- Endokrinolog navodi da su u riziku od manjka vitamina D radnici u smenama, trudnice, starije osobe, ljudi tamnije kože i oni koji izbegavaju sunce.
- Nedostatak je češći zimi, a može da utiče na kosti, imunitet i metabolizam šećera, pa se po potrebi preporučuju suplementi.
- Stručnjak upozorava da se vitamin D ne uzima nasumično, već uz proveru nivoa u krvi i u preporučenoj dozi.
"Sunčev vitamin" igra različite uloge u našem organizmu – od zdravlja kostiju do funkcije imunog sistema – ali i dalje postoji mnogo zabune i suprotstavljenih saveta u vezi sa njegovom upotrebom.
Endokrinolog dr Karin Amrajn odgovorila je na najvažnija pitanja: ko treba da uzima vitamin D, koji znaci nedostatka mogu da se prepoznaju, na šta treba obratiti pažnju prilikom nadoknade i kakva je njegova veza sa rakom i dijabetesom. Strogo govoreći, vitamin D čak nije ni vitamin, piše Active Beauty.
Reč je o prohormonu, odnosno prekursoru hormona koji se u organizmu pretvara u aktivni steroidni hormon – kalcitriol.
Zašto nam je potreban vitamin D?
Steroidni hormoni, za razliku od drugih grupa hormona, mogu direktno da prodru u ćelije organizma i tamo se vežu za receptore. Kao glasnici, oni prenose važne informacije između tkiva.
"Vitamin D igra veoma važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma", objašnjava dr Amrajn. "On kontroliše apsorpciju kalcijuma u crevima i izlučivanje kalcijuma putem bubrega."
Žene tokom menopauze posebno su izložene riziku od osteoporoze, pa bi trebalo da obrate dodatnu pažnju na zdravlje kostiju.
Kod dece, težak nedostatak vitamina D može čak dovesti do deformiteta kostiju u razvoju. "Iako nema zapisa o slučajevima rahitisa, ova bolest i dalje postoji, iako je mogla veoma lako da se spreči", navodi stručnjak.
Postoji i važna veza između imunog sistema i vitamina D.
"Ovo je posebno zanimljivo u smislu infekcija, ali i autoimunih bolesti i raka", naglašava endokrinolog. "Zajedno sa omega-3 masnim kiselinama, vitamin D ima zaštitno dejstvo protiv razvoja autoimunih bolesti."
Da li vitamin D pomaže u sprečavanju raka?
Shvatanje da je razvoj raka povezan sa imunološkim sistemom još je relativno novo. Nove ćelije raka stalno se formiraju u organizmu, a u zdravom telu imuni sistem ih prepoznaje i uništava.
Budući da vitamin D podržava imuni sistem, nameće se pitanje da li može da pomogne u prevenciji raka.
"Zaista nema dovoljno podataka o učestalosti raka. Dakle, nemoguće je sa sigurnošću reći da vitamin D sprečava rak", objašnjava dr Amrajn. "Međutim, postoje podaci o već postojećim karcinomima. A ti podaci pokazuju da ako već imam rak, moj rizik od smrti je 10–15 odsto manji ako uzimam vitamin D."
Da li vitamin D pomaže kod dijabetesa?
Vitamin D igra važnu ulogu u metabolizmu šećera i masti jer direktno utiče na prirodnu proizvodnju, oslobađanje i apsorpciju insulina.
Nedostatak vitamina D može biti povezan sa povećanim rizikom od insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 1, koji ima autoimunu osnovu, i dijabetesa tipa 2, a može biti povezan i sa oštećenjem krvnih sudova.
"Iako nema velikih studija na ovu temu, prema dostupnim podacima, uzimanje vitamina D može smanjiti rizik za 18 odsto", kaže dr Amrajn.
Štaviše, pacijenti imaju znatno veće šanse da se iz predijabetesa vrate u normalan metabolizam šećera.
"Ovo je jednostavan i isplativ alat koji možemo koristiti."
Kako dobijamo vitamin D?
Uz dovoljno izlaganja sunčevoj svetlosti, posebno UVB zracima, vitamin D se proizvodi direktno u organizmu. Zbog toga se često naziva „sunčevim vitaminom“.
Vitamin D može da se dobije i iz hrane – na primer, iz masnih morskih riba poput skuše i sardina, sušenih pečuraka i jaja.
"Međutim, u tipičnoj ishrani ovo igra veoma malu ulogu, jer ne konzumiramo ovu hranu u dovoljnim količinama", objašnjava dr Amrajn.
Preporučeni dnevni unos vitamina D za decu je 600 jedinica, a za starije odrasle osobe 800 jedinica. Međutim, tipična ishrana obezbeđuje samo oko 100 jedinica dnevno.
"Ostatak bi trebalo da bude pokriven izlaganjem suncu. Međutim, na našim geografskim širinama zimi to je nemoguće", objašnjava endokrinolog.
Zbog toga se u slučaju nedostatka vitamina D preporučuje upotreba suplemenata.
Koji su znaci nedostatka vitamina D?
"U slučajevima veoma teškog nedostatka mogu se javiti nespecifični umor i bolovi u mišićima. Međutim, ovo je više izuzetak, jer se nedostatak vitamina D uglavnom ne oseća", navodi stručnjak.
Svako ko sumnja da ima nedostatak vitamina D trebalo bi da uradi analizu krvi. To podrazumeva merenje nivoa kalcidiola u krvi.
Kako sprečiti nedostatak vitamina D?
Danas se odojčadi preporučuje da primaju vitamin D u prvim mesecima života kako bi se sprečio rahitis. Ali šta je sa starijom decom, mladima i odraslima?
"Zbog klime na našim geografskim širinama, ne možemo da proizvedemo dovoljno vitamina D od sunčeve svetlosti tokom cele godine", naglašava stručnjak.
Organizam sebi pomaže tako što skladišti vitamin D koji proizvodi u jetri i masnom tkivu. Ipak, nedostatak vitamina D široko je rasprostranjen u našem regionu tokom zimskih meseci.
"Ono što ovo pogoršava jeste to što su ljudi nedavno, sasvim ispravno, shvatili koliko je važna UV zaštita za sprečavanje oštećenja kože i raka kože", ističe endokrinolog.
Ko treba da uzima vitamin D?
Suplementacija vitaminom D ponekad se posmatra kontroverzno.
"Uvek zavisi kako gledate na to. Da li govorimo o nekome sa postojećim zdravstvenim problemima? Ili govorimo o nekome ko je inače zdrav i nema problema?", obrazlaže dr Amrajn, dodajući:
"Međutim, iz perspektive zdravlja kostiju, govorimo i o prevenciji bolesti."
Kada je reč o riziku od nedostatka vitamina D, posebno su ugroženi radnici u smenama, kao i ljudi koji iz različitih razloga ne mogu ili ne žele da budu izloženi suncu, odnosno oni koji pokrivaju kožu iz verskih ili drugih razloga.
Štaviše, ljudi sa tamnijom kožom takođe mogu biti izloženi većem riziku od nedostatka vitamina D jer njihova koža proizvodi manje vitamina D pri istoj količini UVB zračenja. U rizične grupe spadaju i trudnice, starije osobe, kao i ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima.
Oni koji imaju bolesti poput Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa takođe su skloniji nedostatku vitamina D. Različiti lekovi mogu uticati na apsorpciju ili metabolizam vitamina D.
"Sve u svemu, ovo su prilično velike populacione grupe koje bi, barem zimi, trebalo da dopunjuju ishranu vitaminom D", zaključuje stručnjak.
Koji suplementi vitamina D se preporučuju?
Stručnjak preporučuje visokokvalitetne suplemente vitamina D koje je preporučio lekar. Dobri suplementi mogu sadržati i masti kako bi se olakšala apsorpcija vitamina D, koji je rastvorljiv u mastima.
Manje dnevne doze generalno su bolje od suplemenata sa veoma visokim dozama.
"Međutim, ovo se ne preporučuje nužno onima koji su veoma zaboravni. Za takve ljude suplementi jednom nedeljno su prikladniji", ističe dr Amrajn.
Da li je moguće predoziranje vitaminom D?
Vitamin D se skladišti u masnom tkivu i može da se akumulira u organizmu.
"Stoga postoji rizik od trovanja (intoksikacije), što u najgorem slučaju može dovesti čak i do smrti. Međutim, ovaj rizik je veoma, veoma mali", naglašava endokrinolog.
Ova vrsta trovanja može se otkriti po povišenom nivou kalcijuma u krvi. "Kod ekstremnih predoziranja ljudi postaju zbunjeni i padaju u komu", objašnjava dr Amrajn.
Blaža predoziranja mogu izazvati mučninu, gubitak apetita, grčeve u stomaku i povraćanje.
S obzirom na to koliko ljudi pati od nedostatka vitamina D i činjenicu da je njegov nedostatak povezan sa brojnim zdravstvenim problemima, bilo bi pogrešno bez razloga odbacivati suplemente vitamina D, smatra stručnjak.
"Važno je da ne uzimate suplemente samostalno, nasumično, bez poznavanja nivoa vitamina D", naglašava endokrinolog.
Zbog toga je važno oslanjati se na kvalitetne preparate i uzimati ih u preporučenoj dozi.
Da li su suplementi vitamina D korisni za imuni sistem?
Vitamin D ima važnu ulogu u zdravlju, posebno kada je reč o imunom sistemu i zdravlju kostiju. Međutim, suplementi sami po sebi ne mogu da nadomeste zdrave životne navike.
"Međutim, nemojte misliti da nekoliko nutritivnih suplemenata može nadoknaditi nezdrav način života", upozorava dr Amrajn.
Na kraju krajeva, uravnotežena i hranljivim materijama bogata ishrana, sa što manje visoko prerađene hrane, redovna fizička aktivnost, dovoljno sna i dobro upravljanje stresom ostaju važni faktori za očuvanje zdravlja.