Da iver ne pada daleko od klade, kako kaže narodna izreka, potvrđuje i slučaj popularne glumice Ive Štrljić, čiji je otac Milan u staroj Jugoslaviji bio ne samo jedan od najtraženijih, već i najomiljenijih glumaca.
Po zavšetku klasične gimnazije Milan se iz Splita zaputio u Beograd. Iako su njegovi roditelji želeli da studira medicinu, njemu je u glavi isključivo bila gluma, koja se u to vreme mogla studirati samo u dva grada.
‒ Prijemni ispit bio je prvo u Beogradu, a tek onda u Zagrebu, pa sam prvo otišao u Srbiju. Tamo sam potrošio sve pare pa nisam ni mogao da idem u Zagreb. Tako se dogodilo da sam ostao ‒ otkrio je popularni glumac u intervjuu za Jutarnji list.
U Srbiji je proveo dvadeset godina, oženio se balerinom Pozorišta na Terazijama Slavicom, sa kojom je dobio ćerku Ivu i deset godina mlađeg sina Luku. Podjednako dobro mu je išlo i u karijeri. Uloga u kultnom ostvarenju Lordana Zafranovića „Okupacija u 26 slika“ donela mu je nagradu za najboljeg mladog jugoslovenskog glumca. Usledile su uloge u najznačajnijim projektima bivše države: „Igmanski marš“, „Balkanski špijun“, „Balkan Ekspres“, „Bal na vodi“.
Pred kraj snimanja serije „Bolji život“ počeo je građanski rat i otac Ive Štrljić odlučio je da se vrati u Hrvatsku.
‒ Naravno da sam se odmah vratio, čim je rat počeo. Mislim da je to najmanje što čovek može učiniti ‒ poručio je. Od prve supruge se razveo kada je Iva imala 15 godina, a po povratku u Hrvatsku sklopio je drugi brak iz kojeg ima sina Frana.
Dugo se nagađalo o njegovom odnosu sa ćerkom Ivom, koja je završila glumu u klasi profesora Ivana Bekjareva i krenula očevim stopama. Glasine da sa ocem čak ne razgovara Iva je posredno demantovala, objavljujući fotografije iz porodičnog albuma.
‒ Volela sam trenutke detinjstva provedene sa tatom na filmskom setu i sa mamom u baletskoj sali. Uvek sam tamo bila mirna i strpljiva, a nikada mi nije bilo naporno što sam tu, naprotiv, jedva sam čekala. Već se tada moglo osetiti da ću te ambijente birati i za svoje životne ‒ priznala je.
Komentarisala je neminovna poređenja sa ocem, zbog poznatog prezimena.
‒ Svako ko zna moj put reći će vam da meni sigurno ništa nije olakšala činjenica što je moj tata Milan Štrljić. Zaista. Da li mi je otežalo? Bilo je trenutaka kada mi se činilo da jeste. Sigurno bi mi bilo drugačije da je tata bio uz mene ‒ rekla je Iva nedavno u razgovoru za Slobodnu Dalmaciju i pojasnila da se ni tokom studija, ni kasnije nije savetovala sa ocem, ali ju je zvao da joj čestita kada je osvojila nagradu „Beogradski pobednik“.
Na konkretno postavljeno pitanje jeste li povezani sa tatom, odgovorila je:
‒ Naravno, i to mi mnogo znači. Kad nekog volite, daljina vam baš ništa ne može.
U jednoj od retkih izjava u kojoj pominje ćerku Milan Štrljić je kazao:
‒ Ona se već dvadeset godina bavi glumom i bori se. To je sudbina i tako je moralo biti. Jednostavno, deci ne možete da birate zanimanje. Nisam joj baš velika podrška, jer živi u drugoj državi. Mislim da joj i ne trebaju moji saveti nešto posebno jer dobro zna posao kojim se bavi.
NE PROPUSTITE
(Stil.kurir.rs)
