Rano ujutru, na pragu svoje velike i lepe kuće u Majami Biču, ubijen je Đani Versaće, tvorac jedne od najvećih modnih imperija dvadesetog veka. Za porodicu to je bio veliki uradac. Đanijevo ubistvo, kao i njegov život, pratio je veliki publicitet. Horde novinara sa svih meridijana pohrlile su ka Floridi. A onda su sve tajne isplivale na videlo...
Posle prvog šoka, Donatela je okupila čitavu porodicu na privatnom imanju na Karibima, da zajednički i u miru ožale Đanijevu smrt.
Detalji ubistva
Đani je obično slao asistneta po kafu ujutru, ali iz još nepoznatih razloga, tog 15. jula 1997. godine, otišao je sam. Devojka koja mu je poslužila kafu, kasnije je izjavila da je Đani delovao "sumnjivo".
Šetao je napred i nazad pre nego što je ušao u lokal da uzme kafu, kao da je znao da ga neko prati. Uzeo je novine i ubrzanim korak krenuo ka svojoj vili. Ubijen je na stepenicama kuće u kojoj je živeo tog istog dana.
Neki svedoci tvrde da je Versaće otvarao kapiju kada mu je s leđa je prišao mladić u dvadesetim godinama i upucao ga dva puta u glavu. Drugi svedok tvrdi da je bilo borbe, da je delovalo da se kreator i napadač poznaju i da su se borili oko torbe kada je pištolj opalio.
Ubica je vrlo brzo identifikovan. To je bio Endru Kunanan, ali motiv ni danas nije poznat.
Versaće je bio najpozanatija žrtva Endrua Kunanana, ali ne i jedina. Zapravo, Kunanan je bio serijski ubica za kojeg je FBI tragao nedeljama unazad kao najtraženim begunacem odgovornim za četiri brutalna ubistva širom zemlje.
U gej zajednici San Franciska Kunanan je bio poznat kao sponzoruša, koji je koristio novac svojih starijih ljubavnika da bi se po klubovima dokazivao mlađim momcima. Čak, njegova rođena majka ga je opisivala kao "elitnu mušku prostituku", mada njegov prijatelji ne veruju da je zaista naplaćivao seksualne usluge, već da je njegovo oružje bila manipulacija.
Prvo ubistvo izvršio je u aprilu 1997. godine u Minesoti, kada je ubio bivšeg pripadnika mornarice kojeg je nakon svađe udario čekićem i njegovo telo umotao u tepih.
Sledeća žrtva bio je njegov bivši ljubavnik kojeg je upucao u glavu. Iz Minesote preselio se u Čikago gde je ubio tajkuna Lija Miglina na krajnje brutalan način. Miglin je pronađen vezanih ruku i nogu, izboden šrafcigerom i prerezanog grla. Nakon ovog ubistva FBI je raspisao poternicu za njim. Pre nego što je pobegao u Majami ubio je radnika na groblju u Čikagu.
Ubistva su bila prilično aljkava i nemarna, a Kunanan je gotovo svuda ostavljao tragove za sobom, poput torbe sa svojim imenom u stanu svoje prve žrtve, piše Blic.
Sa stepenica ispred vile Đanija Versaćea pobegao je istog trenutka. Kasnije je pronađen automobil kojim je pobegao, a koji je ukrao od jedne od svojih žrtva. Policija je uzaludno tragala za njim danima.
Osam dana nakon ubistva kreatora, ubica je i sam sebi oduzeo život u splav-kućici. Istražitelji su pretresli mesto samoubistava, ali nisu pronašli ništa što bi moglo da odgonetne misteriju zbog čega je upravo slavni Đani Versaće bio meta.
U danima potom, kružile su glasine da je Kunanan upoznao Versaćea početkom devedesetih u noćnom klubu u San Francisku. FBI je potvrdio da je to jedna od mogućnosti, ali priroda njihovog odnosa, ako su se zaista poznavali, ostala je misterija.
Detinjstvo u Kalabriji
Jedna od omiljenih priča Đanija Versaćea bila je da nikada ne bi postao to što jeste da nije odrastao u tako živopisnoj sredini. Kalabrijom je u to vreme vladala mafija, čiji je uticaj zadirao u svaki kutak života, a pod uticajem opšteg beznađa i siromaštva, mnogo mladih žena se odavalo prostituciji.
Svakoga dana Franka Versaće vodila je za ruku malog Đanija ulicama grada, a on je neprestano je zastajkivao i zurio u prostitutke, koje su iz okolnih bordela pod zaštitom mafije, nudile svoje usluge. Majka ga je snažno vukla za ruku, u želji da odvrati pogled svog malog katoličkog dečaka na te žene. Da se majka nije toliko trudila, šalio se Đani, verovatno ni on kasnije ne bi bio toliko opčinjen njima. Ispada da je u izgledu „tih prelepih, magičnih žena“ kasnije pronalazio inspiraciju za svoje izazovne modele po kojima doživeo svetsku slavu, piše B92.
Donatela je rođena 2. maja 1955. godine u gradu Ređio di Kalabrija, na samom vrhu italijanske čizme. Bila je najmlađe dete u porodici Versaće. Otac Antonio bio je trgovački putnik. Donatela i njena braća, Santo (1944) i Đani (1946), odrastali su u okruženju krojačkog salona njihove majke Frančeske. Svakoga dana u majčinoj radionici dvadesetak žena je vredno radilo na izradi naručenih modela. U posleratnom periodu, na ratom osiromašenom jugu Italije, nije bilo lako prehraniti porodicu.
Donatela Versaće je imala samo jedanaest godina kada je Đani počeo da je oblači u odeću koju je za nju dizajnirao i izvodi je sa sobom u noćne klubove i diskoteke.
Uprkos protivljenju svoga oca, Đani se početkom sedamdesetih godina otisnuo u Firencu, da bi otpočeo karijeru u modnom biznisu. S obzirom na to da je prethodno napustio studije arhitekture, nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz oblasti dizajna, ali je poneo veliko iskustvo iz salona svoje majke. Donatela je upisala italijansku književnost u Firenci, a vikendom je navraćala u Đanijev modni studio. Đani se potom preselio u Milano, a Donatela je odmah po završetku studija krenula za njim. U Milanu su jedno vreme delili stan.
Đani je radio za mnoge poznate milanske kuće, ali je, kada mu je bilo 32 godine, uz nagovor svog starijeg brata Santa, odlučio da osnuje sopstvenu kompaniju. Santo, diplomirani ekonomista, napustio je svoj posao računovođe u rodnom Ređiju da bi pomogao mlađem bratu. Preduzeće “Đani Versaće” osnovano je 1978. godine, a potom je u milanskoj Via dela Spiga otvorena prva prodavnica s prvom ženskom kolekcijom. Prodaja je bila dobra, ali ne spektakularna. Ipak, Versaće je imao sreće, jer je tajming bio savršen. Baš u to vreme, Milano se nametao kao svetska prestonica mode i uspeh je brzo došao.
Prepuštajući modele svedenih linija i neutralnih boja kreatorima kao što je Đorđo Armani, Versaće je osvojio svetske modne stranice provokativnim krojevima i upadljivim bojama. Svojim kreacijama ispitivao je ustaljene granice seksualnosti i dobrog ukusa. Tokom osamdesetih godina definitivno se ustoličio kao omiljeni dizajner mladih i bogatih rok i pop zvezda, glumaca i članova kraljevskih porodica. Večernje haljine iz ateljea Versaće, prodavane su u proseku po ceni od 15.000 američkih dolara.
Osamdesetih godina Versaće je lansirao modne linije namenjene mlađoj i manje platežnoj publici (Istante 1985. i Versus 1989, za koju je bila zadužena Donatela), mušku i dečiju odeću, nakit, parfeme, galanteriju, kao i liniju proizvoda za kuću. Prodavnice su nicale na svim stranama sveta, da bi dostigle broj od 130, s godišnjim obrtom od oko 800 miliona dolara. Ipak, za razliku od nekih francuskih kolega, Versaće nikada nije dozvolio da zapadne u zamku masovne proizvodnje. Bio je svestan da takav način proizvodnje i distribucije daje dobre finansijske rezultate na kratke staze, ali u krajnjem ishodu utiče na gubitak ekskluzivnosti, što bi za njega bilo pogubno.
Donatela Versaće
U porodičnom poslu Donatela je najpre vodila odnose s javnošću, ali je Đani ubrzo uvideo da mu je mnogo značajnija kao muza i savetodavac. Njen uticaj bio je konstantan. Đani nije krio da, ukoliko se dogodi da ona neki model ne odobri, on je bio spreman da ga odbaci i crtež pocepa. Donatelina je bila ideja da se za modne revije osamdesetih godina angažuju slavni super modeli, koji privlače pažnju medija, što donosi više publiciteta za kuću Versaće. Kao strasan konzument noćnih izlazaka, i sa izvanrednim osećajem za duh vremena, Donatela je osluškivala suptilne poruke tržišta i prenosila Đaniju šta je to za čim mlada generacija žudi. On je u njen estetski sud bezgranično verovao. Svoj prvi parfem “Blonde”, Đani je posvetio svojoj sestri. Za njega, ona je bila savršena žena. Uprkos velikoj privrženosti koja je vladala između brata i sestre, među njima su često izbijali sukobi. Ponekada su nesporazumi trajali mesecima.
Đani je još početkom devedesetih godina, kada mu je dijagnostifkovan redak oblik karcinoma uha, rekao sestri da želi da ona preuzme mesto kreativnog direktora ukoliko se njemu nešto dogodi. Posle ubistva, Donateli je bilo teško da nastavi sa radom. Đani nije bio samo „mozak“ modne kuće, već je svojom harizmom i ogromnom radnom energijom bio pokretačka snaga za sve druge zaposlene. Ipak, Donatela je uspela da te jeseni sastavi ready-to-wear kolekciju, koja se odmah našla u prodaji, i koju je Vog ocenio kao “vrlo ubedljivu”.
U julu sledeće godine, tačno godinu i tri dana od Đanijevog ubistva, atelje Versaće je prvi put pod Donatelinim kreativnim vodstvom održao reviju visoke mode u pariskom hotelu “Ric”. Svake godine je Đani u ovom prostoru priređivao reviju. Kao i mnogo puta do tada, modna pista je bila postavljena preko hotelskog bazena, ali je ovaj put, po Donatelinoj ideji, napravljena od čistog stakla. Donatela je rekla da tu reviju posvećuje "Đanijevoj ljubavi prema poslu, kao i svim zaposlenima, čija su ljubav i odanost našem bratu bile dragocene, a koje i nama toliko znače".
Donatela je udata za bivšeg modela Pola Beka, ali par već godinama žive odvojeno. Imaju dvoje dece: ćerku Alegru i sina Daniela.
Lavovski deo svog bogatstva Đani je zaveštao svojoj nećaki Alegri, koja je u momentu njegove smrti imala svega 11 godina. Ona je bila njegova ljubimica, koju je svuda vodio sa sobom. “Ona mi govori istinu o Donateli”, rekao je. Njoj je pripao čitav Đanijev udeo u kompaniji, koji je iznosio 45 procenata i veliki deo nekretnina. Svoju impozantnu kolekciju umetničkih dela milionske vrednosti, Đani je ostavio svom nećaku Danielu.
Alegra je izrasla u ozbiljnu i povučenu devojku, koja se retko pojavljuje na javnim mestima i za sada nema ambicija da se bavi modom. Više je zanima istorija, a želi da se oproba i u svetu glume.
Donatela i Santo nisu pomenuti u Đanijevom testamentu. Navodno je testament sačinjen početkom devedesetih, kada porodični odnosi nisu bili sjajni. Bilo je to vreme kada se Đani lečio od bolesti, i kada je Donatelin uticaj u kompaniji toliko porastao, da mu je gotovo postala takmac.
Donatela od ranije poseduje 20, a Santo 35 procenata kompanije.
Mesecima pre Đanijevog ubistva brižljivo su vršene primpreme za veliki trijumf o kome su Đani, Donatela i Santo dugo sanjali. Kompanija Versaće trebalo je da 1998. izađe na berzu i na taj način se transformiše iz carstva pod komandom jednog čoveka u otvoreno akcionarsko društvo, koje bi nadživelo svog domišljatog stvaraoca. Na porodičnu kompaniju “Đani Versaće” planirano je da se okači etiketa sa cenom od čak 1,5 milijarde dolara. Samo tri nedelje pre ubistva, porodica je iz imovine preduzeća izdvojila ličnu imovinu vrednu oko 100 miliona dolara, koju je činila kuća na Floridi, kuća u Njujorku i impozantna umetnička kolekcija sa delima starih majstora. Dok je 15. jula 1997. godine na Floridi policija tragala za ubicom slavnog kreatora, brokeri najprestižnijih američkih banaka Morgan Stenli, Meril Linč i Goldman Saks preznojavali su se na milanskoj vrelom suncu. Oni su očekivali da se 18. jula objavi odluka ko je odabran da servisira posao prodaje glamuroznih akcija, s pravom smatran za najatraktivniji paket 1998. godine u Evropi. Završni čin je izostao.
Godine koje su usledile, za kuću Versaće označavale su borbu za smanjenje pada profita na okrutnom modnom tržištu, na kome se svakoga dana vodi pravi rat za primat, između francuskih, italijanskih i američkih dizajnera. Prihodi su se svake godine smanjivali, što je teralo kompaniju da se iznova zadužuje. Santa i Donatelu to nije sprečilo da, zajedno sa jednom australijskom preduzimačkom firmom, naprave još jedan hrabar i naizgled megalomanski korak. Na australijiskoj Zlatnoj obali 2000. godine otvoren je prvi u lancu luksuznih hotela Versaće, a napravljen je plan za otvaranje još jednog, u Dubajiu.
Novi početak
Posle Madone i Demi Mur, Donatela je angažovala Hale Beri kao glavno lice kampanje jednog proleća i leta. Zbog snimanja filma X-Man 3 ova crnoputa lepotica imala je samo jedan slobodan dan za snimanje fotografija za modnu kampanju i zadivila je Donatelu svojim profesionalizmom, pozirajući fotografu Mariju Testinu od 5 izjutra do 1 po ponoći.
„Uvek sam birala inspirativne žene za kampanju. Hale predstavlja sve ono što je lepo u ovoj kolekciji. Voli boje, ima izvornu senzualnost, jaka je, a istovremeno i ženstvena. Predstavlja pravu ženu, koja je u životu mnogo toga prošla."
Iako je nastojala da se posveti radu, Donatela je zapala u psihičku krizu, pojačanu upotrebom kokaina i antidepresiva.
„Razbolela sam se posle Đanijevog ubistva” rekla je davno za jedne milanske novine. “Bilo je brutalno i besmisleno. Ušla sam u tunel. Mogla sam da vidim kako me ljudi gledaju ispod oka, pitajući se da li ću umeti da vodim posao. Pretvarala sam se pred njima da sam potpuno sigurna u sebe, ali kada bi došla kući doživela bi krah”.
Donatela je oduvek živela ekstravagantnim i burnim životom, kako to samo može osoba njenog socijalnog statusa i bogatstva. Slaba je na dijamante, koji su ponekad dostizali veličinu zrna grožđa. Kada su je jednom upitali da li planira da nekada vrati svoju prirodnu boju kose, koju decenijama farba u srebrno plavu, Donatela je iznervirano odgovorila: „Uopšte ne znam šta znači prirodno kada je u pitanju izgled žene. Gluposti! Za mene prirodno više ima veze sa hranom ili povrćem“.
Juna 2004. godine Elton Džon je sa još nekoliko prijatelja bio gost na zabavi u kući Donatele Versaće. Kada je ona u jednom trenutku ustala i krenula ka toaletu da „napuderiše nos“, Elton Džon joj je preprečio put i rekao joj da je čeka privatni avion, koji će je odvesti direktno u rehabilitacioni centar Medouz, smešten u pustinjama Arizone. Donatela je bila iznenađena, ali je shvatila da je došao taj trenutak. Spremno se presvukla u sportsku odeću i bez pogovora napustila kuću.
Kura odvikavanja trajala je pet nedelja i bila je vrlo rigorozna. Ali Donatela nije gubila vreme. Boje, zvuci i mirisi Arizone snažno su je inspirisali. „Kreiram u mislima, a ne na papiru“ kaže ona. “Kada sam se vratila u Milano, čitava kolekcija je već postojala u mojoj glavi, trebalo je samo da je prenesem na papir“. Tako su nastali modeli za proleće i leto 2006. u toplim bojama pustinje, neba i bledog sunca, prikazani prošlog septembra na milanskoj Nedelji mode. Krojevi su meki, haljine lepršave, telo je tek blago otkriveno. Kolekcija otkriva novu, oporavljenu i relaksiranu Donatelu.
Donatela u svom kreiranju ostaje verna osnovnim postulatima Versaće stila, u tom smislu da se obraća ženi koja se ne plaši toga da bude u centru pažnje, ali izostaju vrišteće boje i PVC materijali, a vrtoglavi šlicevi i deklotei skraćeni su. „Počeli smo da se okrećemo ka nekim drugim sferama života žene. Modni biznis se mnogo promenio od vremena kada je Đani napravio robnu marku.“ izjavila je.
Umesto „lutke iz izloga“, Donatelina muza sada je zaposlena žena, ona koja smatra da su dijamanti kupljeni sopstvenim, zarađenim novcem, devojčini najbolji prijatelji.
