Nakon dvostrukog ubistva, koje se dogodilo 1993. godine, u Podgorici, neuropsihijatar Jovan Marić, psihološki je veštačio Žarka Lauševića, aktera ovog događaja.
On je rekao da je, po njemu, Laušević "lako potegao pištolj", objasnivši da je tokom svoje karijere viđao slične slučajeve.
Uvređen načinom na koji ga je glumac opisao u svojoj knjizi, Marić se u jednom intervju osvrnuo na ovaj slučaj. On je tada rekao da je samo radio svoj posao, te da je njegova procena bila bazirana na višedecenijskom iskustvu. Imao je priliku da radi veštačenje nekih od najtežih zločina koji su se dogodili na našim prostorima.
Pored toga što je uvređen, Marić je istakao da mu se dopada glumčeva knjiga, ali da je činjenica da je on počinio dvostruko ubistvo. On je takođe istakao da razume Lauševićevu ljutnju na njega i na ekipu koja je radila na veštačenju ovog slučaja, ali oni su, na najpošteniji način radili svoj posao.
„On je a posteriorno napisao sjajnu knjigu, ali je ipak ubio dve osobe. Ja se pominjem u toj knjizi, ne tako pozitivno, jer je on bio ljut na ekipu koja je veštačila, pošto nije napisala da je to bilo u samoodbrani“, ispričao je Marić.
NE PROPUSTITE
Marić je rekao da u obzir treba uzeti okolnosti pod kojima su se ubistva dogodila:
„On je bio pod dejstvom alkohola i nosio je pištolj koji je lako potegao. Ja sam veštačio dosta ubistava u Republici Srpskoj za vreme rata i to ne ona ratna, nego "pozadinska", pomalo neobjašnjiva, koja se nazivaju "sindrom lakog potezanja oružja". Mislim da je ovaj obrazac primenjiv i u slučaju braće Laušević", rekao je Marić, koji je kasnije ispričao i šta je glumca pitao tokom veštačenja.
On je Luševića upitao : "Vi ste glumac, znate li da ste neverbalno mogli da omalovažite sagovornika, a da ništa ne kažete?"
Nakon toga, kako je Marić objasnio, usledio je Lauševićev kratak odgovor: "Ne sećam se".
On je istakao da je Laušević verovao da je u pitanju nesrećan slučaj.
„Verujem da je hteo da zaštiti brata, koji je od udarca pao na zemlju. Laušević je iz svoje torbe izvadio pištolj i pucao na dvojicu, dok je trećeg ranio. Očevici su kazali da Laušević nije prvi počeo raspravu, ali je pitanje da li je svojom gestikulacijom, pošto je on glumac možda svojim telom nešto poručio, pa ih je to iznerviralo i onda su napali njega i njegovog brata“, ispričao je Marić.
Marić je podsetio i na zanimljiv detalj vezan za objavljivanje Lauševićeve prve knjige, za koji smatra da nije koincidencija.
„Čitao sam u novinama da je otac jednog od ubijenih mladića rekao: "Neću ubiti njega, nego ću sačekati da mu dete napuni dvadeset godina, pa ću mu ubiti dete da vidi kako je ostati bez sina". Žarkova knjiga je izašla tada kad mu je dete napunilo baš te godine. Što mislim da nije slučajno“, zaključio je Marić.
NE PROPUSTITE
Podsećamo, noći između 30. i 31. jula 1993. godine, Žarko Laušević je ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19), a Andriju Kažića ranio u predelu genitalija, nedaleko od podgoričkog kafića, nakon tuče.
Prema tadašnjim navodima medija, do sukoba je došlo kada su Laušević i njegov stariji brat Branimir napadnuti. Tom prilikom je Žarko pucnjima iz svog pištolja usmrtio napadače. Nakon incidenta, osuđen je na 15 godina zatvora za dvostruko ubistvo. Ova presuda je nakon žalbi potvrđena 1994. godine, a zatvorsku kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.
Nakon ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine, Lauševiću je izrečena kazna od četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Pošto je u tom trenutku već izdržao 4,5 godine, biva oslobođen.
Laušević je objavio autobiografske knjige koje govore o danima provedenim iza rešetaka: „Godina prođe, dan nikad“, „Druga knjiga“, „Sve prođe, pa i doživotna“, a nedavno mu je izašla i četvrta koja opisuje događaje po izlasku iz zatvora - „Padre, idiote“.
