- Biohemičar Tomas Kolin Kembel oslanjao se na jednostavnu, strogo kontrolisanu biljnu ishranu i izbegavao visoko prerađenu hranu.
- Svaki dan je jeo krstasto povrće, mahunarke, integralne žitarice, orašaste plodove, semenke i sezonsko voće.
- Iz ishrane je izbacio životinjske proteine, mlečne proizvode i rafinisani šećer.
Tajna njegovog fenomenalnog zdravlja i neumorne energije u 90. godini života nije bila skupa suplementacija niti retka genetska mutacija. Ugledni američki biohemičar i profesor Univerziteta Kornel, Tomas Kolin Kembel, prema ovom tekstu, oslanjao se na jednostavnu, ali strogo kontrolisanu ishranu.
Nakon decenija laboratorijskih istraživanja, dr Kembel je došao do zaključka da ljudski organizam poseduje značajnu sposobnost oporavka i održavanja ravnoteže. Ključ je, prema njegovom pristupu ishrani, u tome da se organizam ne opterećuje prekomerno prerađenom hranom, već da se jelovnik zasniva na celovitim namirnicama biljnog porekla. Profesor je bio kritičan prema upotrebi veštačkih multivitamina, dok je u svom režimu zadržavao vitamin B12 i vitamin D, smatrajući da veliki deo potrebnih nutrijenata može da se obezbedi raznovrsnom i kvalitetnom ishranom.
5 stubova ishrane za dugovečnost
Krstasto povrće i lisnato zelenilo: Brokoli, karfiol, prokelj, kupus, rukola i spanać predstavljaju namirnice bogate vlaknima, vitaminima, mineralima i različitim biljnim jedinjenjima. Njihova redovna zastupljenost u ishrani povezuje se sa podrškom zdravlju srca i krvnih sudova, kao i adekvatnim unosom antioksidansa.
Mahunarke: Sočivo, leblebije, crni pasulj i mung pasulj predstavljaju značajan izvor biljnih proteina, vlakana, gvožđa i drugih minerala. Mogu doprineti dužem osećaju sitosti i predstavljaju praktičnu zamenu za deo namirnica životinjskog porekla. Ishrana bogata mahunarkama može imati povoljan uticaj i na nivo holesterola.
Neprerađene integralne žitarice: Ovsene pahuljice, heljda, kinoa, ječam i divlji pirinač sadrže složene ugljene hidrate, vlakna, vitamine i minerale. Za razliku od rafinisanih žitarica, integralne namirnice zadržavaju veći deo prirodnih sastojaka zrna, zbog čega mogu doprineti stabilnijem porastu nivoa glukoze u krvi i zdravlju sistema za varenje.
Sirovi orašasti plodovi i semenke: Orasi, bademi, laneno seme, čia semenke i susam sadrže nezasićene masne kiseline, vlakna, minerale i vitamin E. Umerena količina ovih namirnica može biti deo uravnotežene ishrane i doprineti unosu zdravih masti važnih za funkciju srca i nervnog sistema.
Sezonsko bobičasto voće i drugo voće: Šumske borovnice, nar, jabuke i citrusi obezbeđuju vitamine, minerale, vlakna i različita biljna jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima. Bobičasto voće posebno se izdvaja po sadržaju polifenola, dok celo voće, zahvaljujući vlaknima, predstavlja povoljniji izbor od zaslađenih voćnih proizvoda i sokova.
3 kategorije namirnica koje je izbegavao
Kembel je naglašavao značaj celokupnog obrasca ishrane, smatrajući da nije dovoljno samo dodavati zdrave namirnice ukoliko istovremeno jelovnik obiluje visoko prerađenom hranom. U svom načinu ishrane izbegavao je određene kategorije namirnica.
Životinjski proteini: Meso, živina i riba nisu bili deo njegovog pretežno biljnog načina ishrane. Kembel je u svojim radovima posebno proučavao vezu između unosa proteina životinjskog porekla i određenih zdravstvenih ishoda, zbog čega je zagovarao veći oslonac na biljne izvore proteina.
Mlečni proizvodi: Kembel je bio veoma kritičan prema mlečnim proizvodima i njihovom mestu u svakodnevnoj ishrani. Umesto njih, prednost je davao biljnim izvorima pojedinih minerala i drugim celovitim namirnicama.
Rafinisani šećer: Dodati šećeri predstavljaju izvor velike količine kalorija uz malu nutritivnu vrednost. Umesto hrane bogate rafinisanim šećerom, prednost se može dati celom voću, koje pored prirodnih šećera sadrži i vlakna, vitamine, minerale i druga korisna biljna jedinjenja.
Postepeni prelazak na ishranu zasnovanu na celovitim namirnicama biljnog porekla ne mora da bude kratkotrajna dijeta, već promena ukupnog obrasca ishrane. Upravo raznovrsnost, umerenost i što manji udeo visoko prerađenih proizvoda predstavljaju osnovu pristupa koji naglašava značaj hrane u očuvanju zdravlja tokom godina.