Rano ujutru, na pragu svoje velike i lepe kuće u Majami Biču, ubijen je Đani Versaće, tvorac jedne od najvećih modnih imperija dvadesetog veka. Za porodicu to je bio veliki uradac. Đanijevo ubistvo, kao i njegov život, pratio je veliki publicitet. Horde novinara sa svih meridijana pohrlile su ka Floridi. A onda su sve tajne isplivale na videlo...
Posle prvog šoka, Donatela je okupila čitavu porodicu na privatnom imanju na Karibima, da zajednički i u miru ožale Đanijevu smrt.
Detalji ubistva
Đani je obično slao asistneta po kafu ujutru, ali iz još nepoznatih razloga, tog 15. jula 1997. godine, otišao je sam. Devojka koja mu je poslužila kafu, kasnije je izjavila da je Đani delovao "sumnjivo".
Šetao je napred i nazad pre nego što je ušao u lokal da uzme kafu, kao da je znao da ga neko prati. Uzeo je novine i ubrzanim korak krenuo ka svojoj vili. Ubijen je na stepenicama kuće u kojoj je živeo tog istog dana.
Neki svedoci tvrde da je Versaće otvarao kapiju kada mu je s leđa je prišao mladić u dvadesetim godinama i upucao ga dva puta u glavu. Drugi svedok tvrdi da je bilo borbe, da je delovalo da se kreator i napadač poznaju i da su se borili oko torbe kada je pištolj opalio.
Versaće je bio najpozanatija žrtva Endrua Kunanana, ali ne i jedina. Zapravo, Kunanan je bio serijski ubica za kojeg je FBI tragao nedeljama unazad kao najtraženim begunacem odgovornim za četiri brutalna ubistva širom zemlje.
U gej zajednici San Franciska Kunanan je bio poznat kao sponzoruša, koji je koristio novac svojih starijih ljubavnika da bi se po klubovima dokazivao mlađim momcima. Čak, njegova rođena majka ga je opisivala kao "elitnu mušku prostituku", mada njegov prijatelji ne veruju da je zaista naplaćivao seksualne usluge, već da je njegovo oružje bila manipulacija.
Sledeća žrtva bio je njegov bivši ljubavnik kojeg je upucao u glavu. Iz Minesote preselio se u Čikago gde je ubio tajkuna Lija Miglina na krajnje brutalan način. Miglin je pronađen vezanih ruku i nogu, izboden šrafcigerom i prerezanog grla. Nakon ovog ubistva FBI je raspisao poternicu za njim. Pre nego što je pobegao u Majami ubio je radnika na groblju u Čikagu.
Ubistva su bila prilično aljkava i nemarna, a Kunanan je gotovo svuda ostavljao tragove za sobom, poput torbe sa svojim imenom u stanu svoje prve žrtve, piše Blic.
Osam dana nakon ubistva kreatora, ubica je i sam sebi oduzeo život u splav-kućici. Istražitelji su pretresli mesto samoubistava, ali nisu pronašli ništa što bi moglo da odgonetne misteriju zbog čega je upravo slavni Đani Versaće bio meta.
U danima potom, kružile su glasine da je Kunanan upoznao Versaćea početkom devedesetih u noćnom klubu u San Francisku. FBI je potvrdio da je to jedna od mogućnosti, ali priroda njihovog odnosa, ako su se zaista poznavali, ostala je misterija.
Detinjstvo u Kalabriji
Jedna od omiljenih priča Đanija Versaćea bila je da nikada ne bi postao to što jeste da nije odrastao u tako živopisnoj sredini. Kalabrijom je u to vreme vladala mafija, čiji je uticaj zadirao u svaki kutak života, a pod uticajem opšteg beznađa i siromaštva, mnogo mladih žena se odavalo prostituciji.
Svakoga dana Franka Versaće vodila je za ruku malog Đanija ulicama grada, a on je neprestano je zastajkivao i zurio u prostitutke, koje su iz okolnih bordela pod zaštitom mafije, nudile svoje usluge. Majka ga je snažno vukla za ruku, u želji da odvrati pogled svog malog katoličkog dečaka na te žene. Da se majka nije toliko trudila, šalio se Đani, verovatno ni on kasnije ne bi bio toliko opčinjen njima. Ispada da je u izgledu „tih prelepih, magičnih žena“ kasnije pronalazio inspiraciju za svoje izazovne modele po kojima doživeo svetsku slavu, piše B92.
Donatela Versaće je imala samo jedanaest godina kada je Đani počeo da je oblači u odeću koju je za nju dizajnirao i izvodi je sa sobom u noćne klubove i diskoteke.
Uprkos protivljenju svoga oca, Đani se početkom sedamdesetih godina otisnuo u Firencu, da bi otpočeo karijeru u modnom biznisu. S obzirom na to da je prethodno napustio studije arhitekture, nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz oblasti dizajna, ali je poneo veliko iskustvo iz salona svoje majke. Donatela je upisala italijansku književnost u Firenci, a vikendom je navraćala u Đanijev modni studio. Đani se potom preselio u Milano, a Donatela je odmah po završetku studija krenula za njim. U Milanu su jedno vreme delili stan.
Prepuštajući modele svedenih linija i neutralnih boja kreatorima kao što je Đorđo Armani, Versaće je osvojio svetske modne stranice provokativnim krojevima i upadljivim bojama. Svojim kreacijama ispitivao je ustaljene granice seksualnosti i dobrog ukusa. Tokom osamdesetih godina definitivno se ustoličio kao omiljeni dizajner mladih i bogatih rok i pop zvezda, glumaca i članova kraljevskih porodica. Večernje haljine iz ateljea Versaće, prodavane su u proseku po ceni od 15.000 američkih dolara.
Donatela Versaće
U julu sledeće godine, tačno godinu i tri dana od Đanijevog ubistva, atelje Versaće je prvi put pod Donatelinim kreativnim vodstvom održao reviju visoke mode u pariskom hotelu “Ric”. Svake godine je Đani u ovom prostoru priređivao reviju. Kao i mnogo puta do tada, modna pista je bila postavljena preko hotelskog bazena, ali je ovaj put, po Donatelinoj ideji, napravljena od čistog stakla. Donatela je rekla da tu reviju posvećuje "Đanijevoj ljubavi prema poslu, kao i svim zaposlenima, čija su ljubav i odanost našem bratu bile dragocene, a koje i nama toliko znače".
Donatela je udata za bivšeg modela Pola Beka, ali par već godinama žive odvojeno. Imaju dvoje dece: ćerku Alegru i sina Daniela.
Lavovski deo svog bogatstva Đani je zaveštao svojoj nećaki Alegri, koja je u momentu njegove smrti imala svega 11 godina. Ona je bila njegova ljubimica, koju je svuda vodio sa sobom. “Ona mi govori istinu o Donateli”, rekao je. Njoj je pripao čitav Đanijev udeo u kompaniji, koji je iznosio 45 procenata i veliki deo nekretnina. Svoju impozantnu kolekciju umetničkih dela milionske vrednosti, Đani je ostavio svom nećaku Danielu.
Donatela i Santo nisu pomenuti u Đanijevom testamentu. Navodno je testament sačinjen početkom devedesetih, kada porodični odnosi nisu bili sjajni. Bilo je to vreme kada se Đani lečio od bolesti, i kada je Donatelin uticaj u kompaniji toliko porastao, da mu je gotovo postala takmac.
Donatela od ranije poseduje 20, a Santo 35 procenata kompanije.
Godine koje su usledile, za kuću Versaće označavale su borbu za smanjenje pada profita na okrutnom modnom tržištu, na kome se svakoga dana vodi pravi rat za primat, između francuskih, italijanskih i američkih dizajnera. Prihodi su se svake godine smanjivali, što je teralo kompaniju da se iznova zadužuje. Santa i Donatelu to nije sprečilo da, zajedno sa jednom australijskom preduzimačkom firmom, naprave još jedan hrabar i naizgled megalomanski korak. Na australijiskoj Zlatnoj obali 2000. godine otvoren je prvi u lancu luksuznih hotela Versaće, a napravljen je plan za otvaranje još jednog, u Dubajiu.
Posle Madone i Demi Mur, Donatela je angažovala Hale Beri kao glavno lice kampanje jednog proleća i leta. Zbog snimanja filma X-Man 3 ova crnoputa lepotica imala je samo jedan slobodan dan za snimanje fotografija za modnu kampanju i zadivila je Donatelu svojim profesionalizmom, pozirajući fotografu Mariju Testinu od 5 izjutra do 1 po ponoći.
„Uvek sam birala inspirativne žene za kampanju. Hale predstavlja sve ono što je lepo u ovoj kolekciji. Voli boje, ima izvornu senzualnost, jaka je, a istovremeno i ženstvena. Predstavlja pravu ženu, koja je u životu mnogo toga prošla."
Iako je nastojala da se posveti radu, Donatela je zapala u psihičku krizu, pojačanu upotrebom kokaina i antidepresiva.
„Razbolela sam se posle Đanijevog ubistva” rekla je davno za jedne milanske novine. “Bilo je brutalno i besmisleno. Ušla sam u tunel. Mogla sam da vidim kako me ljudi gledaju ispod oka, pitajući se da li ću umeti da vodim posao. Pretvarala sam se pred njima da sam potpuno sigurna u sebe, ali kada bi došla kući doživela bi krah”.
Juna 2004. godine Elton Džon je sa još nekoliko prijatelja bio gost na zabavi u kući Donatele Versaće. Kada je ona u jednom trenutku ustala i krenula ka toaletu da „napuderiše nos“, Elton Džon joj je preprečio put i rekao joj da je čeka privatni avion, koji će je odvesti direktno u rehabilitacioni centar Medouz, smešten u pustinjama Arizone. Donatela je bila iznenađena, ali je shvatila da je došao taj trenutak. Spremno se presvukla u sportsku odeću i bez pogovora napustila kuću.
Kura odvikavanja trajala je pet nedelja i bila je vrlo rigorozna. Ali Donatela nije gubila vreme. Boje, zvuci i mirisi Arizone snažno su je inspirisali. „Kreiram u mislima, a ne na papiru“ kaže ona. “Kada sam se vratila u Milano, čitava kolekcija je već postojala u mojoj glavi, trebalo je samo da je prenesem na papir“. Tako su nastali modeli za proleće i leto 2006. u toplim bojama pustinje, neba i bledog sunca, prikazani prošlog septembra na milanskoj Nedelji mode. Krojevi su meki, haljine lepršave, telo je tek blago otkriveno. Kolekcija otkriva novu, oporavljenu i relaksiranu Donatelu.
Umesto „lutke iz izloga“, Donatelina muza sada je zaposlena žena, ona koja smatra da su dijamanti kupljeni sopstvenim, zarađenim novcem, devojčini najbolji prijatelji.
Posle Madone i Demi Mur, Donatela je angažovala Hale Beri kao glavno lice kampanje jednog proleća i leta. Zbog snimanja filma X-Man 3 ova crnoputa lepotica imala je samo jedan slobodan dan za snimanje fotografija za modnu kampanju i zadivila je Donatelu svojim profesionalizmom, pozirajući fotografu Mariju Testinu od 5 izjutra do 1 po ponoći.
Na današnji dan, 15. jula 1997. godine ubijen je Đani Versaće na pragu svoje kuće
Iako je nastojala da se posveti radu, Donatela je zapala u psihičku krizu, pojačanu upotrebom kokaina i antidepresiva.
„Razbolela sam se posle Đanijevog ubistva” rekla je davno za jedne milanske novine. “Bilo je brutalno i besmisleno. Ušla sam u tunel. Mogla sam da vidim kako me ljudi gledaju ispod oka, pitajući se da li ću umeti da vodim posao. Pretvarala sam se pred njima da sam potpuno sigurna u sebe, ali kada bi došla kući doživela bi krah”.
Donatela je oduvek živela ekstravagantnim i burnim životom, kako to samo može osoba njenog socijalnog statusa i bogatstva. Slaba je na dijamante, koji su ponekad dostizali veličinu zrna grožđa. Kada su je jednom upitali da li planira da nekada vrati svoju prirodnu boju kose, koju decenijama farba u srebrno plavu, Donatela je iznervirano odgovorila: „Uopšte ne znam šta znači prirodno kada je u pitanju izgled žene. Gluposti! Za mene prirodno više ima veze sa hranom ili povrćem“.
Juna 2004. godine Elton Džon je sa još nekoliko prijatelja bio gost na zabavi u kući Donatele Versaće. Kada je ona u jednom trenutku ustala i krenula ka toaletu da „napuderiše nos“, Elton Džon joj je preprečio put i rekao joj da je čeka privatni avion, koji će je odvesti direktno u rehabilitacioni centar Medouz, smešten u pustinjama Arizone. Donatela je bila iznenađena, ali je shvatila da je došao taj trenutak. Spremno se presvukla u sportsku odeću i bez pogovora napustila kuću.
Kura odvikavanja trajala je pet nedelja i bila je vrlo rigorozna. Ali Donatela nije gubila vreme. Boje, zvuci i mirisi Arizone snažno su je inspirisali. „Kreiram u mislima, a ne na papiru“ kaže ona. “Kada sam se vratila u Milano, čitava kolekcija je već postojala u mojoj glavi, trebalo je samo da je prenesem na papir“. Tako su nastali modeli za proleće i leto 2006. u toplim bojama pustinje, neba i bledog sunca, prikazani prošlog septembra na milanskoj Nedelji mode. Krojevi su meki, haljine lepršave, telo je tek blago otkriveno. Kolekcija otkriva novu, oporavljenu i relaksiranu Donatelu.
Donatela u svom kreiranju ostaje verna osnovnim postulatima Versaće stila, u tom smislu da se obraća ženi koja se ne plaši toga da bude u centru pažnje, ali izostaju vrišteće boje i PVC materijali, a vrtoglavi šlicevi i deklotei skraćeni su. „Počeli smo da se okrećemo ka nekim drugim sferama života žene. Modni biznis se mnogo promenio od vremena kada je Đani napravio robnu marku.“ izjavila je.
Umesto „lutke iz izloga“, Donatelina muza sada je zaposlena žena, ona koja smatra da su dijamanti kupljeni sopstvenim, zarađenim novcem, devojčini najbolji prijatelji.
Na današnji dan, 15. jula 1997. godine ubijen je Đani Versaće na pragu svoje kuće
