Možda ne biste nikad pretpostavili da unutrašnjost košpice od kajsije krije mirisno jestivo zrno. Pola kile koštica od kajsija letos završi u đubretu kod skoro svake domaćice, a unutra se krije jezgro koje miriše na marcipan.
Nije šala, ta tvrda opna čuva seme sa ukusom gorkog badema koje su bake koristile umesto skupe kupovne arome. Samo, upotreba ovog dodatka zahteva posebnu opreznost.
Pravi trik, onaj zbog kog čitate dalje, krije se u tome kako se to jezgro vadi bez polomljenih prstiju i kako se koristi da ne bude opasno.
Metod za vađenje aromatičnog jezgra
Razlomite košticu kajsije i dočekaće vas svetlosmeđe jezgro veličine zrna kikirikija. Kad ga zagrebete noktom, oseti se ista aroma kao u kesici arome badema iz prodavnice.
To nije slučajnost, jer jezgro sadrži jedinjenje koje daje prepoznatljiv gorko-slatki ton pravom marcipanu. Zato su generacije domaćica bacale kupovnu aromu i koristile ono što raste u dvorištu.
Međutim, ljuska kajsije je tvrđa od oraha i tu većina odustane. Naslažite koštice na krpu, pokrijte drugom krpom i lupnite oklagijom ili tučkom po sredini, tačno po šavu koji ide dužinom koštice.
Udarac mora biti kratak i suv, ne po vrhu. Iz deset koštica dobićete taman za jednu teglicu, a posao traje petnaestak minuta uz kafu.
Budite oprezni prilikom upotrebe, jer sirovo jezgro sadrži materiju koja u telu oslobađa cijanid, pa se nikad ne jede na kašike. Odrasla osoba ne bi trebalo da pojede više od jednog do dva jezgra dnevno, a deci se ne daju. Ako imate zdravstvene tegobe, pitajte lekara pre nego što probate bilo šta od ovoga.
Upotreba u likerima i kolačima
Nekoliko jezgara u rakiji ili čistom alkoholu za par nedelja daje tamnu, mirišljavu tečnost koju mnogi zovu domaći amaretto.
Stavite pet do sedam očišćenih jezgara na pola litre, dodajte malo šećernog sirupa i ostavite na tamnom mestu. Protresite teglu svaki drugi dan. Više od sedam jezgara na pola litre je previše, jer ukus postane oštar i gorak.
Isto jezgro menja kupovnu aromu badema u kremama i biskvitu. Sameljite jedno do dva suva jezgra i umešajte u smesu za vanilice ili plazma kocke.
Dobijate dublji, topliji ukus od onog veštačkog iz kesice za dvadesetak dinara. Domaći marcipan sa ovim dodatkom dobija onaj starinski šmek koji fabrički nikad nema.
Preostale ljuske ne bacajte odmah. Osušene gore duže od drvca za potpalu i daju roštilju blag dimni miris, sličan bagremu. Mnogi domaćini ih godinama suše na tavanu i lože zimi u pećima. Jedna kanta ljuski greje kao pola kese uglja, a ništa ne košta.
Stil / Krstarica