Godinu posle smrti Đorđa Balaševića, njegova supruga, književnica i profesorka fiskulture Olivera Balašević u velikoj ispovesti za novi broj magazina Glorija otkrila je da ne prođe dan a da ne pusti suzu prisećajući se života uz njegovu ljubav, brižnost i duhovitost.
‒ Trenuci provedeni sa njim su zapravo decenije... Trenuci bez njega su okean tišine i teško da ih možemo preimenovati! Ali i sa „Titanika“ ima preživelih, a kako ne bi bilo sa „Bele lađe“ Panonskog mornara, mog Đorđa?! Naša deca i ja hrabro smo prihvatili neminovnost. Ne prođe dan a da se ne pusti suza, onako dečje kroz smeh, prisećajući se života i odrastanja uz njegovu ljubav, brižnost, duhovitost...
Na pitanje ima li utisak koliko Đorđe nedostaje i „balaševićevcima“, koji vreme dele na pre i posle njega, Olivera odgovara:
‒ Svoju prvu LP ploču Đole je nazvao „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu“, sa dubokim žaljenjem jer roditeljima nije priuštio tu sliku... Mnogo godina kasnije „iskupio se“ tako što je unukama „priuštio“ stranice u nekim od školskih čitanki, u koje je ušetao onako u patikama, šeretski, sa rukama u džepovima. Fondacija Balašević će se za takve stvari zalagati i u budućnosti.
