Biljana Nevajda Šević je bila jedno od najlepših lica sedamdesetih godina. Njoj su bili posvećeni najlepši stihovi legendarne Riblje čorbe. Bila je jedna od najtraženijih manekenki sedamdesetih godina, devojaka koje su u Jugoslaviji radile punom parom. Nije tada bilo puno njih koji su snimali reklame i nosili revije.
U međuvremenu je život promenila, okrenula se poslu ugledne galeristkinje, postala srećno udata majka, danas i baka. Ponosna je Biljana na sve što je u životu prošla, a činjenicu da je za Boru Đorđevića bila fatalna – tada nije shvatala.
U svet manekenstva ušla je zbog svoje visine, pre toga bavila se gimnastikom, a onda je 1968. godine definitivno otišla u svet lepote. Inspirisala je i neke od kreacija za Kristijana Diora, a na prostoru bivše države putovala je više puta mesečno. Trideset reklama je snimila u Sloveniji, a u Dubrovnik je putovala i do pet puta mesečno, pričala je u intervjuu pre pet godina.
Svet poznatih i slavih doveo ju je i do Bore Đorđevića. U redakciji tadašnjeg časopisa “Nada” bilo je veče posvećena ženama ambasadora, a na istoj je i Biljana bila gost. Prisetila se da su tada svirali Balašević i Bora.
Dok je svirao “Lutku s naslovne strane”, Bora je prvi put video Biljanu. Prošlo je desetak dana, a Đorđević je bio u Splitu. Bila je i Biljana pa su se zapričali i roker je potpuno poludeo za lepom manekenkom.
Veza je potrajala šest meseci, a Biljana je otkrila medijima da Bori nikad nije potpuno verovala, pa je odlučila da ga ostavi. U tom trenutku se i zaljubila u drugog, pa je zbog toga napustila i Boru i Beograd. Odselila se u Sarajevo i život joj je otišao u nekom drugom pravcu, udala se i dobila dete.
Jedna od najlepših devojaka s Dedinja lomila je muška srca, a Bora joj je napisao čak tri pesme, od kojih je najpoznatija “Ostani đubre do kraja”. Kada su se rastajali, stihove joj je i pročitao.
– Bilo je veče. Zvoni telefon, javlja se Bora. Moli me da se nađemo “Pod lipom” da mi pročita pesmu koju mi je napisao. Spremim se i odem, kad tamo… Baš kao u pesmi: “Dok stoji za šankom delimično pijan, mrzeći pomalo i sebe i druge, ubija lagano konjak, cigarete”. Sednemo za sto i on mi onako u dahu, iz svoje čuvene sveske, u koju je pisao stihove, pročita: “Nisam od onih koji cvile, više te nemam i šta tu mogu, bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja!” U prvi mah mi je to „đubre“ zvučalo pomalo grubo, ali kad sam shvatila da je to „đubre“ zapravo jedna opasna, fenomenalna osoba kojom je on očaran, a ona ga nemilosrdno ostavlja, definitivno mi se dopala pesma!
Međutim, to je bilo sve. U tom trenutku nije izazvala nikakav potres u meni. Sećam se da sam čak bila ravnodušna i kada su tu stvar puštali na mojoj svadbi. Uopšte me nije doticala – rekla je ona u jedom intervjuu, 34 godine nakon što je pesma ugledala svetlost dana.
