Mnogi ljudi o odlasku u toalet ne razmišljaju sve dok se ne pojavi problem. Ipak, način na koji praznimo creva može biti važan pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja. Promene u učestalosti stolice, njenoj strukturi ili osećaju nakon pražnjenja ponekad su prvi znak da se u organizmu nešto promenilo.
Iako se često može čuti da je „idealno“ imati stolicu svakog dana, lekari upozoravaju da ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve ljude. Neko ima pražnjenje creva dva puta dnevno, neko svaki drugi dan – i oba obrasca mogu biti potpuno normalna ako nema neprijatnih simptoma.
Kako objašnjavaju gastroenterolozi, važnije od samog broja odlazaka u toalet jeste da li creva rade u svom uobičajenom ritmu i da li je pražnjenje bez bola, napinjanja i osećaja nepotpunog pražnjenja.
Od tri puta dnevno do tri puta nedeljno – šta se smatra normalnim
Prema mišljenju stručnjaka, normalna učestalost pražnjenja creva kreće se u širokom rasponu. Kod zdravih osoba može biti od tri puta dnevno do tri puta nedeljno.
„Ne postoji broj koji mora da bude isti za svakoga. Najvažnije je da osoba poznaje svoj uobičajeni ritam. Ako neko godinama ima stolicu svaki drugi dan i nema tegobe, to ne predstavlja problem“, objašnjavaju gastroenterolozi.
Međutim, nagla promena navika može biti razlog za pažnju. Ako osoba koja je ranije imala redovno pražnjenje odjednom počne da pati od zatvora ili proliva, posebno bez jasnog razloga, potrebno je ispitati šta se događa.
Na rad creva utiču brojni faktori:
- količina vlakana u ishrani,
- unos vode,
- fizička aktivnost,
- stres,
- hormonske promene,
- lekovi,
- godine,
- stanje crevne flore.
Boja, oblik i tekstura stolice mogu biti važni signali
Lekari ne posmatraju samo koliko često osoba ide u toalet. Važni su i izgled stolice i način na koji se organizam oslobađa otpadnih materija.
Stručnjaci često koriste tzv. Bristolsku skalu stolice, koja opisuje različite oblike – od veoma tvrde stolice u kuglicama, koja najčešće ukazuje na zatvor, do potpuno tečne stolice koja može biti znak ubrzanog prolaska kroz creva.
Idealnom se najčešće smatra stolica koja je oblikovana, mekana i prolazi bez velikog napora.
„Napinjanje, osećaj da creva nisu potpuno ispražnjena, bol tokom pražnjenja ili višednevno zadržavanje stolice nisu nešto što treba ignorisati“, upozoravaju lekari.
Posebnu pažnju treba obratiti i na promene boje. Krv u stolici, crna stolica poput katrana ili neuobičajene dugotrajne promene zahtevaju razgovor sa lekarom.
Zašto su creva važna za ceo organizam
Creva nisu samo organ za varenje hrane. U njima se nalazi složena zajednica milijardi bakterija – crevni mikrobiom – koji učestvuje u varenju, radu imunskog sistema i stvaranju određenih supstanci važnih za organizam.
Doktori objašnjavaju da brzina kojom sadržaj prolazi kroz creva može uticati na ravnotežu tih mikroorganizama.
Ako se sadržaj predugo zadržava, bakterije imaju više vremena da razgrađuju određene materije, dok veoma brz prolazak može smanjiti vreme za apsorpciju vode i hranljivih sastojaka.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da zatvor sam po sebi ne znači automatski ozbiljnu bolest.
„Veza između rada creva i bolesti je složena. Ne možemo reći da će neko ko ima zatvor sigurno razviti određenu bolest, ali dugotrajne promene u radu digestivnog sistema treba pratiti“, navode gastroenterolozi.
Navike koje pomažu da creva rade bolje
Za zdrav rad creva najvažniji su svakodnevni izbori. Lekari najčešće preporučuju:
1. Više vlakana u ishrani
Povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice i orašasti plodovi mogu pomoći boljoj pokretljivosti creva.
2. Dovoljno tečnosti
Bez dovoljne količine vode vlakna mogu imati slabiji efekat, a stolica može postati tvrđa.
3. Redovno kretanje
Fizička aktivnost podstiče rad digestivnog sistema i može pomoći osobama koje imaju problem sa zatvorom.
4. Ne odlagati odlazak u toalet
Ignorisanje potrebe za pražnjenjem može vremenom poremetiti prirodni refleks creva.
5. Obratiti pažnju na stres
Creva i mozak su povezani preko nervnog sistema, zbog čega stres kod mnogih ljudi direktno utiče na varenje.
Kada promena stolice nije za čekanje
Lekari savetuju pregled ako se pojavi nova i dugotrajna promena u radu creva, naročito kada je praćena dodatnim simptomima.
Posebno je važno javiti se lekaru ako postoje:
- krv u stolici,
- neobjašnjiv gubitak kilograma,
- stalni bolovi u stomaku,
- anemija,
- učestali noćni prolivi,
- povraćanje,
- izražena nadutost uz nemogućnost pražnjenja gasova,
- porodična istorija raka debelog creva.
Zaključak stručnjaka je jasan: ne postoji savršen broj odlazaka u toalet koji važi za sve ljude. Zdrava creva nisu ona koja rade po istom rasporedu kao kod drugih, već ona koja imaju stabilan ritam, bez neprijatnih simptoma i naglih promena.