost.
Imali smo prilike da je gledamo u serijama komičnog žanra, kao što su "Kozje uši", "Ujka novi horizonti", "Azbuka našeg života", "Radio Mileva"... Glumila je naslovnu ulogu u fenomenalnom filmu " Jedini izlaz" , a sada plavokosa Požarevljanka tumači glavnu rolu o novom ostavrenju "Ala je lep ovaj svet".
Igrate Unu, frivolnu voditeljku, tipičnu zvezdu današnjih TV emisija. Ljudi nekako vole da vas gledaju u komedijama ovog tipa. Da li vam prijaju ovakve uloge?
- Izazovi mi prijaju. Kada je posao u pitanju, uvek bih odabrala da izađem iz zone komfora. Nije nužno da to bude komedija, već da imam utisak da radeći osvajam nešto novo i pronalazim u sebi boje koje nisam možda ni znala da posedujem. Uni sam se jako radovala i dok sam je zamišljala i kreirala, a onda i tokom svakog dana snimanja. Verujem da publika to oseća dok gleda film, odnosno volela bih da smo tu našu radost stvaranja uspeli da im prenesemo.
Uprkos teškoj sadašnjosti u kojoj živimo, jedva čekamo da nas nešto nasmeje i izvuče iz svakodnevnih problema. Da li je vama lep ovaj svet?
- Jako volim svoj život. Volim ljude koji čine moj svet. Volim i jutra dok se spremamo za školu i šetam psa oko Kalenić pijace. Volim i celodnevna snimanja, nakon kojih samo mogu da se istuširam i zaspim. Volim kada kokamo kokice i gledamo "Diznija" ili nekog "Marvela". Volim da igram jamb i, svaki put kada postoji opklada, izgubim. Volim mamine punjene paprike. Volim da sa tatom iznova gledam "Žikinu dinastiju". Volim što sa najboljim prijateljicama nikada ne stignem da se ispričam. Da, mislim da je ovaj svet baš lep ukoliko vi tako želite.
Prošle godine pojavili ste se u potpuno drugačijem filmu i seriji, "Jedini izlaz". Tu ste pokazali veliki dar za dramsku ulogu, jer je u pitanju psihološki triler. Koliko ste u mogućnosti da razvijate svoje potencijale?
- Pokreće se sve u domaćoj kinematografiji, ali i u regionu, rekla bih. Važno je da se rade žanrovski filmovi i serije, pa ćemo tako i mi glumci moći da šaramo i razvijamo se. Ali ispred svega toga važno je da shvatimo da sve zahteva rad, pripreme, vreme. To još nikako da naučimo. Rekla bih da nam je to najveća zabluda i greška.
Koliko ste vezani za Požarevac, svoj rodni grad, i porodicu? Kakav je to period vašeg života i po čemu ga se sećate?
- Pamtim detinjstvo po bezbrižnim šetnjama do škole, po najlepšim druženjima na gradskom bazenu, po dugim telefonskim razgovorima sa najboljim drugaricama, po naninoj pogači, domaćem siru i najslađem paradajzu. Danas Požarevac volim, jer sam dupla ponosna tetka. Volela bih da i moj sin oseća odakle su mu koreni, jer upravo taj grad čini i njegov DNK.
Studirali ste glumu u Novom Sadu, kod profesora Borisa Isakovića. Kako je izgledao rad sa tako sjajnim glumcem? Šta ste najviše naučili?
- Teško je četvorogodišnje studije sublimirati u dve rečenice. A pored toga, mislim da su Akademija i studije glume samo ulaz u svet dramske umetnosti, tog divnog zanata i, najvažnije - rada na sebi. Što dublje kopaš po sebi, na boljem si putu. I dalje smatram da je najvažnija lekcija istinitost. Što dokumentarnije, to bolje.
Kad niste na snimanjima i probama, kakvim načinom života živite? Druženja, izlasci, obaveze u kući, putovanja...? Da li za vas važi nepisano pravilo: kada si u metropoli, živi kao u metropoli?
- Zavisi od raspoloženja. Nekada zaista živim punim gasom, ali imam dane i kada nemam želju da izađem iz pidžame. Za putovanja sam uvek i sebi želim da ih s godinama bude sve više.
Na koji način vaspitavate sina, desetogodišnjeg Jakšu? Liberalno, tradicionalno?
- Ne znam kako se taj način zove. Rekla bih da ima i tradicionalnih vrednosti, ali i liberalnih širina. Stava sam da je važno da čovek ima pravo da bude srećan. Ima pravo i na grešku, dokle god želi da je ispravi. Trudim se da živim to što i njemu govorim. Ja sam od roditelja naučila da je biti pošten, vredan i dobar čovek najvažnije. Volela bih da jednog dana moj sin to isto kaže i za svoju majku.
Imate li vreme samo za sebe, kada radite stvari koje volite, šta god to bilo?
- Trudim se da imam vremena za sebe. Ko ne valja sebi, ne valja ni drugome. Vežbam i učim kako se ugađa sebi.
U najboljim ste godinama za glumu. Film i televizija gotovo se podrazumevaju. Priželjkujete li više pozorišnih uloga?
- I dalje imam utisak da se ništa ne podrazumeva. Nema sigurnosti u ovom našem svetu generalno. Ali i s tim sam naučila da živim. Bez predaje i idemo Jovo nanovo u nove avanture... Može i pozorišne, zašto da ne, ha-ha.
Gluma je i fizički zahtevna. Šta uglavnom radite da tako dobro izgledate?
- Hvala na komplimentu. Vodim računa o ishrani. Imam nutricionistu Nađu Radonjić, koja me je spasla. U nju, kao i u moje najdraže kozmetičarke Tanju i Sanju se kunem. Kada je trening u pitanju, boljeg od Marka Petrovića nema, iako sam ja, priznajem, pravi kampanjac. Ali pre i posle svih njih, dolazi joga sa mojom Tijanom Stanković. Toliko.
NE PROPUSTITE
