- Dugo sedenje povećava rizik od duboke venske tromboze
- Otok i bol jedne noge, crvenilo ili toplija koža mogu biti znaci krvnog ugruška
Dugo sedenje, putovanja, mirovanje nakon bolesti ili operacije mogu usporiti protok krvi kroz noge i povećati rizik od stvaranja tromba. Dobra vest je da jednostavni pokreti nogama mogu pomoći da krv bolje cirkuliše, naročito u situacijama kada nije moguće često ustajati i hodati.
Najjednostavnija vežba – podizanje peta
Jedan od najjednostavnijih pokreta jeste naizmenično podizanje i spuštanje peta dok sedite.
Stopala postavite ravno na pod, a zatim podignite pete tako da težina pređe na prste. Spustite pete, pa ponovite pokret više puta. CDC ovu vrstu vežbe preporučuje tokom dugog sedenja, zajedno sa podizanjem prstiju i zatezanjem mišića nogu.
Ovaj pokret aktivira mišiće potkolenice, koji pomažu vraćanju krvi iz nogu prema srcu. Zato je posebno koristan kada osoba dugo sedi, na primer tokom putovanja avionom, automobilom ili vozom.
Još bolja opcija je kratka šetnja
Ako možete da ustanete, kratka šetnja je još jednostavniji način da prekinete dug period neaktivnosti.
Američko udruženje za srce savetuje da se tokom dugih putovanja ustane i prošeta, dok CDC preporučuje ustajanje i hodanje otprilike na svaka dva do tri sata tokom dugotrajnog putovanja.
Ne morate da napravite dugu šetnju. Cilj je da ne ostanete satima potpuno nepomični.
Zašto je kretanje važno?
Kada dugo sedimo bez pomeranja, krv može da se zadržava u venama nogu. Dugotrajna nepokretnost jedan je od faktora koji povećavaju rizik od duboke venske tromboze, odnosno stvaranja krvnog ugruška u dubokoj veni.
Zato stručne preporuke uključuju redovno pomeranje nogu, istezanje i ustajanje kada je to moguće.
Posebno se savetuje dodatni oprez osobama koje su nedavno imale operaciju ili hospitalizaciju, duže mirovale, ranije imale trombozu, imaju određene poremećaje zgrušavanja, rak, trudnoću ili koriste terapiju koja sadrži estrogen.
Pokreti koje treba da radite ako dugo sedite
Dok sedite, možete povremeno:
- podizati i spuštati pete;
- podizati prste dok pete ostaju na podu;
- zategnuti mišiće nogu nekoliko sekundi, pa ih opustiti;
- savijati i opružati stopala u skočnom zglobu;
- menjati položaj tela i, kada je moguće, ustati i prošetati.
Američko udruženje za srce posebno navodi savijanje i opružanje članaka i kolena, kao i aktiviranje mišića potkolenice, kao jednostavne pokrete tokom dugog sedenja.
Važno: vežba nije zamena za lečenje
Ovakvi pokreti mogu biti deo prevencije, ali ne mogu garantovati da se krvni ugrušak neće pojaviti. Kod osoba sa povećanim rizikom lekar može preporučiti dodatne mere, poput kompresionih čarapa ili lekova za sprečavanje zgrušavanja.
Takođe, aspirin ne treba uzimati na svoju ruku radi prevencije tromboze tokom putovanja; CDC navodi da se to ne preporučuje većini putnika.
Kada je neophodno odmah potražiti pomoć?
Ako se pojave otok jedne noge, bol ili osetljivost bez jasne povrede, toplija koža ili crvenilo, potrebno je javiti se lekaru jer to mogu biti znaci duboke venske tromboze.
Ako se uz to jave iznenadna otežana respiracija, bol u grudima, iskašljavanje krvi, ubrzan ili nepravilan rad srca, vrtoglavica ili nesvestica, potrebna je hitna medicinska pomoć, jer ugrušak može dospeti u pluća i izazvati plućnu emboliju.